Infrastruktura za autonomnu trgovinu i platni sistemi nove generacije

Protokol koji menja pravila autorizacije

Tradicionalni platni sistemi projektovani su za svet u kojem ljudi donose odluke i fizički iniciraju transakcije. Sa pojavom autonomnih softverskih agenata koji mogu samostalno donositi odluke o kupovini, javlja se potreba za potpuno novom vrstom platne mreže. Agentic Mobile Protocol (AMP), predstavljen u proleće 2026. godine, osmišljen je kao mobilno rešenje koje se direktno integriše sa digitalnim novčanicima i QR kodovima, koji su izuzetno popularni na azijskom tržištu. Povezivanje agenta sa novčanikom korisnika sada zahteva upola manje koraka u poređenju sa prethodnim rešenjima, što značajno ubrzava proces integracije.

Najveća promena koju ovaj protokol donosi odnosi se na način na koji se transakcije odobravaju. Klasične kartične mreže funkcionišu po principu provere da li je kartica aktivna i da li na računu ima dovoljno sredstava za traženi iznos. Nasuprot tome, novi protokol se fokusira na definisanje tačnih granica onoga što je softverskom agentu dozvoljeno da uradi. Korisnik više ne daje blanko ovlašćenje za pristup svom novcu, već delegira specifičan zadatak sa precizno postavljenim parametrima.

Na primer, korisnik može ovlastiti agenta da rezerviše hotelsku sobu pod tačno određenim uslovima, kao što su cena ispod trista dolara, tačni datumi boravka i ocena smeštaja iznad četiri zarez pet na platformama za recenzije. Svi ovi uslovi putuju zajedno sa zahtevom za plaćanje i proveravaju se tokom samog izvršenja transakcije. Korisnik zadržava mogućnost da u svakom trenutku opozove dato ovlašćenje, čime se obezbeđuje visok nivo kontrole nad sopstvenim finansijskim sredstvima bez potrebe za stalnim nadzorom.

Identitet i poverenje u svetu autonomnih softvera

Da bi mašine mogle nesmetano da trguju, neophodno je stvoriti sistem u kojem svi učesnici mogu sa sigurnošću da utvrde sa kim stupaju u poslovni odnos. Koncept Upoznaj svog agenta (Know-Your-Agent ili KYA) razvijen je sa ciljem da svakom autonomnom programu obezbedi proverljiv digitalni identitet, sertifikovane tehničke mogućnosti i ocenu pouzdanosti. Na taj način, trgovci i finansijske institucije mogu odmah prepoznati ko je pokrenuo transakciju i ko stoji iza određenog softverskog entiteta.

Značajan korak ka standardizaciji ovog procesa predstavlja saradnja između kompanije Ant International i vodećih svetskih kartičnih sistema, kao što su Mastercard i Visa. Kroz zajedničku inicijativu BuildFin.ai, koja se realizuje pod nadzorom Monetarne uprave Singapura, ovi akteri rade na uspostavljanju međusobno kompatibilnih okvira za identifikaciju agenata. Ovaj sistem se oslanja na tri ključna stuba koji uključuju sledljivost operatera na različitim mrežama, zajedničke standarde za sertifikaciju bezbednosti i neprekidno praćenje transakcionih signala.

Povezivanje najvećih kartičnih mreža i centralne banke oko jedinstvenog standarda pokazuje da se radi o postavljanju temeljne globalne infrastrukture, a ne o izolovanom rešenju jedne kompanije. Činjenica da ova inicijativa dolazi sa strane digitalnih novčanika ukazuje na to gde se očekuje najveći obim transakcija u budućnosti. Bezbednosna arhitektura koja se nalazi ispod ovog sloja dizajnirana je tako da istovremeno prepoznaje poznate obrasce prevara i sprečava nove pretnje koje mogu pokrenuti sami agenti.

Ko preuzima finansijski rizik za greške veštačke inteligencije

Pitanje odgovornosti za greške koje naprave autonomni sistemi jedno je od najtežih pravnih i finansijskih pitanja u novoj ekonomiji. Tradicionalna pravila o reklamacijama i povratu novca kreirana su za slučajeve zloupotrebe kartica ili prevara od strane trgovaca, ali ne nude rešenje za situacije u kojima softverski agent samostalno donese pogrešnu odluku. Kada model halucinira i naruči pogrešan proizvod ili kada tokom izvršavanja složenog zadatka odstupi od uputstava korisnika, nastaje problem koji klasični sistemi ne mogu da reše.

Kako bi se rešio ovaj problem, predstavljen je sistem AgentSafePay koji donosi prvu jasnu strukturu odgovornosti i raspodele rizika u autonomnoj trgovini. Svaka transakcija obavljena u okviru ovog protokola dolazi sa ugrađenom garancijom povrata novca u slučaju specifičnih grešaka koje su povezane sa radom samih agenata. To uključuje situacije u kojima model izmisli podatke koji nisu bili deo korisničkog zahteva ili kada tokom procesa dođe do odstupanja od prvobitne namere korisnika.

Integrisanjem ove garancije direktno u platnu mrežu, umesto da se ona nudi kao opciona usluga koja se dodatno plaća, stvara se snažan podsticaj za korisnike i trgovce da koriste upravo ovaj kanal plaćanja. Finansijski rizik se na ovaj način seli sa krajnjeg potrošača na samu infrastrukturu, što je ključni preduslov za izgradnju poverenja u autonomne sisteme. Trgovci će radije prihvatati plaćanja koja dolaze sa ovakvom vrstom zaštite, jer to smanjuje broj sporova i troškove administracije.

