Pravni izazovi oporezivanja digitalne imovine u Ilinoisu

Suština zakonskog spora oko poreza

Zakon o porezu na digitalnu imovinu u Ilinoisu, poznat kao Public Act 104-468, postavlja obavezu posrednicima da prikupljaju porez od 0,2 odsto prilikom svake transakcije, prenosa ili čuvanja digitalnih sredstava za klijente. Ova odredba, čija je primena planirana za početak 2027. godine, izazvala je talas nezadovoljstva među učesnicima u industriji. Kritičari, uključujući predsednika Komisije za trgovinu robnim fjučersima Majkla Seliga, ovaj namet nazivaju porezom na greh, sugerišući da on direktno kažnjava tehnološki razvoj blokčejn mreža.

Dve odvojene tužbe, koje su sada konsolidovane pred okružnim sudom u okrugu Sangamon, direktno osporavaju ustavnost i primenljivost ovog zakona. Tužioci, predvođeni organizacijama kao što su The Digital Chamber i Blockchain Association, argumentuju da su definicije u zakonu nejasne i preširoke. Ovakav pristup stvara pravnu nesigurnost za kompanije koje posluju u sektoru digitalnih finansija, jer zakonodavac nije u potpunosti uzeo u obzir specifičnosti decentralizovanog poslovanja.

Pravni timovi tužilaca ističu da zakon ne pravi razliku između centralizovanih entiteta i decentralizovanih protokola. Dok tradicionalne finansijske institucije imaju jasne mehanizme za identifikaciju klijenata i obračun poreza, decentralizovani protokoli funkcionišu na osnovu koda. Ovo stvara situaciju u kojoj bi subjekti mogli biti obavezani na radnje koje su tehnički neizvodljive, jer nemaju uvid u identitet korisnika niti fizički poseduju njihovu imovinu.

Uključivanje industrijskih lidera u proces

Nedavni zahtev osamnaest organizacija i kompanija, među kojima su Andreessen Horowitz, Paradigm Operations i Uniswap Labs, da se pridruže sudskom procesu kao prijatelji suda, značajno pojačava pritisak na zakonodavce. Njihov podnesak, poznat kao amicus brief, pruža sudu stručnu perspektivu o tome kako decentralizovane finansije zapravo funkcionišu. Ovakav potez ukazuje na visok nivo koordinacije unutar kripto zajednice kada je reč o zaštiti inovacija od restriktivne regulative.

Učešće velikih investicionih fondova i razvojnih timova pokazuje da problem nije ograničen samo na male startape, već pogađa čitav ekosistem. Uniswap Labs, kao jedan od ključnih doprinosilaca razvoju Uniswap protokola, ističe da njihova uloga nije uloga brokera već kreatora softverske infrastrukture. Kada sudovi razmatraju ovakve slučajeve, mišljenje industrije postaje ključno za razumevanje tehničkih ograničenja koje zakonodavci često zanemaruju prilikom pisanja propisa.

Podrška tužilaca zahtevu ovih kompanija da se uključe u proces svedoči o jedinstvenom stavu industrije. Svi učesnici dele zabrinutost da bi nejasne definicije mogle dovesti do proizvoljnog tumačenja zakona od strane poreskih organa. Cilj podneska je da se sud uveri u neophodnost preciznijeg definisanja obveznika, kako bi se izbeglo kažnjavanje onih koji samo pružaju tehnološku podršku, a ne upravljaju sredstvima korisnika.

Problem definicije brokera u DeFi svetu

Centralna tačka spora leži u definiciji brokera koju poreske vlasti Ilinoisa pokušavaju da prošire na decentralizovane menjačnice. Prema nacrtu pravila objavljenom krajem septembra, poreska uprava sugeriše da bi se određeni decentralizovani protokoli mogli tretirati kao posrednici. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa federalnim propisima koji izuzimaju subjekte koji se bave isključivo validacijom transakcija ili pružanjem novčanika bez nadzora, gde korisnici sami poseduju svoje privatne ključeve.

Kada softver omogućava korisnicima da samostalno obavljaju transakcije, ne postoji posrednik koji bi mogao da prikupi porez. Programeri koji pišu kod za ove protokole nemaju pristup imovini korisnika niti znaju lokaciju transakcije, što je ključni podatak za primenu državnog poreza. Zahtevati od takvih subjekata da funkcionišu kao poreski agenti je tehnički nemoguće, jer oni ne poseduju nikakvu kontrolu nad sredstvima koja prolaze kroz pametne ugovore.

