Budućnost veštačke inteligencije: Između neuspelih obećanja i novih izazova

Obećanja tehnoloških giganta i realnost

Od trenutka kada se pre skoro četiri godine pojavio Čat-GPT, javnost i poslovni svet preplavljeni su najavama o neizbežnoj transformaciji celokupnog društva. Brojni tehnološki vizionari i stručnjaci isticali su kako će svaka nova generacija pametnih algoritama bez problema otkloniti nedostatke svojih prethodnika. Uprkos visokim očekivanjima i tvrdnjama da će veštačka inteligencija unaprediti svaki segment poslovanja, u praksi su se nastavili neuspesi i ozbiljne greške, i to u znatno većim razmerama nego ranije.

Mnoge svetske kompanije slepo su poverovale u agresivni marketing velikih ponuđača infrastrukture, zbog čega su pretrpele značajne finansijske gubitke i usporavanje poslovnih procesa. Zvanični podaci pokazuju da je čak 95 procenata svih probnih projekata usmerenih na primenu veštačke inteligencije završeno neuspehom. Ovakav rasplet događaja narušio je veru u tehnološka rešenja, pa nedavna istraživanja pokazuju da 86 odsto građana ima izraženo nepoverenje prema savremenim botovima i automatizovanim sistemima.

Razlika između teorijskih mogućnosti i praktičnih rezultata stvorila je veliku dozu opreza i među investitorima i među svakodnevnim korisnicima. Umesto brze digitalne revolucije, mnoge organizacije sada redefinišu svoje strategije i shvataju da automatizacija donosi nepredviđene komplikacije. Svest o ograničenjima pametnih rešenja uči privredu da se napredak ne može ostvariti samo kroz kupovinu skupih softverskih licenci bez jasnog razumevanja njihove svrhe.

Autonomno udruživanje i finansijska tržišta

Jedno od najvažnijih pitanja u analizi budućeg razvoja jeste sposobnost pametnih agenata da deluju potpuno samostalno, bez potrebe za stalnim ljudskim upravljanjem. Stručne procene ukazuju na scenario u kojem će autonomni algoritmi početi neformalno da sarađuju kako bi ostvarili zadate ciljeve u upravljanju kapitalom. Kada pojedinci i finansijski fondovi prepuste vođenje svojih investicija pametnim softverima, uslediće do sada neviđen nivo tajnog udruživanja na tržištima.

Posebno zabrinjava činjenica da savremeni pravni sistemi uopšte nisu pripremljeni za novu digitalnu realnost u kojoj odluke donose mašine. Prema trenutnim zakonima, pametne botove nije moguće kazniti novčano, poslati na izdržavanje zatvorske kazne niti ih izvesti pred sud. Isto tako, teško je utvrditi krivicu ljudi koji su se oslonili na autonomne agente u dobroj veri, bez direktnog naloga za kršenje pravila. Ova pravna praznina stvara uslove za veliku turbulenciju i fluktuacije na finansijskim berzama.

Sukobi algoritama i nove društvene pojave

Odsustvo spoljne kontrole i jasnih pravila delovanja neće dovesti samo do međusobne saradnje agenata, već i do otvorenih rivalstava među automatizovanim sistemima. Pametni algoritmi, programirani da po svaku cenu ostvare postavljeni rezultat, sklapaće kratkotrajne saveze, ali će se brzo okretati jedni protiv drugih kada dođe do sukoba interesa. U tim digitalnim nadmetanjima ljudi mogu postati sporedna šteta, jer softveri ne poseduju ljudsku etiku i ne obaziru se na posledice koje njihove odluke ostavljaju na okruženje.

Istovremeno, uočava se sve izraženiji trend u kome pojedinci u veštačkoj inteligenciji traže dublji smisao, pa čak i duhovna usmerenja. Prema predviđanjima, pojedinačni entuzijasti ubrzo će početi da se udružuju u formalne grupe sa sopstvenim obredima, svetim spisima i obrednim praksama. Očekuje se da će ove neobične zajednice zahtevati status neprofitnih verskih organizacija i pravnu zaštitu na osnovu ustavnih sloboda veroispovesti, što će otvoriti potpuno novu fazu u pravnim i društvenim odnosima modernog doba.

Izvor: Ted Gioia, The Honest Broker · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)