Monetarna politika i signali sa međubankarskog tržišta novca

Uloga referentne kamatne stope

Monetarna politika svake centralne banke počiva na setu instrumenata kojima se upravlja količinom novca u opticaju i cenom zaduživanja. Centralne banke koriste referentnu kamatnu stopu kao glavni mehanizam za usmeravanje troškova finansiranja u privredi i zauzdavanje inflatornih pritisaka. Osnovna ideja ovog instrumenta jeste slanje jasnog signala komercijalnim bankama i celokupnoj ekonomiji u kom pravcu se kreće cena novca. Kada inflacija raste, centralne institucije obično podižu ovu stopu kako bi poskupile kredite, smanjile potrošnju i stabilizovale cene na tržištu.

Međutim, teorija i praksa često donose različite rezultate u svakodnevnom poslovanju banaka i preduzeća. Pored zvaničnog procenta koji propisuje centralna banka, postoji realno stanje na međubankarskom tržištu gde se novac actually pozajmljuje i plasira. Upravljanje likvidnošću zahteva da finansijske institucije svakodnevno balansiraju svoje izvore i plasmane, što dovodi do formiranja tržišnih kamatnih stopa koje mogu znatno odstupati od zvaničnih propisa. Zbog toga analitičari pažljivo prate šta se dešava na aukcijama novca umesto da se oslanjaju samo na administrativne odluke.

U Republici Srbiji, Izvršni odbor Narodne banke Srbije redovno razmatra ekonomske pokazatelje i donosi odluke o zadržavanju ili promeni osnovne stope. Na poslednjim sednicama, ova stopa je zadržana na nivou od 5,75 odsto, koliko iznosi u dužem vremenskom periodu. Takva odluka odražava oprezan pristup monetarnih vlasti u uslovima i dalje prisutnih rizika u međunarodnom okruženju i kretanja domaćih cena. Ipak, stvarni uslovi pod kojima privreda dolazi do sredstava zavise od čitavog niza dodatnih faktora koje komercijalne banke uzimaju u obzir pri odobravanju zajmova.

Ponašanje banaka na aukcijama

Analiza kretanja na međubankarskom tržištu pruža dublji uvid u realne potrebe finansijskog sektora. Finansijske institucije često raspolažu viškom slobodnih novčanih sredstava koja privremeno plasiraju kod centralne banke kroz takozvane repo prodajne transakcije. Ove operacije služe za povlačenje viška likvidnosti iz sistema, a kamatne stope po kojima se sprovode kreću se unutar utvrđenog koridora koji postavlja centralna banka. Posmatranjem ovih aukcija može se videti kako banke u realnom vremenu procenjuju sopstvene rizike i stabilnost tržišta.

Prema zapažanjima stručnjaka sa Beogradske bankarske akademije, poput profesora Mališe Đukića, zvanična referentna stopa od 5,75 odsto trebala bi da ima snažnu signalizirajuću ulogu za ceo sektor. Ipak, realnost sa aukcija pokazuje drugačiju sliku jer poslovne banke plasiraju svoj višak sredstava po znatno nižim stopama, koje su bliže donjoj granici koridora i iznose oko 4,51 odsto. Ova razlika pokazuje da na tržištu trenutno nema pritisaka koji bi opravdali podizanje opšte cene zaduživanja iz administrativnih razloga.

Kada bi u finansijskom sektoru postojala zabrinutost u pogledu rasta rizika ili pogoršanja uslova poslovanja, same banke bi kroz svoje ponude na repo aukcijama signalizirale potrebu za višim prinosima. Budući da je stopa po kojoj plasiraju višak likvidnosti ostala stabilna, a u okviru utvrđenog koridora još uvek postoji dovoljno prostora, potreba za intervencijom centralne banke za sada izostaje. Tržište zapravo šalje poruku da su trenutni monetarni uslovi adekvatni i da nema signala koji bi ukazivali na neophodnost promene pravca.

