Sezonsko zapošljavanje kao indikator ekonomske stabilnosti i budućih trendova

Rani start kao signal tržišnog optimizma

Sezonsko zapošljavanje tradicionalno prati predvidljiv ciklus koji počinje u avgustu, dostiže vrhunac sredinom novembra i polako jenjava nakon praznika. Međutim, podaci sa platforme Indeed pokazuju da je ova godina donela značajno raniji početak potražnje za radnicima, sa brojem oglasa koji je krajem septembra bio za 10 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Ovakav trend nije samo statistička anomalija, već indikator da poslodavci ranije planiraju svoje operativne kapacitete.

Ono što ovaj podatak čini posebno važnim jeste činjenica da je nivo sezonskih oglasa za oko 7 odsto iznad nivoa iz 2019. godine, što sugeriše povratak na pretpandemijske obrasce uz dodatak nove dinamike. Kada kompanije počnu da regrutuju radnike ranije nego što je to uobičajeno, to često znači da očekuju snažnu potrošnju i stabilnu potražnju koja će se preliti i na prve mesece naredne godine. Ovakav rani zamah pruža uvid u to kako se korporativni sektor priprema za izazove koji slede u narednim kvartalima.

Za poslodavce, rano oglašavanje predstavlja način da osiguraju kvalitetan kadar pre nego što konkurencija preuzme najbolje kandidate. Sa druge strane, za tržište rada kao celinu, ovo je signal da se ekonomska aktivnost ne usporava, već da se prilagođava novim navikama potrošača koji sve više kupuju putem interneta. Rani start sezone tako postaje svojevrsni barometar poverenja u ekonomski sistem.

Transformacija uloge honorarnog rada

Jedan od najzanimljivijih fenomena u ovogodišnjem ciklusu zapošljavanja jeste promena strategije velikih poslodavaca, posebno u sektoru maloprodaje. Dok se broj klasičnih sezonskih oglasa smanjuje, primetan je značajan rast broja oglasa za honorarne, takozvane part-time pozicije koje nemaju vremensko ograničenje. Ovo ukazuje na strateški zaokret gde kompanije radije ulažu u radnike koji će ostati deo tima i nakon završetka praznične sezone.

Statistika pokazuje da je udeo oglasa koji su eksplicitno označeni kao sezonski pao sa 34 odsto na 20 odsto kod velikih poslodavaca, dok je udeo honorarnih pozicija porastao sa 38 na 49 odsto. Ovakva promena sugeriše da kompanije ne žele da rizikuju gubitak obučenog osoblja u trenutku kada je tržište rada i dalje konkurentno. Umesto sezonskog angažovanja, poslodavci se opredeljuju za fleksibilne ugovore koji im omogućavaju da zadrže operativnu efikasnost tokom cele godine.

Ovaj trend je direktan odgovor na neizvesnost koju su doneli inflatorni pritisci i promene u troškovima poslovanja. Zadržavanjem radnika na honorarnim ugovorima, firme smanjuju troškove ponovnog regrutovanja i obuke, što je dugoročno isplativija strategija. Za zaposlene, ovo znači veću sigurnost i mogućnost da se honorarni angažman pretvori u stabilan izvor prihoda koji traje i nakon prazničnih gužvi.

E-trgovina menja strukturu potražnje

Tradicionalna maloprodaja, koja je decenijama bila glavni pokretač sezonskog zapošljavanja, polako gubi primat u korist logistike i skladišnog poslovanja. Dok je 2019. godine maloprodaja činila dve trećine svih sezonskih poslova, taj udeo je danas pao na oko 61 odsto. Razlog ovakve promene leži u masovnom prelasku kupaca na onlajn platforme, što zahteva drugačiju vrstu radne snage.

Skladišni poslovi, poput utovara, istovara i pripreme robe za isporuku, sada čine oko 9 odsto sezonskih oglasa, što je značajan rast u odnosu na 3,5 odsto pre nekoliko godina. Ovaj podatak jasno pokazuje da se centar gravitacije sezonskog rada pomera sa prodajnih prostora u distributivne centre. Svaka onlajn porudžbina zahteva nevidljivu armiju radnika koji se nalaze iza kulisa digitalne trgovine.

