Skrivanje ruskog vlasništva u softveru za digitalnu forenziku

Anatomija prevare u državnim nabavkama

Tržište softvera za digitalnu istragu predstavlja specifičnu nišu u kojoj mali broj kompanija snabdeva policiju, vojsku i obaveštajne službe alatima za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona i računara. Državne institucije se oslanjaju na ove programe radi rešavanja složenih slučajeva, što ove sisteme čini kritičnom tačkom nacionalne bezbednosti. Zbog osetljivosti posla, dobavljači podležu strogim bezbednosnim proverama i moraju da dokažu poreklo tehnologije i vlasničku strukturu.

Optužnica koju je podnelo tužilaštvo u Los Anđelesu otkriva da je firma Oxygen Forensics godinama uspešno obmanjivala američke savezne organe. Prema navodima tužilaca, rukovodstvo je svesno skrivalo činjenicu da je kompanija u vlasništvu ruskih državljana i da se softver razvija unutar Ruske Federacije. Ova strategija obmane omogućila im je da sklope milionske ugovore sa institucijama poput Poreske uprave, Ministarstva odbrane i Tajne službe.

Ključni akteri ove afere jesu izvršni direktor Li Rajber, američki državljanin, i Oleg Sergejevič Davidov, ruski državljanin i osnivač koji je rukovodio razvojem tehnologije. Rajber je uhvaćen u Ajdahu, dok je Davidov priveden na londonskom aerodromu Hitrou neposredno pred ukrcavanje na let za Tursku. Optužnica ih tereti za zaveru sa ciljem počinjenja prevare putem elektronskih komunikacija.

Tržište digitalne forenzike i bezbednosni rizici

Industrija digitalne forenzike oslanja se na mali broj globalnih igrača koji poseduju tehnologiju za zaobilaženje šifrovanja i izvlačenje obrisanih podataka sa prenosivih uređaja. Pored optužene firme, u vrhu ove industrije nalaze se izraelska kompanija Cellebrite, kanadski Magnet Forensics, kao i nekoliko američkih preduzeća poput Susteen i Paraben. Zbog male konkurencije, državne agencije često nemaju mnogo opcija pri izboru dobavljača za svoje forenzičke laboratorije.

U ovakvom okruženju, činjenica da je Oxygen Forensics povezana sa Rusijom zapravo nije predstavljala potpunu tajnu unutar same industrije. Pojedini poznavaoci prilika i stručjaci pisali su o ruskim korenenima kompanije još pre više godina, ali su nadležne institucije nastavile saradnju. Problem je eskalirao tek kada su geopolitički odnosi zaoštreni, a zakonski okviri postali znatno restriktivniji prema stranim vlasnicima u osetljivim sektorima.

Važno je napomenuti da tužilaštvo u ovom trenutku ne sugeriše da je softver sadržao zlonamerni kod ili takozvana ubacivanja zadnjih vrata za neovlašćeni pristup podacima. Glavni fokus istrage jeste sama prevara, odnosno činjenica da su kupci u državnoj upravi dovedeni u zabludu u vezi sa identitetom stvarnih vlasnika i lokacijom na kojoj se programski kod zapravo pisao i testirao.

Uticaj geopolitike na korporativnu strukturu

Početak vojne intervencije u Ukrajini i uvođenje oštrih međunarodnih sankcija protiv Rusije 2022. godine predstavljaju prekretnicu u poslovanju ove kompanije. Tadašnje rukovodstvo shvatilo je da svako javno pominjanje ruskog kapitala može da uništi njihovu poziciju na unosnom američkom tržištu. Kao reakciju na novonastalu situaciju, osmišljen je plan reorganizacije koji je imao za cilj potpuno zamagljivanje vlasničke strukture.

Kompanija je promenila naziv svog ogranka u Rusiji u MKO-Sistemi, čime je pokušala da prekine očiglednu vezu sa matičnim imenom i amerčkim delom preduzeća. Istovremeno, Li Rajber je postavljen na mesto izvršnog direktora, dok su imena Olega Davidova i drugih ruskih partnera sistematski uklonjena iz svih javno dostupnih dokumenata i registara. Ovi koraci preduzeti su sa jasnom namerom da se zadovolje kriterijumi za učešće na državnim tenderima.

