Novi uslovi za poreske olakšice pri zapošljavanju

Strateški okvir i usklađivanje propisa

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje donosi korenite promene u načinu na koji država podržava privredu kroz poreske podsticaje. Osnovni razlog za donošenje ovih propisa leži u potrebi za usklađivanjem sa strateškim dokumentima Vlade i reformskom agendom. Transparentnost dodele državne pomoći i zaštita tržišne konkurencije postaju centralni stubovi novog regulatornog okvira. Time se poreske olakšice za zapošljavanje premštaju iz jednostavne fiskalne podsticajne mere u domen strogo kontrolisane državne podrške.

Ovakve promene odražavaju šire ekonomske trendove u kojima države nastoje da preciznije mere efikasnost svakog dinara usmerenog ka privrednim subjektima. Prelazak na uređeniji sistem kontrole sprečava zloupotrebe i obezbeđuje ravnopravan položaj svih učesnika na tržištu. Kompanije više ne posmatraju ove olakšice samo kao administrativnu olakšicu, već kao deo složene strategije usklađenosti poslovanja sa važećim zakonskim normama. Priprema za ove promene postepeno menja način donošenja odluka unutar sektora ljudskih resursa.

Novi propisi donose potrebu za temeljnim preispitivanjem dosadašnjih modela zapošljavanja i finansijskog planiranja. Poslodavci moraju da sagledaju širu sliku uticaja ovih mera na dugoročne troškove poslovanja i formiranja zarada. Prilagođavanje zahteva sinergiju pravnih stručnjaka, finansijskih savetnika i menadžmenta ljudskih resursa. Zbog složenosti novih pravila, pravovremena priprema predstavlja ključni faktor za izbegavanje potencijalnih regulatornih rizika.

Vremenski okvir primene novih pravila

Zvanično objavljivanje u Službenom glasniku Republike Srbije označava početak perioda prilagođavanja za celokupnu privredu. Sam zakon stupa na snagu tokom septembra 2026. godine, dok se opšti deo primenjuje od početka naredne godine. Ključne i najvažnije sadržinske promene, koje se tiču izveštavanja, obračuna proseka i kontrole pomoći, odložene su za prvi januar 2028. godine. Ovakvo vremensko pomeranje daje privrednim subjektima dovoljno prostora da restrukturiraju svoje interne procese.

Prelazni period obuhvata celu 2026. i 2027. godinu, što kompanijama pruža stabilnost i sigurnost u planiranju budžeta. Postojeći režim olakšica ostaje na snazi u neizmenjenom obliku tokom ovog dvogodišnjeg perioda. Finansijski direktori i HR menadžeri imaju priliku da bez pritiska analiziraju nove zahteve i testiraju sopstvene softverske sisteme za obračun zarada. Ignorisanje ovog prelaznog perioda može prouzrokovati ozbiljne operativne zastoje kada novi propisi u potpunosti zažive.

Iskusne kompanije ovaj period koriste za reviziju ugovora o radu i usklađivanje internih pravilnika sa nadolazećim zakonskim obavezama. Pravovremeno prilagođavanje softvera za obračun zarada osigurava nesmetan prelazak na novi metod utvrđivanja zaposlenosti. Menadžment ima zadatak da edukuje zaposlene u administrativnim sektorima o predstojećim novinama. Pažljivo planiranje tokom prelazne faze direktno utiče na očuvanje finansijske efikasnosti preduzeća.

Nova metodologija za obračun zaposlenosti

Dosadašnja praksa oslanjala se na fiksne datume prilikom utvrđivanja prava na podsticaje i ispunjavanja zakonskih uslova. Kompanije su upoređivale stanje broja zaposlenih na tačno određeni dan u godini, poput kraja decembra ili oktobra. Takav pristup često je otvarao prostor za kratkoročne manipulacije i administrativna prilagođavanja pred sam presek stanja. Novi model u potpunosti menja ovu matricu i uvodi dinamičan sistem praćenja rasta broja radnika.

Od 2028. godine uslov za ostvarivanje olakšica postaće povećanje neto broja zaposlenih u odnosu na prosečan broj radnika tokom prethodnih dvanaest meseci. Ovaj princip zahteva kontinuirani monitoring i svakodnevno praćenje fluktuacije radne snage u kompaniji. Svaki novi ugovor o radu moraće da se posmatra kroz prizmu ukupnog godišnjeg proseka zaposlenosti. Time se sistem čini pravednijim i usmerenim ka održivom rastu privrednih subjekata.

