Digitalni okvir Evrope: Novi standardi za podatke, privatnost i veštačku inteligenciju

Standardizacija ugovora za razmenu podataka

Evropska komisija je nedavno objavila preporuke koje uvode model ugovornih uslova za pristup i korišćenje podataka, kao i standardne klauzule za cloud računarstvo. Ovi dokumenti, razvijeni u skladu sa Aktom o podacima, nisu obavezujući, ali služe kao ključni alat za mala i srednja preduzeća. Njihov primarni cilj je uspostavljanje fer odnosa između nosilaca podataka i korisnika, čime se smanjuje disbalans pregovaračke moći.

Modeli obuhvataju četiri tipa ugovornih odnosa, uključujući razmenu podataka između proizvođača povezanih uređaja i korisnika, kao i situacije kada treće strane pristupaju podacima na zahtev korisnika. Oni detaljno definišu uslove korišćenja, naknade, zaštitu poslovnih tajni i mehanizme odgovornosti. Ovakva struktura omogućava kompanijama da lakše implementiraju svoja prava i obaveze bez potrebe za skupim pravnim savetovanjem pri svakom novom partnerstvu.

Za proizvođače IoT uređaja i pružaoce usluga zasnovanih na podacima, ovi modeli predstavljaju putokaz za usklađivanje sa regulativom. Iako je primena ovih ugovora dobrovoljna, njihovo korišćenje značajno smanjuje pravnu neizvesnost. Preduzeća koja usvoje ove standarde lakše će upravljati rizicima povezanim sa zaštitom intelektualne svojine i tehničkim merama bezbednosti.

Cloud usluge i pravila o promeni provajdera

Jedan od najvažnijih aspekata novih preporuka odnosi se na cloud usluge, gde se uvode jasna pravila o prekidu saradnje i prelasku kod drugog provajdera. Ovo je ključno za korisnike SaaS, PaaS i IaaS rešenja, koji su često bili zarobljeni u ugovorima sa jednim dobavljačem. Nova pravila zahtevaju transparentnost u pogledu troškova migracije, koji moraju biti ograničeni na stvarne troškove prelaska do januara 2027. godine.

Nakon tog datuma, troškovi promene provajdera moraju biti eliminisani, što podstiče tržišnu konkurenciju i sprečava monopolsko ponašanje. Preporuke takođe uvode zaštitu od jednostranih izmena ugovora, koje su često bile izvor frustracije za klijente. Ovakvim merama se osigurava kontinuitet poslovanja tokom migracije podataka, što je od vitalnog značaja za stabilnost digitalne infrastrukture preduzeća.

Važno je naglasiti da se ove klauzule razlikuju od onih koje se koriste u okviru GDPR-a za zaštitu ličnih podataka. One ne zamenjuju postojeće ugovore između kontrolora i obrađivača podataka, već ih dopunjuju u domenu operativne efikasnosti i tehničke mobilnosti. Kompanije moraju pažljivo razlikovati ove dve sfere kako bi osigurale potpunu usklađenost sa evropskim pravnim okvirom.

Dinamika IP adresa i granice GDPR zaštite

Pitanje da li dinamička IP adresa predstavlja lični podatak ponovo je došlo u fokus kroz slučaj pred Sudom pravde Evropske unije. Generalni pravobranilac je zauzeo stav da se IP adresa smatra ličnim podatkom ako primalac ima razumne načine da identifikuje pojedinca. Ovo tumačenje naglašava relativni pristup identifikaciji, gde se procenjuje sposobnost primaoca podataka, a ne samo operatera veb sajta.

Ovaj pristup sprečava preširoko tumačenje GDPR-a, gde bi svaka informacija bila lični podatak za svakoga, bez obzira na kontekst. Ako primalac, poput Google-a, može kombinovati IP adresu sa drugim podacima radi identifikacije, tada se ona tretira kao lični podatak. Međutim, to ne znači da je operater sajta automatski odgovoran za sve radnje treće strane, osim ako nije znao ili morao znati za takve mogućnosti identifikacije.

Ovakav stav pruža neophodnu pravnu sigurnost vlasnicima sajtova koji koriste alate poput Google Fonts-a. On potvrđuje da se odgovornost za obradu podataka mora zasnivati na stvarnim mogućnostima i namerama, a ne na apstraktnim tehnološkim procesima koji su van kontrole vlasnika sajta.

