Da li beli patuljci ili beli ponori stvarno postoje u univerzumu

Matematička simetrija teorije relativnosti

Albert Ajnštajn je kroz svoju opštu teoriju relativnosti postavio temelje modernog razumevanja gravitacije, prostora i vremena. Jednačine koje opisuju ove pojave poseduju izuzetnu matematičku simetriju, što su teorijski fizičari brzo primetili. Dok crne rupe predstavljaju regione iz kojih ništa, čak ni svetlost, ne može pobeći usled ekstremne gravitacije, teorija sugeriše postojanje i suprotnog fenomena.

Ti hipotetički objekti nazivaju se belim ponorima, a njihova osnovna karakteristika jeste da iz njih materija i energija mogu samo da izlaze, ali nikada ne mogu da uđu unutra. Matematički posmatrano, oni su potpuno legitimno rešenje jednačina gravitacionog polja. Zbog toga su decenijama unazad predmet brojnih teorijskih razmatranja i rada astrofizičara koji pokušavaju da shvate sve mogućnosti kosmosa.

Izazovi u potrazi za dokazima

Iako papir i jednačine trpe različite koncepte, prelazak sa teorije na posmatranje u astronomiji predstavlja ogroman korak. Crne rupe su danas čvrsto potvrđene posmatranjem njihovog uticaja na okolnu materiju, kao i snimanjem njihovih silueta pomoću globalne mreže teleskopa. S druge strane, beli ponori do sada nisu osvedočeni ni kroz jedan opservacioni podatak.

Glavni problem leži u termodinamici i stabilnosti takvih hipotetičkih objekata. Prema dosadašnjim saznanjima, ovi objekti bi bili izuzetno nestabilni i verovatno bi se raspali u vrlo kratkom vremenskom roku. Pored toga, postavlja se pitanje mehanizma njihovog nastanka, s obzirom na to da poznati procesi evolucije zvezda vode ka stvaranju crnih rupa, a ne obrnutih struktura.

Izvor: Starts With A Bang (Medium) · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)