Prelazak sa statičnog na dinamičan obračun zahteva napredne alate za analitiku unutar sektora ljudskih resursa. Preduzeća više neće moći da se oslanjaju na povremene provere, već na redovno izveštavanje i kontrolu podataka. Svaka greška u izračunavanju dvanaestomesečnog proseka može dovesti do gubitka prava na poreske olakšice. Zbog toga se od privrednih subjekata očekuje viši nivo digitalizacije i preciznosti u evidenciji kadrova.

Promene uslova za novozaposlena lica

Korišćenje olakšica za konkretno novozaposleno lice ubuduće će biti vremenski ograničeno na najviše dvanaest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ova mera jasno definiše maksimalni period tokom kojeg poslodavac može uživati poreske podsticaje za novog radnika. Pored toga, propisane su i strože definicije kategorija lica koja ostvaruju pravo na ove olakšice. Cilj je da se podrška preciznije usmeri ka najugroženijim grupama na tržištu rada.

Značajna promena odnosi se na period koji lice mora provesti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje pre donošenja olakšica. Dosadašnji izuzetak za pripravnike, koji je zahtevao samo tri meseca evidencije, zvanično se briše. Od 2028. godine za sve važi opšti uslov od najmanje šest meseci neprekidne evidencije na birou rada. Jedini izuzetak od ovog pravila biće mlađa lica do dvadeset i četiri godine života, čime se spušta dosadašnja starosna granica.

Ove izmene zahtevaju od regrutnih timova detaljniju proveru kandidata pre donošenja konačne odluke o zapošljavanju. HR stručnjaci moraju precizno utvrditi status svakog potencijalnog radnika u odnosu na propisane vremenske limite i uslove. Nepoznavanje ovih detalja može rezultirati nenamernim kršenjem zakona i finansijskim gubicima za kompaniju. Pažljiva selekcija kandidata postaje važan element poreske strategije preduzeća.

Finansijska ograničenja i državna pomoć

Usklađivanje sa propisima o kontroli državne pomoći uvodi stroge finansijske limite za korišćenje poreskih olakšica u privredi. Ukupno poresko oslobođenje koje obuhvata poreze i doprinose ograničava se na najviše pedeset posto bruto troška zarade novozaposlenog radnika. Pored toga, uvodi se i godišnji maksimum od pet i po miliona evra po jedinstvenoj kompaniji. Ovi limiti obezbeđuju da podrška države ostane u propisanim granicama i sprečava prekomerno finansiranje velikih sistema.

Sistem kontrole donosi i jasne kriterijume za automatsku diskvalifikaciju određenih privrednih subjekata iz procesa dodele podsticaja. Pravo na olakšice gube kompanije koje se nalaze u zvaničnom statusu privrednog subjekta u teškoćama. Isti ishod očekuje i preduzeća koja nisu vratila ranije naloženu državnu ili de minimis pomoć nadležnim organima. Time se uvodi dodatna odgovornost i proverava finansijsko zdravlje svakog kandidata za podsticaje.

Kontrola ispunjenosti ovih uslova postaće redovan deo revizije poslovanja preduzeća koja koriste državne olakšice. Finansijske službe moraće da blisko sarađuju sa pravnim savetnicima kako bi blagovremeno identifikovale eventualne rizike. Svaka promena u finansijskom statusu preduzeća može automatski ukinuti pravo na poreske podsticaje. Zbog toga transparentnost i redovno izveštavanje dobijaju novu težinu u svakodnevnom poslovanju.

Zaključak i preporuke za privredu

Novi regulatorni okvir donosi složenije zahteve koji prevazilaze klasične okvire računovodstvenog knjiženja i obračuna zarada. Iako prelazni period pruža dovoljno vremena za prilagođavanje, pripreme moraju početi mnogo pre zvanične primene pravila. Kompanije koje na vreme usklade svoje interne procedure lakše će prebroditi administrativne izazove koji dolaze. Ignorisanje ovih promena može stvoriti nepredviđene troškove i narušiti finansijsku stabilnost preduzeća.

Uspešno upravljanje novim olakšicama zahteva multidisciplinarni pristup unutar svake moderne poslovne organizacije. Sektori ljudskih resursa, finansija i pravne službe moraju delovati kao jedinstven tim prilikom donošenja odluka o zapošljavanju. Verifikacija dvanaestomesečnog proseka i provera statusa preduzeća postaju standardne procedure pre svakog novog radnog angažmana. Samo temeljnom pripremom privredni subjekti mogu u potpunosti iskoristiti zakonske mogućnosti.

Izvor: Pravni portal · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)