Tehnološko jezgro i arhitektura modela

Tehnološku osnovu ovog sistema čine dva specijalizovana modela veštačke inteligencije koji su razvijeni isključivo za potrebe finansijskog sektora. Prvi model, Falcon TST, u svojoj unapređenoj verziji zadužen je za precizno predviđanje kretanja deviznih kurseva i upravljanje likvidnošću na globalnom nivou. Drugi model, Antom 3-in-1 Transformer, predstavlja ključnu inovaciju jer po prvi put u okviru jedne arhitekture kombinuje tri različite vrste podataka koje su od presudnog značaja za finansijske usluge.

Dok se standardni veliki jezički modeli prvenstveno bave analizom i generisanjem teksta, finansijske transakcije zahtevaju analizu tabelarnih podataka, sekvencijalnih podataka o ponašanju korisnika tokom vremena i grafova koji prikazuju složene veze između različitih entiteta i uređaja. Novi model uspešno obrađuje sve ove podatke istovremeno, što mu omogućava da sa izuzetnom preciznošću prepozna sumnjive aktivnosti i spreči prevare pre nego što se one dogode.

Ovaj specijalizovani model ima preko deset milijardi parametara i obradi devedeset biliona tokena na godišnjem nivou. Prema podacima kompanije, primena ovog rešenja kod vodećih klijenata koji koriste sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji dovela je do smanjenja broja reklamacija za čak osamdeset sedam procenata. Ovi rezultati jasno pokazuju prednost korišćenja namenski razvijenih modela koji su obučeni na specifičnim finansijskim podacima u poređenju sa opštim modelima koji se iznajmljuju sa tržišta.

Mikrotransakcije i otvoreni kod kao strategija širenja

Autonomni agenti neće komunicirati samo sa ljudima, već će neprekidno obavljati transakcije međusobno u okviru takozvane ekonomije mašina. U tom svetu, softverski programi stalno plaćaju drugim programima za pristup specifičnim podacima, procesorskoj snazi ili korišćenje aplikativnih interfejsa. Iznosi ovih transakcija mogu biti izuzetno mali, često dostižući vrednosti od svega jednog milionitog dela dolara, što tradicionalne sisteme naplate sa fiksnim provizijama čini potpuno neupotrebljivim.

Novi protokol rešava ovaj problem uvođenjem mogućnosti trenutnog poravnanja mikrotransakcija u realnom vremenu, što omogućava nesmetan protok novca između mašina bez opterećenja visokim troškovima obrade. Kako bi obezbedila da ovaj protokol postane opšteprihvaćeni standard, kompanija je odlučila da kompletan izvorni kod, razvojne alate i prateću dokumentaciju objavi na platformi GitHub. U industriji plaćanja, pobednika najčešće odlučuje brzina širenja mreže, a otvaranje koda je proveren način da se privuče zajednica programera.

Već u trenutku lansiranja, protokol je povezan sa petnaest digitalnih novčanika i osam velikih prihvatilaca kartica, među kojima su i globalno prepoznatljiva imena kao što su Adyen, Checkout, Fiserv, Nuvei, Worldline i Worldpay. Ovako široka mreža partnera na samom početku pruža snažnu osnovu za brzo širenje i otežava konkurentima nametanje sopstvenih standarda u budućnosti. Otvorenost protokola je pažljivo balansirana sa jasnim bezbednosnim pravilima kako bi se sprečili rizici koje donosi nekontrolisano ponašanje agenata.

Gde leže prilike za startape i investitore

Iako postavljanje osnovne platne infrastrukture predstavlja ogroman korak napred, to istovremeno otvara prostor za razvoj čitavog niza novih proizvoda i usluga na višim nivoima ovog tehnološkog sistema. Osnivači startapa i tehnološke kompanije mogu pronaći brojne poslovne prilike u oblastima koje trenutno nisu pokrivene osnovnim protokolom. Jedan od ključnih izazova jeste upravljanje potrošnjom na strani agenata unutar velikih organizacija koje koriste stotine autonomnih programa istovremeno.

Kompanijama su hitno potrebni alati koji omogućavaju definisanje budžeta, uspostavljanje lanaca odobravanja transakcija i kreiranje detaljnih revizorskih izveštaja za rad svih aktivnih agenata. Takođe, trgovci na tržištu nemaju pristup naprednim analitičkim alatima koji bi im omogućili da prate ponašanje agenata, mere njihovu stopu konverzije i prepoznaju eventualne zloupotrebe sistema. Oblast rešavanja sporova i arbitraže u slučajevima kada agent pogrešno protumači nameru korisnika predstavlja još jedno potpuno neistraženo polje sa ogromnim potencijalom za rast.

Prilikom analize startapa koji posluju u ovom segmentu, investitori bi trebalo pažljivo da procene nekoliko ključnih faktora. Prvo pitanje je koji tačno sloj tehnološkog sistema startap želi da poseduje i da li postoji rizik da taj sloj u budućnosti bude integrisan direktno u sam platni protokol. Takođe, važno je analizirati ko preuzima finansijsku odgovornost u slučaju greške, kako se rešava pitanje profitabilnosti pri obradi ekstremno malih transakcija i da li ponuđeno rešenje može uspešno da funkcioniše na različitim platnim protokolima koji će neizbežno koegzistirati na tržištu.

Izvor: The VC Corner · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)