Uspon i pad poslovne imperije oko Alta banke

Od zemunske menjačnice do bankarskog sektora

Savremeni poslovni tokovi često pokazuju kako preduzetničke ideje nastale u malim okvirima mogu prerasti u velike ekonomske sisteme. Poslovni put Davora Macure započeo je 2008. godine otvaranjem menjačnice u Zemunu, koja je predstavljala temelj za kasniji razvoj platnih usluga i finansijskih poslova. Kroz preduzetničku inicijativu, ova delatnost je prerasla u preduzeće poznato kao Alta Pay, čime je postavljen čvrst temelj za ulazak u složeniji svet bankarstva i investicija.

Ključni trenutak u ovoj poslovnoj biografiji dogodio se ulaskom u vlasničku strukturu nekadašnje JUBMES banke. Ta finansijska institucija imala je dugu istoriju poslovanja, pošto je osnovana još 1979. godine kao specijalizovana banka za finansiranje izvoznih poslova, da bi krajem devedesetih godina prerasla u klasičnu komercijalnu banku. Proces preuzimanja državnog udela započet je 2020. godine, kada je Alta grupa otkupila značajan paket akcija, a kasnije stekla i stopostotno vlasništvo nad bankom.

Preimenovanje u Alta banku označilo je početak nove faze u kojoj se strategija usmerila na agresivnije širenje na domaćem tržištu. Pored rasta unutar matične zemlje, poslovne aktivnosti prešle su i regionalne granice, što se vidi kroz akviziciju Stopanske banke Bitola. Takav rast zahtevao je prilagođavanje novim tržišnim uslovima i konstantno pronalaženje izvora kapitala koji mogu da podrže ambiciozne planove uprave.

Finansijski pokazatelji i nagli rast bilansa

Analiza finansijskih izveštaja za 2025. godinu otkriva period izuzetno dinamičnog rasta bilansne sume ove bankarske institucije. Ukupna aktiva zabeležila je skok od oko 60 odsto, čime je dostigla nivo od približno 1,66 milijardi evra, što pokazuje veliku ekspanziju u plasmanu sredstava. Takav skok bilansa retko se viđa u redovnim okolnostima bez snažnog priliva novog kapitala ili velikih akvizicija portfolija.

Povećanje obima poslovanja odrazilo se i na kreditnu aktivnost prema privredi i stanovništvu. Neto krediti i potraživanja od klijenata znatno su uvećani, pri čemu je značajan deo sredstava usmeren ka finansiranju privrednih subjekata. Istovremeno, depoziti i druge obaveze prema klijentima pratili su rast kreditnog portfolija, što ukazuje na to da je banka privlačila novčana sredstva građana i preduzeća nudeći konkurentne uslove na tržištu.

Računovodstveni kapital banke i pokazatelj adekvatnosti kapitala nalazili su se u zakonskim okvirima, ali je brzina rasta obima poslova počela da vrši pritisak na unutrašnje rezerve. Kada bilansi rastu znatno brže od proseka na tržištu, rizici upravljanja likvidnošću postaju ključni izazov za menadžment. Upravo su ti disbalansi između brzog rasta plasmana i raspoloživih izvora likvidnosti kasnije postali predmet detaljnih analiza regulatornih tela.

Povećanje baze klijenata i pad profitabilnosti

Godina 2025. donela je značajan uspeh u privlačenju novih korisnika finansijskih usluga. Broj aktivnih klijenata porastao je za oko 40 odsto u periodu od samo jedne godine, dostigavši cifru od preko 66.000 korisnika. Ovaj rast obuhvatio je i pravna i fizička lica, što je proširilo bazu za generisanje prihoda od provizija i kamata.

Važan segment poslovanja predstavljalo je i učešće u javnoj platnoj infrastrukturi. Banka je izabrana na javnom pozivu Elektroprivrede Srbije za pružanje usluga procesiranja plaćanja putem digitalnih kanala i aplikacije za uvid u račun. Takvi projekti donose stabilan priliv transakcija i povećavaju vidljivost brenda među širokom populacijom građana koji redovno izmiruju komunalne obaveze.

Uprkos ekspanziji baze klijenata i rastu bilansne sume, finansijski rezultat je pokazao suprotan trend. Neto dobit banke zabeležila je pad od oko 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, spustivši se na 1,37 milijardi dinara. Smanjenje profitabilnosti pored rasta obima poslovanja sugeriše da su troškovi finansiranja, operativni troškovi ili rezervisanja za rizične plasmane vršili snažan pritisak na krajnji finansijski rezultat.

