Kako su strože vize za studente zatvorile hiljade centara

Mehanizmi poslovanja agencija za studije

Tržište obrazovanja u inostranstvu funkcioniše kroz složenu mrežu usluga koja počinje polaganjem standardizovanih jezičkih testova, a završava se konačnim upisom na željeni univerzitet. Kandidati najpre polažu ispite poput IELTS testova koji su neophodni za dobijanje dozvole za boravak i studije u zemljama poput Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i Australije. Kompanije koje upravljaju ovim procesima ostvaruju zaradu direktno od pristupnih taksi za same testove, dok istovremeno naplaćuju provizije od visokoškolskih ustanova za svakog uspešno upisanog studenta.

Pored osnovnih posredničkih usluga, ponuda često obuhvata i dodatnu logističku podršku koja uključuje pronalaženje smeštaja, kupovinu polisa osiguranja i nabavku lokalnih telekomunikacionih kartica. Univerziteti dodatno troše novac na oglašavanje, sajmove i zakup prostora kako bi privukli najbolje kandidate iz Azije i drugih regiona. Ovakav poslovni model postavljen je tako da svaka promena u migracionim politikama direktno ugrožava oba izvora prihoda istovremeno.

Istorijski posmatrano, ovakve organizacije su se razvijale decenijama kao programi pomoći pre nego što su prerasle u multinacionalne komercijalne sisteme. Mreže agencija obuhvataju stotine kancelarija širom sveta, dok se prihod ravnomerno deli između testiranja i posredovanja. Kada se prilivi iz jedne oblasti smanje, celokupan finansijski balans sistema dolazi u pitanje, jer fiksni troškovi ostaju na visokom nivou.

Drastičan pad broja međunarodnih studenata

Period nakon globalne zdravstvene krize doneo je izuzetno snažan talas oporavka u kojem su hiljade mladih pohrlile na univerzitete u razvijenim zemljama. Broj plasiranih kandidata dostigao je istorijske maksimume, udvostručujući vrednosti iz perioda pre pandemije. Međutim, taj rast je prekinut naglim uvođenjem restriktivnih mera od strane vlada koje su želele da obuzdaju ukupan broj pridošlica i smanje pritisak na lokalno tržište nekretnina.

Kanada je poslužila kao najoigledniji primer ove promene u politici jer je uvela stroga ograničenja za nove strane studente, zahtevala dodatnu dokumentaciju i ukinula automatsko pravo na rad nakon završetka studija. Posledice su bile nemilosrdne, pošto je broj odobrenih studijskih dozvola za kandidate iz Indije opao na trećinu prvobitnog obima za samo dve godine. Agencije koje su ranije slale veliki broj ljudi na kanadske fakultete zabeležile su pad poslovanja od preko osamdeset procenata.

Slične mere primenjene su i na drugim popularnim destinacijama, pri čemu su Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija zabeležile pad odobrenih viza i značajno povećanje troškova prijave. U Australiji je administrativna taksa za podnošenje zahteva za vizu utrostručena, što je dodatno odbilo mnoge potencijalne kandidate. Zvanični statistički podaci pokazuju da je ukupan broj studenata koji su napustili matične zemlje radi studija opao za gotovo trećinu u odnosu na prethodne godine.

Smanjenje potražnje za jezičkim testovima

Manji broj kandidata za studije u inostranstvu neizbežno znači da je i manje ljudi primorano da polaže formalne ispite znanja stranog jezika. Države poput Kanade, Britanije i Australije decenijama insistiraju na sertifikatima kao uslovu za dobijanje vize, dok Sjedinjene Američke Države često imaju fleksibilnije uslove u zavisnosti od institucije. Zbog manjeg broja prijava, broj obavljenih testova opao je ispod nivoa zabeleženog pre pandemije.

Analiza podataka pokazuje direktnu korelaciju između pada broja izdatih viza i smanjenja broja testiranih kandidata u ključnim azijskim zemljama. Kompanije koje organizuju ispite pokušale su da nadoknade gubitak kroz povećanje cene pojedinačnih testova, što je donekle ublažilo pad prihoda. Ipak, ukupna masa novca od testiranja značajno je opala, a konkurencija na tržištu je postala oštrija jer su se pojavili novi digitalni testovi koji nude brže i jeftinije alternative.

Pored strožih uslova za vize, promenila se i regulatorna politika u pojedinim zemljama koje su počele da prihvataju veći broj različitih jezičkih testova. Time je narušena dugogodišnja dominacija pojedinačnih tradicionalnih formata ispita. Smanjenje prihoda od testiranja direktno se odrazilo na profitabilnost kompanija jer su troškovi održavanja licenciranih centara i honorara partnerskim institucijama ostali visoki.

