Reforma evropskog poreza na uvoz ukida barijere za skuplje pošiljke

Evolucija oporezivanja u prekograničnoj e-trgovini

Uvođenje sistema Import One Stop Shop, poznatijeg pod skraćenicom IOSS, u julu 2021. godine predstavljalo je prekretnicu u načinu na koji Evropska unija naplaćuje porez na dodatu vrednost na robu koja se uvozi iz trećih zemalja. Pre ovog sistema, kupci u Evropskoj uniji često su se suočavali sa neočekivanim troškovima prilikom preuzimanja pošiljki, jer su carinske službe i poštanski operateri naplaćivali porez i administrativne takse na samoj granici. IOSS je omogućio stranim prodavcima i internet platformama da obračunaju i naplate lokalni porez direktno tokom procesa kupovine na internetu, čime se proces isporuke značajno ubrzao.

Međutim, ovaj sistem je od samog početka bio ograničen na pošiljke čija neto vrednost ne prelazi 150 evra. Sve pošiljke iznad ovog iznosa morale su da prolaze kroz standardne, znatno složenije carinske procedure, što je stvaralo administrativno opterećenje i za poreske organe i za same trgovce. Sa brzim rastom e-trgovine i sve većom potražnjom za skupljim proizvodima iz inostranstva, ovo ograničenje je postalo usko grlo koje usporava trgovinske tokove i komplikuje poslovanje kompanijama koje žele da ponude jedinstveno korisničko iskustvo.

Sada se unutar evropskih institucija vodi ozbiljna rasprava o tome kako prevazići ovo ograničenje i integrisati skuplje pošiljke u jedinstveni poreski sistem. Cilj je da se stvori besprekoran digitalni prostor u kojem vrednost robe više neće biti prepreka za brzo i jednostavno carinjenje i oporezivanje. Ova inicijativa predstavlja logičan korak u digitalizaciji javnih finansija i prilagođavanju propisa savremenim navikama potrošača.

Planovi za ukidanje limita i uloga ECOFIN-a

Evropska unija aktivno radi na postizanju političkog dogovora o potpunom uklanjanju praga od 150 evra za korišćenje IOSS sistema. Trenutno predsedavanje Savetom Evropske unije, koje obavlja Irska, usmerilo je svoje napore ka postizanju konsenzusa na sastanku Saveta za ekonomske i finansijske poslove, poznatijeg kao ECOFIN, koji je zakazan za 9. novembar. Nakon intenzivnih tehničkih razgovora koji su vođeni tokom leta, evropske diplomate pokušavaju da usaglase stavove svih država članica kako bi se usvojio ovaj ambiciozni predlog.

Uklanjanje ovog limita omogućilo bi da se pojednostavljeni sistem prijave poreza primenjuje na sve daljinske prodaje uvezene robe, bez obzira na njenu vrednost. To znači da bi inostrani prodavci mogli da koriste jednu mesečnu poresku prijavu za celokupan uvoz u Evropsku uniju, umesto da za skuplje pošiljke prolaze kroz pojedinačne carinske deklaracije u svakoj zemlji uvoza. Ovakva promena bi drastično smanjila troškove usklađivanja sa propisima za preduzeća koja prodaju robu visoke vrednosti na evropskom tržištu.

Pored olakšica za privredu, ova mera ima za cilj i usklađivanje poreskog tretmana sa širim reformama koje se sprovode u oblasti carina. Evropska komisija nastoji da stvori koherentan sistem u kojem se porezi i carine tretiraju na jedinstven način, čime se smanjuje prostor za administrativne greške i ubrzava protok robe na spoljnim granicama Unije.

Bezbednosni izazovi i strah od poreskih utaja

Iako predlog o ukisanju limita donosi očigledne ekonomske koristi, on je naišao na ozbiljan otpor i zabrinutost kod pojedinih država članica. Glavni razlog za oprez jeste strah od povećanja rizika od poreskih utaja i prevara sa porezom na dodatu vrednost. Države članice strahuju da bi uklanjanje praga od 150 evra moglo omogućiti nesavesnim trgovcima da uvoze robu velike vrednosti bez plaćanja poreza na granici, a da potom izbegnu prijavljivanje i plaćanje tog poreza kroz mesečne IOSS izveštaje.

Kada se radi o robi niske vrednosti, finansijski rizik po budžete država članica je relativno mali. Međutim, kod skuplje robe, poput elektronike, brendirane odeće ili specijalizovane opreme, neprijavljivanje poreza može dovesti do ogromnih gubitaka u državnim kasama. Zbog toga su tehničke rasprave u Briselu fokusirane na pronalaženje načina za jačanje zaštitnih mehanizama i kontrolu pristupa IOSS sistemu.

Predložena rešenja uključuju znatno strožu kontrolu nad posrednicima koji zastupaju inostrane prodavce u IOSS sistemu, kao i uvođenje novog digitalnog mehanizma verifikacije na nivou Evropske unije. Ovaj digitalni sistem bi omogućio carinskim organima da u realnom vremenu provere da li određeno preduzeće ima važeću registraciju i pravo na korišćenje IOSS-a. Na taj način bi se sprečile zloupotrebe i osiguralo da se poreske olakšice primenjuju samo na pouzdane i verifikovane privredne subjekte.