Regulatorne mere i oduzimanje dozvole za rad

Stabilnost bankarskog sistema počiva na strogoj kontroli likvidnosti i solventnosti koju sprovodi centralna banka. Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku o oduzimanju dozvole za rad Alta banci usled znatnog pogoršanja njenih pokazatelja likvidnosti. Regulatorna tela imaju zakonsku obavezu da reaguju kada procene da banka više ne može samostalno da garantuje sigurnost sredstava svojih deponenata.

Oduzimanje dozvole za rad predstavlja drastičnu meru koja se primenjuje tek kada iscrpe sve druge mogućnosti za oporavak institucije. U takvim situacijama aktiviraju se mehanizmi zaštite preko Agencije za osiguranje depozita, čiji je zadatak da omogući isplatu osiguranih depozita klijentima u zakonski predviđenom roku od sedam radnih dana. Time se sprečava šire potresanje finansijskog tržišta i štite interesi građana i malih štediša.

Propast jedne banke, bez obzira na njenu veličinu u datom trenutku, uvek pokreće pitanja o kvalitetu upravljanja rizicima. Brzi rast koji nije praćen adekvatnim upravljanjem rizikom naplate i stabilnim izvorima finansiranja često vodi u strukturne probleme. Slučaj ove banke pokazuje da masovan priliv klijenata i rast bilansa ne znače nužno i dugoročnu finansijsku stabilnost ukoliko nedostaje konzervativna strategija upravljanja kapitalom.

Širenje poslovnog sistema na nekretnine i trgovinu

Biznis sistem povezan sa Davorom Macurom prevazišao je okvire bankarskog sektora i proširio se na druge strateške grane privrede. Kroz povezane kompanije, poput preduzeća ABL Solvent, investirano je u kupovinu nekadašnjeg kompleksa Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu. Ta lokacija ima veliku materijalnu i razvojnu vrednost zbog svoje pozicije i mogućnosti za buduće građevinske i poslovne projekte.

Pored nekretnina, poslovna mreža se proširila i na sektor maloprodaje preuzimanjem trgovačkih lanaca. Kompanija Alta Retail preuzela je upravljanje lancem Idea Marketi i povezanim firmama, čime je preuzeto poslovanje prepoznatljivih brendova kao što su Idea, Roda i Mercator. Time je stvoren složen konglomerat koji obuhvata trgovinu na malo sa stotinama prodajnih objekata širom zemlje.

Ovako raznovrstan portfelj koji obuhvata finansije, nekretnine i trgovinu zahteva decentralizovano upravljanje i veliku operativnu efikasnost. Trgovinski lanci unutar ovog sistema zapošljavaju hiljade radnika i ostvaruju veliki promet, što predstavlja značajan udeo u domaćem prometu robe široke potrošnje. Ipak, povezanost različitih biznisa nosi i specifične rizike, naročito kada se pojave finansijski problemi u matičnom sektoru kao što je bankarstvo.

Širi kontekst i pouke za poslovnu javnost

Razvoj i epilog poslovanja oko Alta banke pružaju važne lekcije za domaći korporativni sektor i investitore. Tržišna utakmica zahteva ravnotežu između agresivnog rasta i očuvanja finansijske discipline. Kada se preduzeća prebrzo šire u različite industrije, finansijska poluga često postaje prevelika teret za osnovne delatnosti.

Regulatorni okvir u savremenom bankarstvu postavljen je tako da štiti stabilnost celog sistema od pojedinačnih iskakanja. Centralne banke širom sveta pooštravaju kriterijume za merenje likvidnosti, što znači da strategije zasnovane na brzom preuzimanju tržišnog učešća nose visoku cenu. Pouka za druge kompanije jeste da kvantitativni pokazatelji rasta nikada ne smeju da zamene kvalitet upravljanja rizicima.

Sveobuhvatni uticaj ovakvih poslovnih sistema na ekonomiju regiona ostaje predmet analize ekonomista i stručnika za korporativne finansije. Dok se procesi likvidacije i isplate štediša privode kraju, poslovna javnost izučava faktore koji su doveli do preokreta. Sposobnost prilagođavanja promenama i poštovanje osnovnih principa likvidnosti ostaju presudni faktori opstanka u svakom poslovnom sistemu.

Izvor: Nedeljnik, biznis · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)