Ova promena utiče i na veštine koje se traže od kandidata. Dok su prodajne veštine i dalje važne, raste potražnja za preciznošću, brzinom i sposobnošću rada u okruženju koje zahteva logističku efikasnost. Poslodavci koji upravljaju ovim centrima sve više ulažu u automatizaciju, ali i dalje zavise od ljudskog faktora za finalnu obradu porudžbina, što čini ove pozicije ključnim za funkcionisanje moderne ekonomije.

Motivacija radnika u uslovima inflacije

Povećano interesovanje kandidata za sezonske poslove, koje se ogleda u rastu pretraga od 28 odsto na godišnjem nivou, direktna je posledica ekonomskih pritisaka. Dugotrajna inflacija i visoki troškovi energije naterali su mnoge radnike da potraže dodatne izvore prihoda kako bi održali životni standard. Sezonski rad se više ne posmatra samo kao džeparac za mlade, već kao nužna dopuna kućnog budžeta za širok spektar populacije.

Zanimljivo je da značajan broj ljudi koji traže sezonski posao već ima zaposlenje. Prema istraživanjima, oko 16 odsto kandidata na platformama za zapošljavanje već radi dva ili više poslova, često u sektoru usluga ili maloprodaje. Za ove pojedince, sezonski angažman je način da iskoriste svoje postojeće veštine i ostvare dodatnu zaradu bez napuštanja primarnog posla.

Ovakva dinamika stvara tržište na kojem se poslodavci takmiče za radnike koji su već iskusni i spremni da se brzo prilagode novim zadacima. Radnici, sa druge strane, postaju selektivniji i traže poslove koji nude jasne uslove, konkurentnu satnicu i mogućnost da se radno vreme uskladi sa njihovim primarnim obavezama. Inflacija je tako postala katalizator za fleksibilizaciju tržišta rada.

Strategije za uspeh u konkurentnom okruženju

S obzirom na to da je konkurencija za sezonske poslove ove godine izuzetno jaka, kako za poslodavce tako i za kandidate, ključ uspeha leži u brzini i transparentnosti. Poslodavci koji jasno komuniciraju visinu zarade, broj radnih sati i mogućnost produžetka ugovora imaju najveće šanse da privuku najbolje kandidate. U sezoni koja je počela ranije, oni koji prvi povuku poteze obično ostvaruju najbolje rezultate.

Za kandidate, strategija je jednostavna ali zahteva proaktivnost. Najveći broj oglasa pojavljuje se između sredine septembra i sredine novembra, što znači da je prijavljivanje u ranim fazama ključno. Čekanje na vrhunac sezone često znači suočavanje sa već popunjenim pozicijama i manjim izborom. Oni koji su spremni da se prijave rano, često dobijaju priliku da biraju između više ponuda.

Takođe, važno je istaći da se potražnja ne odnosi samo na fizičke poslove. Pored skladištara i prodavaca, postoji stalna potreba za korisničkom podrškom, vozačima dostave, pa čak i fotografima, čija uloga raste zbog potreba za porodičnim portretima i organizacijom zimskih događaja. Razumevanje ovih niša može kandidatima pružiti prednost u odnosu na one koji se fokusiraju samo na opšte oglase.

Pogled ka 2027. godini

Sveukupna slika sezonskog zapošljavanja ukazuje na to da se ekonomija nalazi u fazi konsolidacije i pripreme za naredni period. Prelazak sa kratkoročnih sezonskih ugovora na dugoročne honorarne aranžmane sugeriše da kompanije očekuju stabilnu tražnju i u 2027. godini. Ovo je pozitivan signal koji sugeriše da poslodavci ne očekuju nagli pad ekonomske aktivnosti nakon praznika.

Ovaj trend takođe ukazuje na sazrevanje tržišta rada. Kompanije postaju svesnije vrednosti lojalnog radnika, čak i kada je reč o honorarnim pozicijama. Umesto da svake godine prolaze kroz proces regrutacije i obuke novih ljudi, firme ulažu u izgradnju baze radnika koji poznaju njihove procese i kulturu. Ovakav pristup doprinosi većoj stabilnosti celokupnog tržišta rada.

Na kraju, sezonsko zapošljavanje ostaje jedan od najvažnijih indikatora zdravlja ekonomije. Kada vidimo da se poslodavci i radnici prilagođavaju novim uslovima, to je znak da sistem poseduje otpornost. Razumevanje ovih procesa omogućava kako firmama, tako i pojedincima, da donose bolje odluke i spremnije dočekaju izazove koji dolaze sa novom kalendarskom godinom.

Izvor: Indeed Hiring Lab · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)