Kako visokoobrazovani stručnjaci zarađuju obučavajući veštačku inteligenciju

Nova uloga za akademsku zajednicu

Lazaros-Antonios Čacilazaru, doktorand teorije igara koji radi u revizorskoj kući „EY” i predaje na Londonskoj školi ekonomije, primio je neočekivanu poruku na platformi LinkedIn. Ponuda je stigla od regrutera iz kompanije „Mercor” sa sedištem u San Francisku, koja se bavi obučavanjem veštačke inteligencije. Tražili su stručnjake iz njegove oblasti kako bi testirali napredne tehnološke modele. Čacilazaru je prihvatio izazov, prošao testiranje i ubrzo počeo da radi na kreiranju složenih upita i ocenjivanju odgovora koje računarski sistemi generišu.

Ovaj angažman, iako honoraran, donosi mu prihode koji su na nivou plate za puno radno vreme. Njegov primer oslikava uspon nove kategorije frilensera. Reč je o visokoobrazovanim pojedincima koji svoje slobodno vreme koriste kako bi pomogli tehnološkim laboratorijama da unaprede svoje sisteme. Iako postoji bojazan da bi ovi stručnjaci na kraju mogli da automatizuju sopstvene profesije, radoznalost i odlična zarada motivišu ih da ostanu deo ovog procesa.

Raznovrsnost zadataka i investicije

Potreba za visokokvalitetnim podacima pokrenula je talas investicija u startap kompanije koje povezuju stručnjake i tehnološke gigante. Kompanija „Scale AI” vodi platformu „Outlier”, koja poziva profesionalce da postanu mentori od kojih veštačka inteligencija uči. Sa druge strane, platforma „Turing” angažuje autore video-sadržaja koji snimaju kratke video-zapise tokom šetnje kroz javne prostore, objašnjavajući prirodno ono što vide, kako bi softver bolje razumeo fizički svet.

Finansijski pokazatelji potvrđuju ozbiljnost ovog trenda. Londonski startap „Ethos” prikupio je 22,75 miliona dolara od investicionog fonda „Andreessen Horowitz” za razvoj mreže eksperata čija se selekcija obavlja putem glasovnih intervjua koje vodi sama veštačka inteligencija. Slično tome, platforma „Wirestock”, koja je prvobitno pomagala fotografima da licenciraju svoje radove, transformisala se u dobavljača podataka za veštačku inteligenciju i obezbedila 23 miliona dolara investicija, privukavši i fond Šeril Sandberg. Ova platforma sada broji preko 700.000 stvaralaca koji na ovaj način naplaćuju svoj rad. Čak i u sferi fizičkih poslova, kompanija „Shift” u Njujorku nudi besplatno čišćenje domova onim stanarima koji pristanu da čistači nose kamere radi prikupljanja podataka za robotske sisteme.

Evolucija frilens ekonomije

Ovaj fenomen predstavlja značajan pomak u razvoju tehnologije i prirodi honorarnog rada. Nekada se obučavanje računarskih modela svodilo na jednostavne zadatke poput prepoznavanja objekata na slikama ili prepisivanja teksta, što su uglavnom radili slabije plaćeni radnici. Danas su tehnološkim kompanijama potrebna duboka, ekspertska znanja iz matematike, prava, medicine i umetnosti kako bi njihovi modeli mogli da rešavaju kompleksne probleme.

Za stručnjake širom sveta, ovo otvara potpuno novu sferu profesionalnog angažovanja. Pored finansijske dobiti, rad na ovim projektima omogućava im da budu na samom izvoru tehnoloških inovacija i da direktno utiču na oblikovanje alata koje će čovečanstvo koristiti u budućnosti. Iako dugoročne posledice po tržište rada ostaju neizvesne, trenutna sinergija između ljudske inteligencije i mašinskog učenja stvara dinamično i izuzetno profitabilno okruženje za stručnjake spremne da podele svoje znanje.

Izvor: Fast Company · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)