Ljudske osobine koje veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni

Kraj industrijske ere i početak revolucije kognicije

Svaka prethodna tehnološka epoha donosila je drastično pojeftinjenje određenih resursa koji su ranije predstavljali veliki trošak za privredu. Parne mašine i motori sa unutrašnjim sagorevanjem učinili su snagu jeftinom, dok su računari i internet učinili informacije i samu kompjutanciju dostupnim svima. Današnji napredak tehnologije donosi radikalan pad troškova same kognicije, čineći obradu podataka i donošenje logičkih zaključaka izuzetno jeftinim resursom na tržištu.

Mnogi poslovi koji su nekada zahtevali godine učenja i sate rutinskog rada sada se mogu obaviti automatski za delić sekunde. Trošak zaključivanja i primene stečenog znanja pada vrtoglavom brzinom, što menja samu strukturu rada u savremenim organizacijama. Milioni ljudi provode radni vek obavljajući zadatke koje mašine danas mogu da urade brže, preciznije i uz znatno niže troškove.

Ovakva dinamika neminovno otvara suštinsko pitanje o mestu i ulozi čoveka u poslovnom svetu koji se sve više oslanja na automatizaciju. Još tokom studija na Univerzitetu Karnegie Mellon, razgovori sa pionirima robotike pokretali su dilemu o tome šta će biti sa ljudskim smislom ukoliko mašine postanu pametnije od svojih kreatora. Odgovor leži u činjenici da vrednost ljudskog bića nikada nije počivala isključivo na pukoj računskoj moći i brzini obrade informacija.

Snaga ukusa i dubokog razumevanja potreba

Prva ključna osobina koja izdvaja čoveka jeste ukus, koji daleko prevazilazi puku estetiku i predstavlja sposobnost dubokog razumevanja ljudske prirode. Primer Koko Šanel ilustruje kako lično nezadovoljstvo i nepristajanje na zatečene norme mogu da pokrenu revoluciju u industriji. Ona je u sopstvenom telu osećala koliko je tadašnja odeća sputavajuća i neudobna, što joj je omogućilo da prepozna duboku latentnu želju tržišta pre nego što su je drugi uopšte mogli formulisati.

Veštačka inteligencija nema sopstveno fizičko iskustvo niti može osetiti kolektivnu ljudsku frustraciju ili nelagodnost. Kada se od računarskog modela zatraži da unapredi modni komad iz prošlosti, on će optimizovati postojeći kroj, izabrati bolji materijal ili poboljšati corsetu. Sistem nikada neće postaviti suštinsko pitanje o tome da li taj korzet uopšte treba da postoji i da li se moda može osloboditi suvišnih stega.

Ubiznisu se ukus ogleda u nepogrešivom osećaju za ono što je dobro, skladno i suštinski važno za krajnjeg korisnika. Algoritmi mogu analizirati milione fotografija ili prodajnih podataka da bi utvrdili šta se najčešće kupuje, ali nemaju sposobnost da osete promenu u ljudskom duhu. Stoga su odluke zasnovane na istančanom ukusu i empatiji ostale ekskluzivna domena ljudskog stvaralaštva.

Uverenje kao temelj dugoročnih poslovnih odluka

Druga izuzetna osobina jeste uverenje, odnosno sposobnost da se krene putem koji dostupni dokazi i trenutne analize još uvek ne podržavaju. Džef Bezos je tokom osnivanja i razvoja Amazona godinama trpeo kritike tradicionalnih analitičara koji su finansijske rezultate kompanije smatrali neodrživim. Svaki nagoveštaj profita odmah je ulagan u dalji razvoj poslovanja, što je nailazilo na podsmeh i negativne naslove u uglednim poslovnim časopisima krajem devedesetih godina dvadesetog veka.

Tradicionalni analitičari su se u svojim procenama ponašali poput modernih računarskih modela, držeći se isključivo konsenzusa i istorijskih podataka koji su išli u prilog oprezu. Imati uverenje znači ignorisati trenutne pokazatelje i provesti godine pretvarajući viziju u realnost uprkos sumnji okoline. To je unutrašnja snaga koja omogućava liderima da istraju kada svi drugi vide samo propast i neracionalnost.

Algoritmi funkcionišu na principu verovatnoće i traženja najprihvatljivijeg odgovora na osnovu onoga što se već dogodilo u prošlosti. Poslovni uspeh retko dolazi iz praćenja opšteg konsenzusa, već iz čvrstog uverenja pojedinaca koji su spremni da rizikuju sopstvenu reputaciju i kapital. Bez ove osobine nema velikih iskoraka niti stvaranja potpuno novih tržišnih kategorija.

