Slom na bankarskoj sceni: Šta primer jedne eksponencijalno izgrađene banke uči domaći biznis

Morfologija ubrzanog finansijskog uspona

Razumevanje dinamičnog razvoja jedne kreditne institucije zahteva vraćanje na njene početne temelje. Nekadašnja Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju, osnovana još 1979. godine pod nazivom JUBMES, decenijama je služila kao podrška u finansiranju izvoznih poslova domaćih kompanija. Početkom 2019. godine započinje nova faza kroz ulazak investitora povezanog sa sistemom koji je izgrađen u sektoru pružanja platnih i menjačkih usluga. Transformacijom naziva u ALTA banka, započeo je višegodišnji ciklus u kome je ova institucija redefinisala svoju poziciju na tržištu.

Koreni cele poslovne grupacije nalaze se u privatnom preduzetništvu koje je započeto 2008. godine otvaranjem menjačnice u Zemunu. Preduzetnik Davor Macura preneo je posao na privredno društvo 2014. godine, nakon čega dobija dozvolu za pružanje platnih usluga. Kompanija u martu 2019. godine menja ime u ALTA Pay Group, da bi 2025. godine postala ALTA Group. Unutar tog okvira važno je uočiti jasnu zakonsku razliku između banke kao strogoregulisane kreditne institucije i povezanih društava koja se bave elektronskim novcem i platnim prometom.

Tržišni uspon bankarskog segmenta bio je izuzetno brz. Krajem jula 2026. godine bilansna aktiva banke dostigla je 214,9 milijardi dinara, što je iznosilo oko 1,84 milijarde evra. Ovakav finansijski obim svrstan je na deveto mesto po veličini bilansne sume u domaćem sektoru, čineći približno tri odsto ukupne bankarske aktive. Širenje je obuhvatalo otvaranje novih filijala u gradovima poput Kraljeva, Kragujevca, Kruševca i Užica, uz preuzimanje infrastrukture javnih plaćanja za komunalne i transportne usluge.

Razlika između dobiti i stvarne likvidnosti

U finansijskim analizama često dolazi do poistovećivanja uspešnosti poslovanja sa indikatorima likvidnosti. Tokom prvog polugodišta 2026. godine banka je iskazala neto dobit u iznosu od oko 385 miliona dinara. Javno dostupne računovodstvene informacije prikazivale su stabilnu sliku profitabilne institucije. Ipak, uspeh u finansijskom izveštavanju ne garantuje trenutračnu sposobnost izmirivanja pristiglih novčanih obaveza ako dođe do poremećaja u prilivu gotovine.

Profit predstavlja računovodstvenu kategoriju razlike između priznatih prihoda i rashoda u određenom vremenskom periodu. Sa druge strane, likvidnost označava sposobnost institucije da u svakom trenutku raspolaže sa dovoljno gotovog novca ili brzonaplative imovine za pokrivanje zahteva deponenata. Kada klijenti naglo povuku svoja sredstva ili kada ročnost plasiranih kredita ne odgovara strukturi kratkoročnih depozita, banka se može naći u problemu održavanja tekuće likvidnosti uprkos pozitivnom bilansu uspeha.

Upravo je usklađivanje ročnosti imovine i obaveza osnovni izazov upravljanja bankarskim rizicima. Ukoliko institucija plasira novac u dugoročne projekte, a finansira se iz izuzetno volatilih kratkoročnih izvora, stvara se strukturni jaz. U trenutku kada kratkoročni izvori presuše ili se iznenada povuku, nastaje ozbiljna kriza u poslovanju koju regulator mora brzo rešavati kako ne bi ugrozila poverenje u celokupan finansijski sistem.

Geopolitički potresi i promena strukture deponenata

Jedan od ključnih faktora brzog rasta obima poslovanja bio je priliv klijenata nakon izbijanja sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. Veliki broj inostranih građana i kompanija usmerio je svoje poslovanje prema domaćem tržištu, tražeći stabilno okruženje za otvaranje računa i obavljanje platnog prometa. Određeni deo tih novčanih tokova slivao se u banke koje su pokazale spremnost za prihvat nerezidentnih klijenata i obradu transakcija koje zahtevaju specifične provere.

Ovakva dinamika dovela je do toga da depozitni potencijal banke do kraja 2025. godine poraste više od pet puta u poređenju sa periodom pre izbijanja geopolitičke krize. Međunarodni finansijski mediji, poput publikacije Financial Times, ukazivali su na to da je banka tokom 2022. godine uočila skok deviznog rizika. Pokazatelj ove izloženosti dostizao je u pojedinim momentima 42 odsto, dok je propisani regulatorni limit iznosio 20 odsto, što je direktno povezano sa prilivom sredstava u ruskim rubljama.

Ubrzano prihvatanje inostranih sredstava nosi sa sobom povećane zahteve u pogledu provere porekla novca i usklađenosti sa međunarodnim standardima. Evropska centralna banka i inostrani regulatorni organi pokazali su interesovanje za procedure kontrole koje su primenjivane u ovim procesima. Kada se finansijska institucija oslanja na visoko mobilne depozite, promena međunarodnih okolnosti ili pooštravanje nadzora može u kratkom roku izmeniti stabilnost cele depozitne baze.

Anatomija odluke o oduzimanju dozvole za rad

Kulminacija poslovnih izazova dogodila se krajem oktobra 2026. godine. Nakon sprovođenja parlamentarnih izbora 25. oktobra, u javnosti su se pojavile tvrdnje o pokušajima prebacivanja obimnih novčanih iznosa prema inostranim destinacijama, uključujući Severnu Makedoniju i druga tržišta. Iznošeni su podaci o konverziji dinarskih sredstava u evre radi realizacije velikih transakcija, što je podstaklo zahteve javnosti da regulator sprovede hitne vanredne provere.