Optimizacija troškova i pad profitabilnosti

Finansijski rezultati velikih posredničkih kompanija pokazuju da je pad profita bio znatno veći od pada ukupnih prihoda. Tokom perioda rasta nakon pandemije, preduzeća su masovno širila svoju infrastrukturu, otvarajući nove kancelarije i zapošljavajući dodatno osoblje kako bi uslužila rastuću tražnju. Kada se tržište naglo skupilo, fiksni troškovi su ostali na visokom nivou, gutajući rezerve i pretvarajući profitne marže u minimalne procente.

Troškovi poslovanja obuhvatali su sve, od zakupa prostora i marketinga do plaćanja naknada vlasnicima testova za svaku obavljenu uslugu. Iako su prihodi opali za skoro četvrtinu, troškovi radne snage smanjeni su u znatno manjoj meri. To je stvorilo disbalans u kojem je struktura preduzeća i dalje bila prilagođena obimu posla iz perioda najveće ekspanzije, dok je priliv novca bio znatno manji.

U pojedinim regionima pritisak na profit bio je dodatno pojačan rastućim naknadama koje se moraju plaćati partnerskim institucijama i univerzitetima. Kompanije su pokušale da kroz povećanje cena usluga po studentu nadoknade manji broj kandidata, ali to rešenje nije moglo u potpunosti da nadomesti gubitak obima posla. Kao krajnja posledica, profitabilnost po svakom ostvarenom prihodu svedena je na istorijski minimum.

Masovna otpuštanja i zatvaranje centara

Suočene sa finansijskim gubicima, uprave vodećih kompanija u sektoru morale su da preduzmu drastične mere restrukturiranja. Početna faza obuhvatala je blage uštede, ali su ubrzo usledili radikalniji rezovi koji su uključivali gašenje celih poslovnih linija na neprofitabilnim tržištima. Primer toga je povlačenje iz pojedinih država jugoistočne Azije u kojima su lokalni kursevi jezika prestali da budu isplativi zbog promene navika polaznika.

U narednim godinama proces smanjenja obima posla zahvatio je i osnovnu infrastrukturu, što je dovelo do otpuštanja petine ukupne radne snage i ukidanja više hiljada radnih mesta. Pored toga, drastično je smanjen broj fizičkih centara za polaganje ispita, pri čemu su mnoge lokacije predate lokalnim partnerima ili potpuno zatvorene. Restrukturiranje je zahtevalo višemilionska ulaganja u otpremnine i administrativne troškove zatvaranja kancelarija.

Finansijski pritisak osetili su i rukovodioci i akcionari, pošto su bonusi uprava prepolovljeni i direktno povezani sa uspešno sprovedenim merama štednje. Dividende isplaćene vlasnicima akcija značajno su smanjene, a berzanska vrednost celog sektora pretrpela je dugoročni pad. Tržište je reagovalo vrednujući kompanije višestruko niže nego tokom ranijih godina rasta, što je privuklo pažnju investicionih fondova.

Nova strategija i pogled u budućnost

Izlazak iz krize zahteva pronalaženje novih tržišta i oslanjanje na tehnološke inovacije koje mogu da smanje operativne troškove. Kompanije se sve više okreću alternativnim destinacijama za studije koje još uvek nemaju tako restriktivnu viznu politiku, poput određenih zemalja Bliskog istoka i Azije. Takođe, velika očekivanja polažu se u dugoročni razvoj kineskog tržišta, gde postoji stabilna tražnja za obrazovnim uslugama u inostranstvu.

Implementacija veštačke inteligencije postala je ključni alat u pokušaju da se optimizuju savetodavni procesi i smanji potreba za velikim brojem ljudskih agenata. Razvijaju se digitalne platforme koje automatski pomažu studentima u izboru univerziteta i pripremi dokumentacije. Istovremeno se uvode sopstveni digitalni sistemi za testiranje znanja jezika koji treba da konkurišu tradicionalnim metodama i smanje zavisnost od fizičkih centara.

Uprkos naporima da se prilagode novim uslovima, industrija ostaje u zavisnosti od odluka koje donose suverene države. Posredničke organizacije mogu da podižu cene i smanjuju troškove poslovanja, ali ne mogu samostalno da izdaju vize niti da utiču na migracione zakone velikih sila. Zbog toga se u narednom periodu očekuje nastavak opreznog poslovanja i fokusiranje na profitabilnost umesto na masovni rast.

Izvor: Class Central · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)