Zašto savremeni marketing oglasi za posao ignorišu veštačku inteligenciju

Nesklad između oglasa i stvarnosti

Tržište rada u oblasti B2B marketinga nalazi se u čudnoj fazi tranzicije gde zvanični opisi radnih mesta često ne odražavaju realnost svakodnevnih poslovnih zadataka. Analiza velikog broja otvorenih pozicija u startapima i tehnološkim kompanijama otkriva iznenađujući podatak da manje od polovine oglasa zahteva bilo kakvo poznavanje veštačke inteligencije. Ovakvi podaci navode na pitanje da li kompanije uopšte razumeju koje su im kompetencije potrebne za rast u savremenom okruženju.

Kada poslodavci objave oglas za posao koji ne sadrži zahteve za rad sa naprednim alatima, oni privlače kandidate sa tradicionalnim veštinama. Iako se mnogo govori o automatizaciji i generativnim modelima, procesi regrutacije u praksi i dalje tapkaju u mestu. Često se dešava da kompanije u opisu posla navode zastarele zahteve, dok istovremeno od zaposlenih očekuju da svakodnevno koriste savremene tehnologije za analizu podataka i kreiranje kampanja.

Postavlja se pitanje zašto dolazi do ovog fenomena, naročito u industriji koja bi trebalo da prednjači u inovacijama. Jedan od razloga jeste inercija u ljudskim resursima, gde se stari tekstovi konkursa samo kopiraju iz godine u godinu. Kompanije često ne ulažu dovoljno truda u kreiranje preciznih kriterijuma jer se oslanjaju na ogroman priliv prijava koji imaju na raspolaganju. Zbog velikog broja kandidata koji se prijavljuju na svaku poziciju, menadžeri gube motivaciju da detaljno definišu šta im je zaista potrebno.

Analiza podataka sa tržišta rada

Detaljan uvid u oglase za marketing pozicije pokazuje neočekivane trendove kada je reč o primeni savremenih alata. Manje od pedeset procenata oglasa izričito traži veštine rada sa veštačkom inteligencijom, dok značajan broj onih koji pominju ove pojmove to čine isključivo u kontekstu samog proizvoda koji kompanija prodaje. To znači da firma razvija proizvod zasnovan na naprednoj tehnologiji, ali od marketing stručnjaka ne traži da tu istu tehnologiju primenjuje u svom radu.

Posebno je zanimljivo da rani startapi ređe traže ove veštine u poređenju sa kompanijama koje su u kasnijim fazama razvoja. Mladi i agilni timovi često nemaju jasno definisane procese, pa automatski preuzimaju generičke šablone za zapošljavanje. Sa druge strane, ni vodeće kompanije iz ove oblasti ne ističu uvek ove zahteve, verovatno pod pretpostavkom da se poznavanje modernih alata podrazumeva za svakoga ko se prijavljuje za posao u tehnološkom sektoru.

Struktura zahteva po nivoima iskustva takođe donosi iznenađenja jer početničke pozicije najređe traže veštine rada sa veštačkom inteligencijom. Umesto da mlađi kadrovi od prvog dana grade karijeru na novim tehnologijama, od njih se i dalje traži vladanje tradicionalnim kanalima komunikacije. Tek na višim i liderskim pozicijama počinju da se javljaju zahtevi za strateškim upravljanjem tehnološkim sistemima i automatizacijom procesa.

Specijalizovane uloge i inženjerski pristup

Dok opšti marketing oglasi zanemaruju tehnološke veštine, u nove uloge poput onih namenjenih takozvanim inženjerima rasta situacija izgleda potpuno drugačije. Gotovo svaki oglas za ove specijalizovane pozicije izričito zahteva duboko poznavanje i sposobnost izgradnje sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Kompanije očigledno prave jasnu podjelu i smatraju da tehničku infrastrukturu treba da razvija pojedinac sa specifičnim usmjerenjem, dok ostatak tima nastavlja da radi na klasičan način.

Ovakav pristup ima svoje slabosti jer savremeni marketing zahteva da svaki član tima bude u stanju da koristi napredne sisteme i doprinosi zajedničkoj bazi znanja. Oslanjanje na samo jednog stručnjaka koji će rešavati sve tehničke izazove može usporiti celo odeljenje i stvoriti usko grlo u poslovanju. Tržište postepeno prepoznaje potrebu za opštim profilima stručnjaka koji spajaju klasične marketinške veštine sa tehničkom pismenošću, ali se to presporo odražava na tekstove samih oglasa.