Sprečavanje zloupotrebe prava na odštetu

Slučaj koji je razmatrao pravobranilac takođe otvara pitanje zloupotrebe prava na odštetu za kršenje GDPR-a. Pojedinac je sistematski posećivao sajtove kako bi izazvao prenos IP adrese, a zatim tražio finansijsku kompenzaciju. Pravobranilac je jasno stavio do znanja da samo kršenje propisa nije dovoljno za isplatu odštete, jer je potrebno dokazati stvarnu materijalnu ili nematerijalnu štetu.

U situacijama gde pojedinac namerno i ponovljeno izaziva kršenje propisa radi finansijske dobiti, sudovi ne bi trebalo da priznaju pravo na odštetu. Ovakvo ponašanje je u suprotnosti sa ciljevima GDPR-a, jer se ne radi o zaštiti privatnosti, već o veštačkom kreiranju uslova za sticanje koristi. Ovo je važna poruka za pravni sistem, jer štiti kompanije od takozvanih 'profesionalnih tužilaca'.

Princip zabrane zloupotrebe prava je fundamentalan u evropskom pravu. Kada je primarni cilj tužbe finansijska dobit, a ne zaštita prava, sudovi imaju osnov da odbace zahteve. Ovo tumačenje pomaže u održavanju integriteta GDPR-a kao alata za zaštitu građana, umesto da postane instrument za neosnovano bogaćenje.

AI modeli i autorska prava izdavača

Razvoj velikih jezičkih modela (LLM) postavlja izazove pred autorsko pravo, posebno u pogledu korišćenja novinskih članaka za obuku AI sistema. Pravobranilac je istakao da obuka modela ne predstavlja nužno 'online korišćenje' publikacija u smislu direktive o autorskim pravima, ali da podleže pravilima o rudarenju teksta i podataka (TDM). Ovo omogućava razvoj AI tehnologija uz poštovanje prava izdavača.

Razvijači AI modela mogu koristiti javno dostupne materijale za obuku, osim ako nosioci prava nisu izričito zabranili takvu upotrebu putem mašinski čitljivih protokola. Ovo je ključan balans između inovacija i zaštite intelektualne svojine. Međutim, ova izuzetka nije bezuslovna, jer developeri moraju primeniti mere za smanjenje rizika od reprodukcije značajnih delova zaštićenog sadržaja.

Ukoliko AI modeli u svojim odgovorima reprodukuju prepoznatljive delove članaka, to može predstavljati kršenje prava izdavača. Razlika se pravi između pružanja činjeničnih informacija i reprodukcije zaštićenog izraza. Ovo razlikovanje je presudno za budućnost AI pretraživača i četbotova koji koriste tehnologiju generisanja proširenog pronalaženjem informacija (RAG).

Izazovi teritorijalnosti i odgovornosti AI provajdera

Pitanje teritorijalne primene evropskog prava na obuku AI modela ostaje otvoreno. Postoji bojazan da bi se pravila mogla zaobići obukom modela van teritorije EU, iako se oni kasnije koriste unutar nje. Pravobranilac sugeriše da bi EU mogla regulisati proces 'scraping-a' ili prikupljanja podataka sa servera koji se nalaze unutar Unije, bez obzira na to gde se vrši sama obuka.

Odgovornost provajdera četbotova postaje sve jasnija u kontekstu RAG tehnologije. Ako sistem sistematski reprodukuje zaštićeni sadržaj, provajder može biti smatran odgovornim za kršenje autorskih prava. Ovo primorava kompanije koje razvijaju AI da ugrade filtere i mehanizme za proveru izvora kako bi izbegli pravne sporove.

Zaključno, evropski pravni okvir se brzo prilagođava tehnološkim promenama. Kroz kombinaciju preporuka, sudskih tumačenja i direktiva, EU nastoji da stvori predvidivo okruženje. Za preduzeća u Srbiji i regionu, praćenje ovih trendova je ključno za održavanje konkurentnosti na evropskom tržištu.

Izvor: Kepler, privatnost i sajber bezbednost · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)