Ovakvo proširenje definicije brokera stvara opasan presedan. Ako bi se svaki pružalac softverske infrastrukture smatrao brokerom, to bi praktično značilo kraj decentralizovanog finansijskog modela u toj jurisdikciji. Industrija upozorava da se nejasnoće u zakonu ne mogu otkloniti samo izmenama podzakonskih akata, jer je sam osnovni zakon postavljen na klimavim temeljima koji ne prepoznaju prirodu blokčejn tehnologije.

Diskriminatorna priroda poreskog nameta

Pored tehničkih izazova, tužioci argumentuju da je zakon o porezu na digitalnu imovinu diskriminatoran. Oni ukazuju na činjenicu da Ilinois ne oporezuje na isti način trgovinu akcijama, obveznicama ili plemenitim metalima. Ovakav pristup krši klauzulu o uniformnosti Ustava Ilinoisa, koja zahteva da poreski zakoni budu pravični i dosledni prema svim vrstama imovine.

Takođe se pozivaju na federalni Zakon o slobodi oporezivanja interneta, koji zabranjuje diskriminatorne poreze na elektronsku trgovinu. Ako se digitalna imovina tretira kao finansijski instrument, ne postoji logično opravdanje zašto bi se transakcije na blokčejnu oporezivale po drugačijim stopama ili pod drugačijim uslovima od tradicionalnih hartija od vrednosti. Ovakva nejednakost stvara pravnu osnovu za osporavanje zakona kao neustavnog.

Sudski proces će verovatno morati da odgovori na pitanje da li država ima pravo da nametne specifičan teret na novu klasu imovine samo zato što koristi drugačiju tehnologiju. Ako sud prihvati argumente o diskriminaciji, to bi moglo dovesti do proglašenja zakona nezakonitim i neprimenljivim. Ovo bi bila velika pobeda za kripto industriju, jer bi postavila standard da se inovacije ne smeju kažnjavati samo zbog njihove novine.

Širi uticaj na američku kripto regulativu

Ishod ovog slučaja u Ilinoisu imaće odjeke daleko izvan granica te savezne države. S obzirom na to da se američka regulativa često prelama kroz ovakve lokalne i savezne sporove, presuda bi mogla poslužiti kao model za druge države koje razmišljaju o uvođenju sličnih poreza. Ako sud stane na stranu kompanija, to će biti snažan signal zakonodavcima da moraju pažljivije konsultovati tehnološke stručnjake pre pisanja zakona.

S druge strane, ako zakon ostane na snazi, to bi moglo dovesti do egzodusa kripto kompanija iz Ilinoisa u druge jurisdikcije koje su naklonjenije inovacijama. Kompanije koje se bave razvojem softvera ne mogu sebi priuštiti rizik od kršenja zakona koji je tehnički neizvodljiv. Pravna nesigurnost je često gora od visokih poreza, jer sprečava dugoročno planiranje i investicije u razvoj novih proizvoda.

Ovaj spor takođe naglašava potrebu za jasnijom federalnom regulativom koja bi ujednačila pravila igre širom Sjedinjenih Američkih Država. Trenutna fragmentacija, gde svaka država pokušava da reši problem na svoj način, stvara haotično okruženje za poslovanje. Industrija se nada da će kroz sudske procese uspeti da nametne potrebu za racionalnim i primenljivim zakonskim okvirom koji neće gušiti tehnološki napredak.

Zaključak i budući koraci

Pravna bitka u Ilinoisu predstavlja ključni test za odnos između tradicionalnog prava i decentralizovanih tehnologija. Dok se sudovi pripremaju za razmatranje podnesaka, jasno je da se industrija neće povući pred zakonskim rešenjima koja ne razumeju suštinu blokčejn poslovanja. Ishod ovog slučaja će odrediti da li će Ilinois postati neprijateljsko okruženje za kripto inovacije ili će se morati prilagoditi realnostima digitalne ekonomije.

Za sve koji prate razvoj kripto tržišta, ovaj slučaj je podsetnik da regulativa nije samo pitanje ekonomije, već i pitanje tehnološke pismenosti zakonodavaca. Uspeh kompanija u ovom procesu zavisiće od njihove sposobnosti da objasne sudu zašto su postojeći zakoni neprimenljivi u decentralizovanom svetu. Konačna odluka suda biće prekretnica koja će definisati buduće odnose između države i kripto sektora u godinama koje dolaze.

Izvor: Unchained · Fotografija: Freepik (ilustracija)