Sveobuhvatna reforma poreskih propisa i priprema za SiTAX sistem

Digitalna transformacija i uvođenje SiTAX sistema

Modernizacija poreske administracije predstavlja jedan od ključnih stubova predloženih zakonskih promena. Osnovni cilj ovog procesa jeste uvođenje naprednih informacionih tehnologija koje treba da obezbede viši nivo automatizacije i standardizacije u radu nadležnih organa. Centralno mesto u ovim planovima zauzima implementacija Srpskog integrisanog poreskog sistema, poznatog pod skraćenicom SiTAX.

Ovaj savremeni informacioni sistem osmišljen je tako da poveća preciznost u postupanju i smanji prostor za različita tumačenja propisa u svakodnevnoj praksi. Prelazak na novu digitalnu platformu zahteva i temeljno usaglašavanje postojećih zakonskih odredbi, naročito u domenu poreza na dodatu vrednost i poreskog postupka. Očekuje se da će integrisani pristup doneti efikasniju razmenu podataka i brže rešavanje administrativnih zahteva privrednih subjekata.

Pripreme za funkcionisanje u novom okruženju obuhvataju i izmene koje se tiču načina podnošenja prijava i utvrđivanja obaveza. Državni organi naglašavaju da će automatizacija doprineti transparentnosti i boljoj naplati javnih prihoda. Istovremeno, obveznici dobijaju priliku da kroz modernizovane kanale komunikacije jednostavnije ispunjavaju svoje zakonske obaveze.

Novine u sistemu poreza na dodatu vrednost

Oblast poreza na dodatu vrednost pretrpela je značajne izmene koje prate ritam tehnoloških i administrativnih novina. Planirano je da pravila u ovoj oblasti u najvećoj meri stupe na snagu istovremeno sa početkom primene SiTAX platforme. To podrazumeva usklađivanje rokova, procedura i načina evidentiranja prometa dobara i usluga sa novim tehničkim mogućnostima.

Jedna od važnih novina odnosi se na trajanje obaveze plaćanja poreza za subjekte koji pređu zakonom propisani cenzus prometa. Predviđeno je da takav status traje najmanje tokom tekuće i naredne kalendarske godine, čime se obezbeđuje veća stabilnost u planiranju poslovanja. Takođe, precizirani su rokovi i procedure za brisanje iz evidencije u slučajevima kada privredni subjekti više ne ispunjavaju uslove za obavezno evidentiranje.

U slučaju propusta blagovremenog podnošenja prijava, nadležni organi dobijaju mogućnost izdavanja preliminarne prijave po službenoj dužnosti. Ovaj mehanizam osigurava kontinuitet u praćenju obaveza, dok obveznici naknadno mogu korigovati podatke kroz redovne zakonske procedure. Posebna pažnja posvećena je i statusnim promenama i obavezama pravnih sledbenika koji preuzimaju poslovanje prethodnih obveznika.

Unapređenje elektronskog fakturisanja i otpremnica

Sistem elektronskih faktura nastavlja da se razvija kroz uvođenje novih funkcionalnosti koje olakšavaju poslovanje i pripremaju teren za preliminarne poreske prijave. Među značajnim novinama nalazi se uvođenje mogućnosti jasnijeg predstavljanja izvoznih podataka. Pored toga, planira se uvođenje specifičnog načina evidentiranja nabavki poljoprivrednih i šumskih proizvoda od individualnih proizvođača.

Sistem elektronskih otpremnica, čija je primena započeta ranije, dobija preciznije okvire na osnovu dosadašnjih iskustava iz prakse. Zakonodavac je definisao jasne izuzetke od obaveze slanja elektronskih otpremnica za specifične situacije, kao što su manja kretanja dobara za sopstvenu potrošnju ili promet novina i vrednosnih vaučera. Time se otklanjaju nedoumice koje su se javljale kod privrednih subjekata u svakodnevnom radu.

U cilju olakšavanja tranzicionog perioda, predviđeni su mehanizmi poput upotrebe QR kodova za verifikaciju u situacijama kada prevoznici nemaju pristup standardnim aplikacijama. Takođe, za poštanske operatere uvedena su posebna pravila koja pojednostavljuju procedure transporta robe. Važna olakšica jeste i uvođenje perioda tolerancije za nenamerne tehničke greške tokom prvih meseci primene nadzora.