Kretanje inflacije i troškovi života

Inflacija predstavlja ključni parametar koji opredeljuje poteze svake monetarne vlasti. Nakon perioda u kojem su mesečni pokazatelji rasta potrošačkih cena beležili niže vrednosti, u trećem kvartalu godine došlo je do primetnog odskoka međugodišnje inflacije na 4,1 odsto. Takav razvoj događaja nije iznenadio stručnu javnost, s obzirom na to da su delovali efekti takozvane visoke baze iz prethodnog perioda, kao i završetak letnje sezone tokom koje su cene poljoprivrednih proizvoda tradicionalno niže.

Narodna banka Srbije je u svojim ranijim projekcijama naglašavala da bi kretanje potrošačkih cena trebalo da se zadrži u granicama predviđenog koridora, čija je gornja granica postavljena na 4,5 odsto. Finansijski sektor u svojim srednjoročnim očekivanjima prognozira nešto nižu stopu inflacije, dok obični građani i dalje percipiraju rast troškova života kroz svakodnevnu potrošnju. Razlika između statističkih merenja i subjektivnog osećaja potrošača često je tema rasprava o ekonomskoj stabilnosti.

Na kretanje cena u narednom periodu uticaće i različiti fiskalni i eksterni faktori, uključujući odluke o odlaganju poskupljenja energenata poput električne energije i daljinskog grejanja. Dok pojedini paketi ekonomskih mera mogu stimulisati potrošnju i kratkoročno uticati na inflatorna kretanja, stabilnost kurseva i kontrola ponude novca ostaju primarni zadaci centralne banke u očuvanju kupovne moći stanovništva.

Globalni trendovi monetarne politike

Domaće tržište nikada nije izolovano od kretanja u globalnoj ekonomiji. Centralne banke širom sveta vode različite politike prilagođavanja u zavisnosti od lokalnih ekonomskih ciklusa, kretanja na tržištu rada i energetske stabilnosti. Evropska centralna banka je u proteklom periodu u više navrata korigovala svoje stope naviše usled upornih inflatornih pritisaka u evrozoni, pri čemu analitičari ne očekujuskoro okretanje trenda i smanjenje troškova zaduživanja.

Sa druge strane, monetarne vlasti Sjedinjenih Američkih Država, odnosno Federalne rezerve, pažljivo vagaju između podataka sa tržišta rada i pokazatelja privrednog rasta. Izbori i politička neizvesnost dodatno usložnjavaju donošenje odluka na globalnom nivou, što se odražava i na kretanje vrednosti vodećih svetskih valuta. Investitori širom sveta prate ove signale kako bi prilagodili svoje strategije i zaštitili kapital od nepredvidivih potresa.

Sve ove globalne prilike direktno se prelivaju na troškove finansiranja u regionu, utičući na cenu kapitala za domaće kompanije koje se zadužuju u inostranstvu. Iako domaći bankarski sektor ima visok nivo sopstvene likvidnosti, kretanja u evrozoni ostaju jedan od najvažnijih spoljnih faktora koji oblikuju dugoročne ekonomske izglede i poslovnu klimu u zemlji.

Zaključak i perspektiva tržišta

Složenost upravljanja monetarnom politikom zahteva konstantnu ravnotežu između zvaničnih instrumenata i realnih potreba privrede. Dok se eksterni rizici i globalni trendovi menjaju iz meseca u mesec, domaće finansijsko tržište pokazuje izvesnu otpornost i stabilnost. Podaci sa aukcija jasno svedoče da bankarski sektor ne prepoznaje hitnu potrebu za pooštravanjem uslova, što ostavlja prostor za stabilan rast privrednih aktivnosti bez dodatnih troškova zaduživanja.

Izvršni odbor centralne banke nastavlja da donosi odluke na osnovu širokog spektra pokazatelja, od kojih su mnogi nedostupni široj javnosti. Pažljivo praćenje kretanja cena, energenata i likvidnosti ostaće prioritet u narednom periodu. Za preduzeća i građane ovo znači da se u bliskoj budućnosti ne očekuju dramatične promene u uslovima finansiranja, pod uslovom da globalna kretanja ne donesu nova iznenađenja na tržištima energenata i sirovina.

Izvor: Biznis.rs · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)