Zašto je mozaik na zgradi štamparije u Bakuu poseban

Arhitektura u službi pisane reči

Na Aveniji štampe u Bakuu uzdiže se objekat koji je tokom dvadesetog veka predstavljao glavno sedište za izdavanje novina i knjiga u ovom delu sveta. Njegov najupečatljiviji spoljašnji element jeste raskošna fasada oblikovana u vidu dve ogromne kamene stranice koje posmatrača asociraju na rastvorenu knjigu. Već na prvi pogled uočava se da je ovaj građevinski poduhvat osmišljen sa jasnom namerom da slavi pisanu reč i komunikaciju među ljudima. Detalji urezani u kamenu površinu pružaju prolaznicima svojevrsnu vizuelnu šetnju kroz raznovrsne epohe i tradicije razvoja pismenosti.

Na mozaiku su pažljivo izrađeni simboli mnogobrojnih svetskih kultura, stvarajući bogatu tapiseriju istorije pisane reči. Izbliza se mogu jasno raspoznati drevni egipatski hijeroglifi, kompleksni majanski kalendar, ali i autentični znakovi kineskog, gruzijskog, jermenskog i arapskog pisma. Iznad ovih drevnih zapisa smeštena su zaglavlja nekadašnjih uticajnih novinskih izdanja, poput listova Iskra i Pravda, koji su obeležili medijsku istoriju prošlog veka.

Preko centralnog dela zida proteže se i čuvena istorijska parola posvećena ujedinjenju radnika, ispisana na azerbejdžanskom i ruskom jeziku. Posebna zanimljivost leži u činjenici da je sama zgrada na kojoj je mozaik postavljen služila upravo za masovno štampanje i širenje tih istih poruka i tekstova. Spoj industrijske namene objekta i umetničke dekoracije čini ovu građevinu izuzetnim primerom javne umetnosti koja je imala i praktičnu i edukativnu ulogu u društvu.

Izazovi zaštite istorijskih fasada

Uprkos proteklim decenijama i promenama u tehnologiji štampanja, objekat u Bakuu i dalje je u funkciji i u njemu se obavljaju svakodnevne poslovne aktivnosti. Ipak, današnja percepcija ove građevine prilično je podeljena između posetilaca i ljudi koji u njoj rade. Dok prolaznici, turisti i ljubitelji arhitekture redovno hvale izuzetnu estetsku vrednost i očuvanost fasadnog mozaika, zakupci prostorija često ukazuju na potrebu za temeljnom obnovom unutrašnjosti. Stari liftovi, neobnovljeni hodnici i infrastruktura koja nije menjana godinama podsećaju na prodefilovala vremena.

Urbana transformacija glavnog grada Azerbejdžana tokom poslednjih godina dovela je do nestanka mnogih sličnih zidnih ukrasa i arhitektonskih detalja iz prošlog veka. Brojni mozaici širom grada su prekriveni novim fasadnim materijalima, preuređeni do neprepoznatljivosti ili potpuno srušeni tokom izgradnje modernih stambenih i poslovnih kompleksa. Ovaj konkretan mozaik uspeo je da preživi pre svega zahvaljujući okolnosti da sama zgrada ispod njega nije bila predmet velikih građevinskih zahvata.

Priča o ovom reljefu ukazuje na širi značaj očuvanja spomenika pismenosti i arhitektonskih detalja koji svedoče o tehničkom i kulturnom napretku nekog društva. Javne fasade koje nose poruke i simbole svetske istorije pružaju jedinstven uvid u estetske vrednosti prošlih vremena. Zahvaljujući svojoj trajnosti i specifičnom dizajnu, mozaik u Bakuu nastavlja da podseća posmatrače na duboku povezanost između arhitekture, štampane reči i ljudskog pamćenja.

Izvor: Atlas Obscura · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)