Usklađivanje olakšica i pravila o državnoj pomoći

Reforma poreskog sistema obuhvata i oblasti poreza na dohodak građana, doprinosa za socijalno osiguranje i poreza na dobit pravnih lica. Osnovni pokretač ovih promena jeste potreba za potpunim usklađivanjem domaćih propisa sa pravilima o kontroli državne pomoći. Državni organi sprovode reviziju postojećih podsticaja kako bi se osigurala njihova dugoročna održivost i pravičnost.

Kroz izmene zakona o dohotku i doprinosima vrši se prilagođavanje šema državne pomoći strateškim dokumentima i preuzetim međunarodnim obavezama. Istovremeno, širi se krug lica koja mogu ostvariti pravo na opredeljenje za isplatu lične zarade, čime se pruža veća fleksibilnost preduzetnicima koji prelaze na vođenje poslovnih knjiga. Ovi koraci treba da doprinesu pravednijoj raspodeli resursa i podsticanju privredne aktivnosti.

U domenu poreza na dobit, određene postojeće olakšice prestaju da važe jer nisu u potpunosti usklađene sa važećim standardima kontrole državne pomoći. Ove mere su usko povezane sa ispunjavanjem ciljeva iz Reformske agende. Cilj je stvaranje predvidivog i konkurentnog poslovnog okruženja koje počiva na transparentnim principima.

Evropske direktive i suzbijanje agresivnog planiranja

Značajan deo izmena zakona o porezu na dobit pravnih lica posvećen je integraciji pravnih tekovina Evropske unije. Zakonodavni okvir se prilagođava direktivama koje regulišu prekogranične reorganizacije privrednih društava. Time se olakšavaju spajanja, podele i prenosi imovine između kompanija koje posluju u različitim državama članicama.

Posebna pažnja usmerena je na oporezivanje pasivnih prihoda, kao što su kamate i autorske naknade, kod povezanih lica unutar evropskog prostora. Propisani su jasni uslovi pod kojima se ove transakcije mogu izuzeti od poreza po odbitku. Slična pravila primenjuju se i na raspodelu dobiti između matičnih i zavisnih kompanija, čime se sprečava dvostruko oporezivanje.

Usklađivanje obuhvata i implementaciju propisa usmerenih protiv agresivnog poreskog planiranja i izbegavanja obaveza. Ovi mehanizmi obuhvataju stroža pravila za kontrolisana strana društva, ograničenja isplate kamata i instrumente za neutralisanje hibridnih neusklađenosti. Na taj način država jača svoj sistem zaštite poreskih prihoda u međunarodnom okruženju.

Suzbijanje zloupotreba u sistemu fiskalizacije

Praktična primena propisa o fiskalizaciji otkrila je određene nepravilnosti koje zahtevaju hitnu zakonsku intervenciju. Nadležni organi utvrdili su slučajeve istovremene upotrebe zakonski registrovanih uređaja i neovlašćenih sistema za izdavanje dokumenata koji izgledaju kao regularni računi. Ovakve pojave narušavaju tržišnu utakmicu i otežavaju kontrolu javnih prihoda.

Poseban problem predstavljaju zloupotrebe u vezi sa QR kodovima, gde se neovlašćeni kodovi generišu za nepostojeće transakcije ili se preuzimaju sa ranije izdatih validnih dokumenata. Predložene zakonske izmene imaju za cilj da stvore čvrst pravni osnov za identifikaciju i sankcionisanje ovakvih radnji. Poreska uprava dobija dodatne alate za efikasnije suzbijanje sive ekonomije.

Uspostavljanje strožih kontrolnih mehanizama u oblasti fiskalizacije štitisavesne privredne subjekte od nelojalne konkurencije. Očekuje se da će dosledna primena novih odredbi obezbediti viši nivo fiskalne discipline. Time se zaokružuje paket mera usmerenih ka modernizaciji celokupnog privrednog ambijenta.

Izvor: Bonus sistem · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)