Zvanična odluka donešena je 31. oktobra 2026. godine, kada je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad ALTA banci. U obrazloženju je navedeno da su kontrolne aktivnosti pokazale znatno pogoršanje finansijskog stanja i likvidnosti, pri čemu mere usmerene na oporavak nisu dale očekivane rezultate. Oduzimanje dozvole pokrenuto je na osnovu Zakona o bankama radi primarne zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti ukupnog finansijskog sektora.

Oglasilo se i Udruženje banaka Srbije sa porukom da je reč o izolovanom slučaju koji ne utiče na stabilnost ostalih finansijskih institucija u zemlji. Predstavnici stručne javnosti, među kojima je i profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, istakli su da ovakvi događaji predstavljaju neprijatnost za privredu, ali da domaći sistem poseduje dovoljno ugrađenih zaštitnih mehanizama koji sprečavaju prelivanje krize na ostale učesnike.

Institucionalni nadzor i dileme unutrašnje kontrole

Dodatnu kompleksnost ovom slučaju daje reakcija unutar samog regulatornog tela. Četvoro viceguvernera Narodne banke Srbije, Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević, obratili su se tužilaštvu sa zahtevom da se ispitaju sve okolnosti koje su prethodile oduzimanju licenici. Prema njihovim navodima, stvarni podaci o ugroženosti banke predočeni su rukovodstvu tek na vanrednoj sednici Izvršnog odbora u petak, 30. oktobra u kasnim večernjim satima.

Pitanja koja su postavljena pred nadležne organe odnose se na pravovremenost internog izveštavanja i efikasnost operativnog nadzora. Zahteva se utvrđivanje činjenica o tome kada su i na kojim nivoima kontrole uočena prva odstupanja u izveštajima koje je banka dostavljala centralnoj banci. Pored toga, analitičari istražuju da li su upozorenja stručnih službi adekvatno razmatrana pre nego što je situacija eskalirala u potpunu obustavu rada.

Sa druge strane, centralna banka je potvrdila da su pokrenuti odgovarajući postupci protiv organa upravljanja, akcionara i odgovornih lica u banci. Ovaj slučaj otvara širu debatu o tome na koji način regulatori moraju prilagoditi svoje sisteme rane detekcije rizika u uslovima kada banke primenjuju složene i brze strategije širenja poslovanja, kako u zemlji tako i kroz regionalne akvizicije poput preuzimanja Stopanske banke Bitola u oktobru 2025. godine.

Sigurnosna mreža deponenata i pravni postupak

Prekidom rada banke automatizovano se obustavljaju sve platne transakcije, korišćenje kartica i pristup tekućim računima. U takvim okolnostima aktivira se zakonski sistem osiguranja depozita kojim rukovodi državna Agencija za osiguranje depozita. Svi zakonski osigurani iznosi garantovani su do visine od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po jednom deponentu, nezavisno od broja računa koje je klijent imao u toj konkretnoj banci.

Pravo na potpunu naknadu do ovog limita imaju fizička lica, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja pravna lica. Agencija za osiguranje depozita obavezna je da isplatu sredstava započne u roku od najviše sedam radnih dana od trenutka kada Privredni sud u Beogradu donese pravosnažno rešenje o otvaranju stečajnog postupka. Isplata se po pravilu vrši preko izabrane banke preuzimatelja, što deponentima omogućava brzi pristup garantovanim novčanim sredstvima.

Za klijente koji su na računima držali iznose iznad 50.000 evra, preostali deo potraživanja ostvaruje se kroz prijavu u stečajnom postupku. Naplata iz stečajne mase zavisi od ukupne vrednosti imovine banke koja se unovčava i redosleda prioriteta poverilaca definisanog zakonom. Pravna lica u ovoj kategoriji moraju pažljivo pripremiti dokumentaciju i blagovremeno podneti prijave potraživanja nadležnom sudu.

Strategije upravljanja rizikom za savremeni biznis

Iskustvo sa iznenadnim gašenjem značajnog tržišnog učesnika nudi važne praktične pouke za rukovodioce kompanija i finansijske direktore. Prvo i najvažnije pravilo jeste diverzifikacija poslovnih računa. Oslanjanje celokupnog operativnog poslovanja, isplate zarada i platnog prometa na samo jednu bankarsku instituciju stvara nepotreban operativni rizik koji u slučaju kriznog scenarija može privremeno blokirati rad kompanije.

Pored diverzifikacije, kompanije moraju redovno pratiti indikatore poslovanja finansijskih partnera sa kojima sarađuju. Razumevanje strukture vlasništva, pratećih usluga i pokazatelja adekvatnosti kapitala pomaže u proceni stabilnosti banke. Finansijski menadžment treba da uspostavi interne procedure koje predviđaju raspodelu novčanih depozita na više sistemski važnih banaka čime se izloženost pojedinačnom potresu svodi na najmanju moguću meru.

Konačno, upravljanje rizicima u poslovanju zahteva kontinuiranu edukaciju i praćenje regulatornih promena. Razumevanje razlike između osiguranih i neosiguranih depozita, brzine aktivacije garancijskih fondova i procedura pred Privrednim sudom omogućava rukovodiocima da u kriznim situacijama reaguju smireno, efikasno i u najboljem interesu održivosti sopstvenog preduzeća.

Izvor: BIZlife · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)