Istorijski preokret za Mini: Legenda gradske vožnje prelazi na zadnji pogon?

Revolucija koja je definisala kompaktne automobile

Sredinom dvadesetog veka, generalni direktor Britanske motorne korporacije Leonard Lord poverio je čuvenom konstruktoru ser Aleku Isigonisu zadatak da stvori izuzetno štedljiv i kompaktan gradski automobil. Ovaj ambiciozni projekat bio je direktan odgovor na nagli skok cena goriva i nestašicu uzrokovanu krizom oko Sueckog kanala. Rezultat tog rada zauvek je promenio automobilsku industriju zapadnog sveta, stvorivši prvi masovno proizvedeni model sa poprečno postavljenim motorom i vodeno hlađenim agregatom koji je pokretao prednje točkove.

Ova inženjerska inovacija omogućila je neverovatnu iskoristivost kabinskog prostora, gde je više od osamdeset procenata ukupne zapremine vozila bilo namenjeno smeštaju putnika i prtljaga. Tokom narednih decenija, takav raspored postao je opšte prihvaćen obrazac za izradu ekonomičnih gradskih vozila širom sveta. Čak i kada je nemačka BMW grupa preuzela brend i lansirala njegovu modernu interpretaciju početkom novog milenijuma, pogon na prednjim točkovima ostao je nezaobilazni zaštitni znak i osnova specifičnog osećaja u vožnji.

Inženjerski izazovi u eri elektromobilnosti

Razvoj šeste generacije vozila unutar BMW grupe donosi nove tehnološke prioritete koji bi mogli da prekinu ovu dugu tradiciju. Prema navodima inženjera i rukovodilaca iz bavarskog giganta, u planu je razvoj novih modularnih platformi koje nemaju predviđenu namensku jedinicu za prednji pogon. Budući da se kompaktni modeli, poput serije 1, prilagođavaju novim električnim arhitekturama sa pogonom na zadnjim točkovima, postoji velika verovatnoća da će isti konstrukcioni pravac pratiti i buduće generacije modela Mini.

Glavni motiv za ovakav tehnički zaokret nalazi se u fizičkim zakonitostima i velikoj masi savremenih baterijskih sistema. Iako tehnologija izrade baterijskih ćelija konstantno napreduje u pogledu gustine energije, baterije i dalje predstavljaju najteži pojedinačni sklop u električnom vozilu. Na primer, aktuelni električni model J01 teži je za više od sto osamdeset kilograma od odgovarajuće verzije sa motorom na unutrašnje sagorevanje, što stvara ogromno opterećenje na upravljačkom sistemu.

Potencijalne prednosti novog pogonskog koncepta

Prebacivanje pogonske snage na zadnju osovinu moglo bi u potpunosti da rastereti prednje pneumatike od istovremenog prenosa snage i upravljanja. To bi inženjerima omogućilo da znatno bolje podese odziv na volanu i unaprede ukupne dinamičke karakteristike automobila tokom brzih promena pravca. U kombinaciji sa trenutno dostupnim obrtnim momentom koji pružaju električni motori, ovakav raspored bi mogao da ponudi izuzetno visok nivo voznog užitka.

Iako bi konfiguracija sa zadnjim pogonom na prvi pogled delovala kao neočekivano odstupanje od istorijskog nasleđa, ona bi u eri elektromobilnosti mogla da spasi prepoznatljivi sportski duh brenda. Sve dok vozilo zadržava svoje izuzetno kompaktne spoljašnje dimenzije i povoljan odnos mase i snage, novi pogonski koncept garantuje nastavak tradicije agilnog i zabavnog gradskog automobila prilagođenog zahtevima modernog doba.

Izvor: The Autopian · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)