Pored promene imena i kadrovskih maskiranja, rukovodstvo je primenilo i tehničke trikove. Infrastruktura za kreiranje i sklapanje softvera prebačena je na računarstvo u oblaku smešteno u Sjedinjenim Državama. To je omogućilo direktoru da bez ustezanja ubeđuje partnere u Vašingtonu da se celokupan proces razvoja i programiranja odvija isključivo na teritoriji Amerike, iako je stvarni rad nastavljen u Moskvi.

Sistematsko obmanjivanje federalnih agencija

Dokumentacija tužilaštva pokazuje da su rukovodioci bili svesni rizika koje nose njihovi postupci, ali su nastavili sa lažnim izjavama zbog finansijske dobiti. U internoj komunikaciji iz 2023. godine, direktor je upozoravao saradnike da bi svako curenje informacija o ruskim korenima moglo da ugrozi višemilionske ugovore. Uprkos tome, proces prijave na tendere nastavljen je uz potpisivanje lažnih izjava o vlasništvu.

Tokom naredne godine, zvaničnici kompanije su zvanično potvrdili američkoj vladi da preduzeće nema krajnje vlasnike koji bi predstavljali bezbednosni rizik i da nijedan strani državljanin nema kontrolu nad upravljačkim odlukama. Na osnovu ovih garancija, Nacionalni institut za računarsku forenziku Tajne službe dodelio im je vredan petogodišnji ugovor za licenciranje forenzičkih alata, nesvestan pravog stanja stvari.

Kada su u javnosti počeli da se pojavljuju novinarski tekstovi koji su dovodili u pitanje vlasništvo nad firmom, rukovodstvo je primenilo strategiju brzog demantija. Direktor je uputio zvanična uveravanja Ministarstvu unutrašnje bezbednosti da Rusi ni na koji način nisu učestvovali u kreiranju koda. Na zvaničnom veb-sajtu objavljeno je saopštenje u kome se tvrdilo da nijedan deo njihovih programa ne dolazi iz sankcionisanih područja.

Klijenti sa obe strane okeana

Interesantno je da softver ove firme nisu koristile samo zapadne demokratije u borbi protiv kriminala, već i ruske državne institucije. Prema navodima iz optužnice, klijenti kompanije nalazili su se i u Moskvi, gde su njihove alate nabavljale ključne strukture bezbednosnog aparata. Među njima se izdvaja Federalna služba bezbednosti, poznata kao FSB, kao i Istražni komitet i Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije.

Ova dvostrana pozicija oslikava složenost globalnog tržišta softvera za nadzor i ekstrakciju podataka, gde se isti alati koriste u različitim jurisdikcijama za potrebe policijskih istraga. Ipak, isporuka ovakve tehnologija organima država koje se nalaze u stanju otvorene geopolitičke konfrontacije otvara ozbiljna pitanja o sukobu interesa i curenju osetljivih podataka.

Korišćenje istog forenzičkog softvera od strane američkih i ruskih istražnih organa sugeriše da se tehnologija ove vrste nalazi u slobodnom prometu uprkos formalnim sankcijama. Činjenica da su ruski državljani razvijali alat koji koriste američke obaveštajne službe pokazuje propuste u sistemu bezbednosnih provera u Vašingtonu.

Šire lekcije za korporativnu bezbednost

Slučaj kompanije Oxygen Forensics postavlja visoke standarde u pogledu revizije lanca nabavke u tehnološkom sektoru. Tradicionalni načini provere poslovnih partnera putem formalnih izjava i gledanja registara pokazali su se nedovoljnim u eri globalnih mreža i decentralizovanog razvoja softvera. Državne institucije i korporacije biće prinuđene da uvode dublje forenzičke i kadrovske revizije kako bi utvrdile ko zaista stoji iza linija koda koje kupuju.

Za industriju softvera, ovaj slučaj predstavlja ozbiljan udarac reputaciji i signalizuje pooštravanje kontrole nad firmama koje posluju na granici nacionalne bezbednosti. Svako sakrivanje vlasništva u osetljivim oblastima više se neće posmatrati samo kao administrativni prekršaj, već kao krivično delo sa dalekosežnim posledicama po opstanak preduzeća na tržištu.

Poslovna zajednica u celini izvlači pouku da strategije izbegavanja sankcija kroz fiktivne promene naziva i premeštanje infrastrukture u oblak nose ogroman pravni rizik. Regulatorna tela širom sveta pokazuju sve veću spremnost da krivično gone direktore koji svesno obmanjuju partnere u vezi sa poreklom tehnologije koju plasiraju.

Izvor: Kim Zetter, Zero Day · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)