Veza sa sveobuhvatnom reformom carinskog sistema

Predlog za ukidanje praga od 150 evra za IOSS nije izolovan proces, već je tesno povezan sa širom reformom carinskog sistema Evropske unije. Prema usvojenim planovima, dosadašnje izuzeće od plaćanja carine za robu vrednosti do 150 evra biće ukinuto od 1. jula 2026. godine. Kako bi se premostio prelazni period do uspostavljanja novog carinskog okvira, na kvalifikovani uvoz niske vrednosti primenjivaće se privremena carina u iznosu od 3 evra.

Ova privremena mera biće na snazi sve dok se ne uspostave novi carinski aranžmani u okviru novog Carinskog zakonika Unije, čija je primena planirana od 1. jula 2028. godine. Nova pravila će doneti potpuno revidirani carinski okvir za e-trgovinu, koji se u velikoj meri oslanja na digitalizaciju i centralizaciju podataka. Ključni element ove reforme biće korišćenje novog digitalnog čvorišta za carinske podatke, odnosno sistema poznatog pod nazivom EU Customs Data Hub, koji će se koristiti za sve daljinske prodaje.

Usklađivanje poreskih i carinskih propisa kroz ukidanje limita od 150 evra za IOSS omogućiće da se oba sistema integrišu u jedinstvenu digitalnu platformu. To će olakšati praćenje pošiljki od trenutka kupovine do isporuke krajnjem kupcu, čime se stvara transparentniji i efikasniji sistem kontrole prekogranične trgovine.

Dugoročne reforme i Direktiva 2025/1539

Dok se o ukidanju praga od 150 evra još uvek pregovara, drugi važni delovi reforme oporezivanja e-trgovine već su formalno usvojeni. Evropska unija je usvojila Direktivu (EU) 2025/1539, koja postavlja temelje za sveobuhvatnu reorganizaciju naplate poreza na dodatu vrednost na uvoznu robu. Ova direktiva, koja stupa na snagu 1. jula 2028. godine, donosi niz mera koje imaju za cilj da podstaknu inostrane prodavce i internet platforme na aktivnije korišćenje IOSS sistema.

Glavna ideja ove direktive jeste da se smanji oslanjanje na tradicionalne metode naplate poreza u trenutku kada roba stigne na granicu Evropske unije. Umesto toga, teži se tome da se porez naplaćuje isključivo u trenutku prodaje na internetu, što se pokazalo kao znatno efikasniji i jeftiniji metod za poreske administracije. Direktiva uvodi i strože obaveze za velike internet platforme, koje će u mnogim slučajevima postati pravno odgovorne za obračun i uplatu poreza u ime malih trgovaca koji posluju preko njih.

Uklanjanje limita od 150 evra predstavlja završni deo ove reformske slagalice. Otvaranjem IOSS sistema za pošiljke veće vrednosti, Evropska unija želi da stvori zaokružen i održiv poreski sistem koji može da odgovori na izazove moderne globalne trgovine, istovremeno štiteći prihode država članica i obezbeđujući fer konkurenciju na tržištu.

Šta ove promene znače za domaće izvoznike

Za kompanije i preduzetnike iz Srbije i regiona koji prodaju svoje proizvode kupcima u Evropskoj uniji, ove najavljene promene donose i izazove i nove prilike. Ukidanje praga od 150 evra otvara mogućnost da se skuplji proizvodi, poput ručno rađenog nameštaja, umetnina, kvalitetne odeće ili specijalizovanih tehnoloških uređaja, prodaju evropskim kupcima uz znatno manje administrativnih prepreka. Kupci u Evropskoj uniji će moći da vide konačnu cenu sa uključenim porezom već na sajtu domaćeg prodavca, bez straha od dodatnih troškova i zadržavanja robe na carini.

Sa druge strane, domaće firme će morati pažljivo da prate razvoj ovih propisa i da se prilagode novim tehničkim zahtevima. Korišćenje IOSS sistema zahteva registraciju preko posrednika u nekoj od država članica Evropske unije, kao i usklađivanje softverskih rešenja za e-trgovinu sa evropskim poreskim stopama. Takođe, uvođenje privremene carine od 3 evra od jula 2026. godine i novog carinskog sistema od 2028. godine zahtevaće dodatno prilagođavanje logističkih procesa i kalkulacije cena.

Kompanije koje na vreme prepoznaju ove trendove i investiraju u digitalizaciju svog poslovanja i usklađivanje sa evropskim standardima imaće značajnu prednost na tržištu. Pojednostavljenje procedura može otvoriti vrata evropskog tržišta za mnoge male i srednje proizvođače koji su do sada izbegavali prekograničnu prodaju zbog komplikovanih carinskih i poreskih pravila.

Zaključak

Najavljena reforma oporezivanja i carinjenja e-trgovine u Evropskoj uniji predstavlja jasan signal da se pravila igre u prekograničnoj trgovini fundamentalno menjaju. Ukidanje praga od 150 evra za IOSS sistem, iako praćeno bezbednosnim izazovima i strahom od prevara, neizbežan je korak ka stvaranju potpuno integrisanog digitalnog tržišta. Za privrednike iz Srbije i regiona, ključ uspeha leži u blagovremenom informisanju i prilagođavanju novim digitalnim alatima i poreskim procedurama. Razumevanje ovih promena više nije samo pitanje usklađenosti sa propisima, već postaje ključni faktor konkurentnosti na globalnom tržištu.

Izvor: VATcalc · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)