Vizija budućnosti i kreiranje novih potreba

Treća osobina koja obezbeđuje prednost u tehnološkoj eri jeste vizija, čiji je jedan od najboljih primera bio Stiv Džobs. Njegova ključna sposobnost nije bila analiza postojećeg stanja i optimizacija poslovanja kompanije u datom trenutku. Umesto toga, on je anticipirao želje potrošača i pre nego što su sami kupci postali svesni svojih potreba, stvarajući potpuno nove paradigme od personalnih računara do digitalnih prodavnica.

U svakom ključnom trenutku svoje karijere, uključujući i rad u studiju Pixar, njegov pristup se zasnivao na kreiranju novih navika kod korisnika. Računarski sistemi mogu savršeno da optimizuju postojeće procese unutar zadatih okvira, ali ne mogu da zamisle nešto što potpuno odstupa od njihovog trening skupa podataka. Vizija zahteva sposobnost sagledavanja horizonta koji se ne vidi iz trenutne perspektive tržišta.

Poslovni lideri sa vizijom ne pitaju kupce šta im je potrebno za sreću, jer ljudi često mogu da zamisle samo neznatno brže verzije onoga što već imaju. Oni donose rešenja koja menjaju način na koji društvo funkcioniše, komunicira i stvara vrednost. Ta sposobnost transcendira prostu analitiku i ulazi u domen ljudske mašte i filozofije.

Hrabrost kao motor napretka i preuzimanja rizika

Četvrta i možda najređa osobina jeste hrabrost, koja dolazi do izražaja onda kada je odustajanje jedini racionalan izbor. Ilon Mask je investirao celokupan novac zarađen prodajom udela u sistemu PayPal u rizične poduhvate poput kompanija Tesla, SolarCity i SpaceX, ne posedujući čak ni sopstvenu nekretninu. Do dvehiljade i osme godine, kompanija SpaceX je imala tri uzastopna neuspešna lansiranja raketa, a četvrti pokušaj bio je poslednja šansa za opstanak.

Istovremeno, kompanija Tesla se nalazila na samo nekoliko dana od bankrota usled velike kreditne krize, pre nego što je spasilačka finansijska injekcija stigla u poslednjem trenutku. Nijedan racionalan model veštačke inteligencije nikada ne bi savetovao takav nivo naizgled bezumnog rizika i trošenja resursa. Hrabrost podrazumeva preuzimanje odgovornosti za odluke koje nose ogroman lični uložak i neizvesnost ishoda.

Mašine ne trpe posledice svojih grešaka i nikada nisu provele nijednu neprospavanu noć razmišljajući o teškoj poslovnoj odluci niti su se probudile siromašnije zbog lošeg procenjivanja. Modeli teže bezbednoj sredini i davanju odgovora koji će zadovoljiti korisnika, jer su programirani da izbegavaju konflikt i rizik. Prave inovacije uvek nastaju na marginama mašte, gde hrabri pojedinci preuzimaju rizik sa sopstvenom kožom u igri.

Budućnost ljudskog rada i trajnih prednosti

Generacijski pioniri poput Šanel, Bezosa, Džobsa i Maska pokazuju da su vrhunski rezultati uvek rezultat kombinacije ovih jedinstvenih ljudskih osobina. Naravno, u istoriji poslovanja postoji i takozvana pristrasnost preživljavanja, jer statistika ne pamti one koji su imali hrabrosti i uverenja, ali su doneli pogrešne procene i suočili se sa potpunim finansijskim krahom. Ipak, suština ostaje nepromenjena i ukazuje na pravac u kojem karijere moraju da se razvijaju.

Ove četiri osobine predstavljaju direktnu suprotnost mehanizmima na kojima počiva veštačka inteligencija. Dok algoritmi teže konvergenciji ka proseku i bezbednim rešenjima, ljudi ostvaruju proboje kroz divergenciju, intuiciju i spremnost na greške. U svetu gde postaju dostupne jeftine računarske operacije, stvarna vrednost se seli na polje ljudskog subjektiviteta i namere.

Razvijanje sopstvenog ukusa, izgradnja dubokog uverenja, negovanje vizije i skupljanje hrabrosti za nekonvencionalne poteze postaće osnovne kompentencije uspešnih profesionalaca. Dugo nakon što se slegne prašina oko tehnološke revolucije, upravo ove osobine biće temelj na kojem će se graditi smislena karijera i dugoročni poslovni uspeh.

Izvor: Fast Company, rad i karijera · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)