Zašto je toliko teško doneti veliku životnu odluku

Paradoks nepoznatog iskustva

Mnoge krucijalne prekretnice u našem postojanju zahtevaju da zakoračimo u sfere o kojima ne znamo gotovo ništa iz prve ruke. Suočeni sa takvim trenucima, ljudi jasno vide poznato tlo koje gube pod nogama, ali prazninu pred sobom ispunjavaju strahom. Umesto da osećaju radost zbog budućih radosti koje tek treba da otkriju, javlja se duboka skepsa prema promenama.

Filozofi i mislioci su vekovima proučavali ovu urođenu sklonost ka stabilnosti. Poznati esejista Emerson je svojevremeno primetio da ljudi pre svega žele da budu ušuškani u sigurnost, iako istinski napredak dolazi tek onda kada se ta sigurnost uzdrma. Slično tome, pesnik Rilke je isticao da je za istinski lični rast potrebna hrabrost da se prigrle najneobičnije i najneočekivanije pojave koje nam život donosi.

Kada se nađemo na raskrsnici, naša mašta je jednostavno ograničena onim što smo već prošli. Zbog toga nam je teško da zamislimo prirodu i obim transformacije koja je pred nama. Ipak, bez obzira na ove kognitivne prepreke, neophodno je iznova prevazilaziti ovu urođenu slabost mašte ukoliko želimo da uberemo plodove dubokih životnih promena.

Misaoni eksperiment sa vampirom

Kako bi slikovito objasnila ovu dilemu, savremena filozofija koristi zanimljiv misaoni eksperiment koji je postavila L. A. Pol. Zamislite situaciju u kojoj vam se pruža prilika da postanete vampir, bez ikakvog bola, uz sticanje neverovatnih sposobnosti. Svi vaši prijatelji su već napravili taj korak i izuzetno su zadovoljni svojim novim stanjem, ali vi morate da se odreknete svog dosadašnjeg ljudskog postojanja.

Suština problema leži u nemogućnosti donošenja informisane odluke u takvim okolnostima. Nemoguće je znati kakav je osećaj biti vampir sve dok se tačno to ne postane. Samim tim, nemoguće je racionalno uporediti sadašnji ljudski život sa budućim vampirskim iskustvom i izabrati opciju na osnovu merenja tih osećaja.

Pouzdanje u tuđa svedočanstva takođe ne pomaže previše jer su ti prijatelji promenili svoju prirodu i njihove preferencije više nisu ljudske. Ova hipotetička situacija zapravo predstavlja savršenu analogiju za najvažnije izbore u realnom životu, od roditeljstva do promene karijere, gde nam uvek nedostaju ključne informacije o budućem iskustvu.

Izvor: Maria Popova, The Marginalian · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)