Poznavanje alata za upravljanje podacima i rad u okruženjima kao što je GitHub sve češće postaju tema rasprava među stručnicima za ljudske resurse. Iako mali broj oglasa eksplicitno traži ove veštine, uspešne kompanije zapravo očekuju da marketari umeju da sarađuju sa razvojnim timovima. Premošćavanje jaza između kreativnog sektora i tehničke infrastrukture predstavlja ključni izazov za organizacije koje žele da ostanu konkurentne.

Razlozi za zaostalost opisa poslova

Postojanje velikog broja prijava na svaku otvorenu poziciju stvara lažan osećaj sigurnosti kod poslodavaca i smanjuje njihov motiv za prilagođavanjem. Kada na jedan oglas stigne stotine biografija, menadžeri zaključuju da njihov sistem regrutacije funkcioniše dobro bez obzira na kvalitet samog teksta oglasa. Oni ne razmišljaju o tome da li privlače najbolje kandidate ili samo najveću moguću količinu prosečnih prijava.

Drugi važan razlog leži u činjenici da mnoge kompanije recikliraju stare dokumente i prilagođavaju ih tek u minimalnoj meri. Opis radnog mesta se često posmatra kao administrativna formalnost, a ne kao strateški alat koji treba da privuče specifičan profil profesionalca. Usled nedostatka vremena i fokusa na druge prioritete, timovi za zapošljavanje prepisuju zahteve od konkurencije, čime se perpetuiraju zastareli trendovi na celom tržištu.

Konačno, neke organizacije i dalje funkcionišu po starim principima i stvarno zapošljavaju ljude za izvršavanje zadataka koji više nisu relevantni. Ako je celokupna strategija kompanije zasnovana na tradicionalnim metodama, onda su i opisi poslova usklađeni sa takvim načinom rada. Promena opisa posla zahteva promenu načina razmišljanja unutar cele kompanije, što je mnogo teži proces od jednostavne izmene nekoliko rečenica u tekstu konkursa.

Prilagođavanje procesa regrutacije

Unapređenje procesa zapošljavanja mora početi od preciznog definisanja očekivanja u samom tekstu oglasa za posao. Opis radnog mesta treba da služi kao temeljni dokument koji vodi kandidate kroz prijavu, a intervjuere kroz procenu njihovih stvarnih sposobnosti. Kada je oglas jasan i usklađen sa savremenim tokovima, nekvalifikovani kandidati se sami eliminišu, čime se štedi dragoceno vreme internim timovima.

Uvođenje savremenih tehnologija u sam proces selekcije može značajno poboljšati efikasnost i pomoći u prepoznavanju najboljih talenata. Agenti i automatizovani sistemi već se koriste za pregled pristiglih biografija, ali je važno da ti sistemi budu programirani da prepoznaju nove veštine koje donosi moderno doba. Ako kriterijumi za ocenu kandidata ostanu ukorenjeni u prošlosti, tehnologija će samo ubrzati odabir pogrešnih ljudi za ključne pozicije.

Stvaranje kulture u kojoj svaki član marketing tima aktivno koristi napredne alate zahteva drugačiji pristup tokom intervjua. Poslodavci bi trebalo da od kandidata traže konkretne primere i dokaze o tome kako primenjuju inovacije u svom svakodnevnom radu. Portfoliji koji prikazuju rad sa savremenim alatima postaju pouzdaniji pokazatelj stručnosti od samih preporuka i tradicionalnih diploma.

Budućnost marketing kadrova

Tržište rada u oblasti marketinga prolazi kroz duboku transformaciju koja će dugoročno eliminisati potrebu za čistim specijalistima bez šireg tehničkog znanja. Profesionalci koji žele da grade uspešnu karijeru moraju da prihvate nove alate i nauče kako da upravljaju sistemima koji obavljaju rutinske zadatke. Sposobnost kombinovanja kreativnog razmišljanja sa razumevanjem automatizacije postaće osnovna razlika između prosečnih i vrhunskih stručnjaka.

Kompanije koje prve usklade svoje opise poslova sa realnošću na terenu imaće znatno veće šanse da privuku kvalitetne ljude koji donose stotinu puta veću vrednost. Jasno postavljanje kriterijuma privlači ambiciozne profesionalce koji žele da rade u sredinama koje podstiču inovacije i eksperimentisanje. Oni koji nastave da objavljuju zastarele oglase ostaće uskraćeni za najbolje talente na tržištu.

Zaključak analize pokazuje da je promena neminovna i da će se industrija morati prilagoditi novim pravilima igre bez obzira na trenutnu inerciji. Uspeh u poslu više ne zavisi od poznavanja zastarelih taktika, već od spremnosti da se stalno uči i primenjuje tehnologija koja menja pravila tržišta. Vreme je da i dokumentacija koja prati zapošljavanje konačno zakorači u sadašnjost.

Izvor: MKT1 · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)