Ekonomski horizonti Srbije nakon promene vlasti

Stabilnost fiskalne politike kao prioritet

U svetu globalnih finansija, političke promene često izazivaju zabrinutost investitora zbog potencijalne neizvesnosti u upravljanju javnim finansijama. Međutim, najnovija analiza Bank of America sugeriše da bi tranzicija vlasti u Srbiji mogla proteći bez narušavanja fiskalne discipline. Analitičari ističu da izborni program nove političke snage ne sadrži populistička obećanja o naglom povećanju plata ili penzija, što je ključni signal za očuvanje makroekonomske stabilnosti.

Umesto ekspanzivne potrošnje, fokus se pomera ka transparentnosti javnih nabavki i reformi poreskog sistema. Progresivno oporezivanje dohotka i imovine, uz ograničavanje diskrecionih ovlašćenja vlade u javnom sektoru, predstavljaju osnovu za zdravije upravljanje budžetom. Ovakav pristup sugeriše da država teži ka održivom razvoju, a ne ka kratkoročnom kupovanju socijalnog mira kroz zaduživanje.

Posebno je značajan cilj povećanja ulaganja u istraživanje i razvoj sa sadašnjeg nivoa od jedan odsto na dva odsto BDP-a do 2032. godine. Ovakva strateška opredeljenost ka inovacijama ukazuje na nameru da se ekonomija transformiše iz radno intenzivne u ekonomiju zasnovanu na znanju. Takva promena paradigme je upravo ono što dugoročni investitori traže prilikom procene potencijala jedne zemlje.

Investicioni rejting i evropski put

Investicioni rejting predstavlja svojevrsnu potvrdu kreditne sposobnosti jedne države, čineći je privlačnijom za institucionalne investitore i smanjujući troškove zaduživanja. Bank of America procenjuje da bi Srbija mogla dostići ovaj status početkom 2027. godine, pod uslovom da se sprovedu najavljene institucionalne reforme. Trenutna ocena agencije Fič na nivou BB+ sa pozitivnim izgledima već ukazuje na postojanje čvrstih temelja.

Ubrzanje evropskih integracija igra centralnu ulogu u ovom procesu. Od 35 pregovaračkih poglavlja, Srbija je do sada zatvorila samo dva, dok značajan broj ostaje neotvoren. Analitičari primećuju da je program nove vlasti u velikoj meri usklađen sa zahtevima Evropske komisije u oblastima pravosuđa, slobode medija i izborne reforme.

Napredak u ovim segmentima nije samo političko pitanje, već direktan ekonomski katalizator. Usklađivanje sa standardima EU smanjuje pravnu nesigurnost, što direktno podstiče priliv stranih direktnih investicija. Kada investitori vide jasnu mapu puta ka članstvu u EU, rizik ulaganja se percipira kao znatno manji, što otvara prostor za povoljnije uslove finansiranja na međunarodnim tržištima kapitala.

Dinarske obveznice i javni dug

Upravljanje javnim dugom predstavlja jedan od najosetljivijih aspekata ekonomske politike svake države. Strategija nove vlasti podrazumeva povećanje udela dinarskih obveznica u ukupnom dugu sa sadašnjih 22,5 na 30 odsto do 2032. godine. Ovaj potez ima za cilj smanjenje valutnog rizika, odnosno zavisnosti od kretanja evra, što državu čini otpornijom na eksterne šokove.

Refinansiranje evroobveznica u vrednosti od oko 5,4 milijarde evra, koje dospevaju tokom mandata nove vlade, predstavlja priliku za ovakvu promenu strukture duga. Oslanjanje na dinarske hartije od vrednosti, uključujući i one namenjene građanima, može stimulisati razvoj domaćeg tržišta kapitala. Time se štednja građana usmerava u produktivne investicije umesto da ostaje pasivna u bankarskim depozitima.

Iako se planira veće oslanjanje na domaću valutu, Bank of America ne očekuje promenu režima stabilnog kursa dinara prema evru. Očuvanje stabilnosti valute ostaje ključno za inflatorna očekivanja i poverenje investitora. Dugoročno gledano, ukoliko se ostvari značajan priliv kapitala i napredak ka EU, može se otvoriti debata o fleksibilnijem kursu, ali u kratkom roku stabilnost ostaje imperativ.

