Sindrom varalice: zašto se i uspešni ljudi osećaju kao da ne zaslužuju svoje mesto

Dobijete unapređenje, a umesto radosti osetite strah: šta ako shvate da nisam toliko dobar? Pohvale doživljavate kao ljubaznost, a uspehe kao srećne okolnosti. Svaka nova prilika deluje kao test na kom ćete konačno pasti. Ako vam ovo zvuči poznato, niste sami. Psiholozi ovaj obrazac zovu fenomen varalice, a u svakodnevnom govoru sindrom varalice.

Odakle pojam

Psihološkinje Paulina Rouz Klans i Suzan Ajms opisale su ga 1978. godine u radu o visoko uspešnim ženama koje, uprkos diplomama, priznanjima i rezultatima, nisu verovale da su ih zaslužile. Kasnija istraživanja pokazala su da se isti obrazac javlja kod muškaraca i žena, u svim profesijama. Sistematski pregled koji su 2020. objavili Bravata i saradnici, a koji je obuhvatio 62 studije, pokazao je da su procene učestalosti veoma različite, zavisno od upitnika i grupe, ali da je pojava široko rasprostranjena.

Važno je znati da to nije medicinska dijagnoza. To je obrazac mišljenja, koji može da bude blag i povremen ili jak i iscrpljujući.

Kako izgleda iznutra

• Pripisivanje uspeha spoljnim razlozima: sreći, pomoći drugih, lakom zadatku.
• Perfekcionizam: sve ispod savršenog doživljava se kao dokaz nesposobnosti.
• Preterana priprema ili odlaganje: dva lica istog straha. Jedni rade triput više nego što treba, drugi odlažu pa u poslednjem trenutku sve urade, i oba ishoda „potvrđuju” da uspeh nije zaslužen.
• Odbijanje pohvale: „Ma nije to ništa.”
• Izbegavanje prilika: ne prijavljujete se za projekat ili poziciju jer „još niste spremni”.

Zašto se javlja kod uspešnih

Paradoks je da sindrom varalice često raste sa uspehom. Svaki novi nivo donosi nove ljude, standarde i stvari koje ne znate. Kada ste najbolji u svom razredu, osećate se sigurno; kada uđete u tim najboljih, odjednom ste prosečni. Novo okruženje je sasvim normalno mesto za neznanje, ali varalica u glavi ga tumači kao dokaz da ne pripadate tu.

Postoji i zanimljiva veza sa Daning-Krugerovim efektom: ljudi sa malo znanja u nekoj oblasti često precenjuju sebe, jer ne vide koliko ne znaju. Oni sa više znanja vide složenost i zato su skloniji sumnji.

Kako da ga utišate

• Imenujte ga. Kada se javi misao „sad će otkriti”, prepoznajte je kao obrazac, a ne kao činjenicu.
• Vodite dosije dokaza. Sačuvajte pohvale, rezultate i zahvalnice u jednom folderu. Kada sumnja dođe, otvorite ga.
• Razgovarajte o tome. Kada mentoru ili kolegi kažete kako se osećate, često čujete da i oni imaju isti osećaj. Sram se smanjuje kada se izgovori.
• Razdvojite osećaj od kompetencije. Osećati se nespremno nije isto što i biti nesposoban.
• Prihvatite pohvalu jednom rečju: hvala. Bez umanjivanja.
• Normalizujte učenje. Niko na novoj poziciji ne zna sve. Pitanje nije dokaz neznanja, već način da se nauči.

Ako osećaj prerasta u stalnu anksioznost ili depresivno raspoloženje, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom je razuman i delotvoran korak.

Ideja koju vredi poneti

Osećaj da ne zaslužujete svoje mesto često znači samo da ste na mestu koje je dovoljno zahtevno da vas tera da rastete. Ne morate da čekate da se osećate spremno da biste bili spremni. Ljudi koje doživljavate kao sigurne verovatno se i sami pitaju isto.