Pravo na zaborav: Kako tehnologija menja naše poimanje privatnosti

Evolucija privatnosti

Shvatanje privatnosti, koje danas često vezujemo za digitalne postavke aplikacija i veb-sajtova, zapravo je mnogo starijeg porekla. Profesor prava sa Stanford univerziteta, Lowry Pressly, ističe da se ideja o privatnosti kao nečemu što je inherentno važno ljudima kao bićima, javlja tek sredinom 19. veka. Ovo novo poimanje nastalo je kao reakcija na pojavu fotografije i prvih masovnih medija, koji su omogućili masovno dokumentovanje i deljenje slika i informacija.

Pre toga, reč 'privatno' odnosila se uglavnom na poverljivu prepisku ili savete unutar uskih krugova. Međutim, sa razvojem tehnologije, poput Kodak kamere Džordža Istmana 1888. godine, omogućeno je snimanje "kandid" fotografija, odnosno spontanih trenutaka iz života. To je pokrenulo moralnu dilemu – da li je legitimno fiksirati i trajno sačuvati deo nečijeg života bez pristanka, čak i ako nije reč o nečemu što je namerno skrivano?

Prvi pravni slučajevi koji su pokušali da zaštite pravo na privatnost, poput onog kada je fotografija žene snimljena na bini od strane posetioca, ukazali su na potrebu za zakonskom regulativom. Iako tada nije postojao zakon koji bi to pokrio, slučaj je naglasio moralnu povredu privatnosti, što je kasnije razrađeno u čuvenom članku Warrena i Brandeisa iz 1890. godine.

Digitalna era i novi izazovi

Današnji izazov leži u tome što privatnost često poistovećujemo sa postavkama koje nude tehnološke kompanije. Profesor Pressly upozorava da je to suviše usko shvatanje. Upravljanje time kome delimo informacije, preciznije se može opisati kao poverljivost ili tajnost, a ne kao suština privatnosti. Opasnost nastaje kada ove postavke uzimamo zdravo za gotovo kao odraz stvarnog stanja privatnosti, zanemarujući poslovne modele kompanija čiji profit zavisi od prikupljanja i analize podataka.

Za razliku od ranijih medija, poput kamere i novina, današnja data ekonomija ima profitni motiv direktno vezan za umanjenje privatnosti. Kada koristimo digitalne alate za razmišljanje o privatnosti, često ne primećujemo da postavke koje nudi, na primer, Mark Zakerberg, ne odražavaju stvarnu prirodu privatnosti, već pre realnost njegovog biznis modela. Ovo je značajan odmak od situacije kada je samo postojanje video nadzora na svakom koraku i individualnih uređaja za praćenje bilo nezamisliva distopija.

Suočeni sa sveprisutnim nadzorom i prikupljanjem podataka, postavlja se pitanje kako očuvati pravo na privatnost u digitalnom dobu. To nije samo tehničko pitanje podešavanja, već duboko etičko i filozofsko pitanje o tome kakav život želimo da vodimo i koliko prostora ostavljamo za ličnu autonomiju i razvoj u svetu koji sve više teži potpunoj transparentnosti.

Izvor: Ted Gioia, The Honest Broker · Fotografija: Pexels / Ann H (ilustracija)