Mit o riziku decentralizacije

Jedna od glavnih bojazni investitora odnosila se na nedostatak centralizovanog rukovodstva u studentskom pokretu koji je preuzeo vlast. Strahovalo se da bi ovakva struktura mogla dovesti do haotičnog odlučivanja i nepredvidivih poteza. Međutim, analiza Bank of America odbacuje ove strahove kao preterane, ukazujući na dosadašnju sposobnost pokreta da koordinira kompleksne aktivnosti.

Pokret je tokom dvogodišnjeg perioda protesta pokazao visok stepen organizovanosti, što je kulminiralo izbornim uspehom. Sposobnost da se protestna energija kanališe u konkretan politički program ukazuje na pragmatičnost koja je neophodna za upravljanje državom. Investitori često greše kada političku decentralizaciju automatski izjednačavaju sa nestabilnošću.

U praksi, ovakav model može doneti veću inkluzivnost i odgovornost, jer odluke nisu koncentrisane u rukama pojedinca. Ukoliko nova vlast zadrži kontinuitet u spoljnoj politici, uključujući saradnju sa MMF-om i poštovanje preuzetih obaveza, tržišni akteri će brzo prevazići početnu skepsu. Iskustvo pokazuje da tržišta reaguju na rezultate i politike, a ne na formu organizacije političkih subjekata.

Institucionalni izazovi i NBS

Nezavisnost centralne banke je stub ekonomske stabilnosti svake moderne države. Iako Bank of America ne očekuje ugrožavanje nezavisnosti Narodne banke Srbije, ukazuje na mogućnost promene rukovodstva zbog političke povezanosti aktuelne guvernerke sa prethodnom vlašću. Mandati viceguvernera koji ističu u narednim godinama pružaju prirodan okvir za postepenu promenu kadrovske strukture.

Ovakve promene su uobičajene u demokratskim sistemima nakon promene vlasti, pod uslovom da se odvijaju kroz zakonske procedure. Ključno je da nova rešenja budu stručna i posvećena održavanju niske inflacije i stabilnosti finansijskog sistema. Investitori će pažljivo pratiti ko će biti imenovan na ove pozicije, jer to šalje snažnu poruku o posvećenosti države nezavisnim institucijama.

Osim kadrovskih pitanja, institucionalne reforme moraju obuhvatiti i jačanje vladavine prava. Bez nezavisnog pravosuđa, ekonomske reforme ostaju krhke i podložne političkim uticajima. Upravo je to oblast u kojoj EU insistira na napretku, a koja je prepoznata kao ključna za privlačenje kvalitetnih stranih investicija koje traže predvidiv pravni okvir.

Rizici i prilike u narednom periodu

Svaka ekonomska prognoza nosi sa sobom određene rizike, a Bank of America identifikuje tri glavna faktora koja bi mogla uticati na Srbiju. Odlaganje formiranja vlade, eventualni populistički zaokret u ekonomskoj politici i rast cena energenata ostaju najveće pretnje stabilnosti. Svaki od ovih faktora može usporiti proces dobijanja investicionog rejtinga.

Sa druge strane, pozitivni scenariji su jednako realni. Ubrzanje reformi, intenziviranje evropskih integracija i smanjenje troškova energije mogli bi značajno poboljšati investicionu poziciju zemlje. Srbija se nalazi u specifičnom trenutku gde su odluke donete u narednih nekoliko meseci od presudnog značaja za narednu deceniju.

Za investitore, ključna poruka je da Srbija ostaje na kursu fiskalne odgovornosti. Strategija kupovine srpskih obveznica koje dospevaju 2033. godine potvrđuje poverenje u dugoročne izglede zemlje. Dokle god se poštuju obaveze prema međunarodnim finansijskim institucijama i nastavlja put ka EU, Srbija zadržava status atraktivne destinacije za kapital.

Izvor: Nedeljnik, biznis · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)