Evropska unija otvara vrata za masovnu upotrebu ličnih podataka u veštačkoj inteligenciji

Novi pravni okvir za tehnološke gigante

Tržište tehnologija suočava se sa značajnim regulatornim promenama koje menjaju pravila igre za kompanije koje razvijaju napredne algoritme. Države članice Evropske unije postigle su saglasnost o prilagođavanju pravnog okvira koji uređuje obradu informacija, sa primarnim ciljem da se olakša poslovanje velikim igračima. Prema novim odredbama, obrada podataka u kontekstu naprednih tehnologija automatski dobija status zakonite radnje. Ovakav pristup uklanja brojne administrativne prepreke sa kojima su se kompanije ranije suočavale prilikom prikupljanja i obrade informacija.

Inicijativa je pokrenuta kroz takozvani paket digitalnih propisa, pri čemu je Evropska komisija prvobitno tvrdila da je reč o manjim tehničkim izmenama i pojednostavljenjima. Ipak, naknadni razvoj događaja pokazao je da su promene suštinske prirode i da direktno utiču na temeljna prava pojedinaca. Brza procedura usvajanja sprovedena je bez temeljne procene uticaja na osnovna prava i bez direktnog uključivanja stručnih tela za zaštitu privatnosti. Time su stvoreni uslovi da se komercijalni interesi korporacija nađu iznad zakonskih garancija koje su građani uživali decenijama.

Nova pravila se odnose na celokupnu istoriju prikupljenih informacija, uključujući arhive stare više decenija i podatke sakupljene putem društvenih mreža. Posebno je značajno što se ove odredbe primenjuju i na lica koja nikada nisu bila korisnici usluga određenih tehnoloških kompanija. Automatsko priznavanje takozvanog preovlađujućeg legitimnog interesa praktično eliminiše potrebu za pribavljanjem izričitog pristanka građana. Time se otvara prostor za neometano korišćenje svake dostupne informacije u komercijalne i razvojne svrhe.

Kritike i optužbe za digitalnu eksproprijaciju

Stručna javnost i organizacije za zaštitu prava oštro su reagovale na usvojene mere, označivši ih kao opasan presedan u savremenom zakonodavstvu. Maks Šrems, poznati aktivista za zaštitu podataka, okarakterisao je ove promene kao klasičnu digitalnu eksproprijaciju imovine građana u korist korporacija. Prema njegovim rečima, države su pristale da besplatno predaju resurse prikupljane decenijama, omogućavajući stranim gigantima slobodan pristup bez ikakvih stvarnih ograničenja. Ovakav potez se u poslovnim krugovima tumači kao poklon bez presedana globalnim tehnološkim liderima.

Osnovni problem leži u činjenici da se nova pravila ne fokusiraju na specifične i opravdane svrhe obrade, već legitimizuju čitavu tehnologiju bez obzira na krajnju primenu. Dok su raniji propisi strogo zahtevali opravdanje za svaku pojedinačnu radnju, sada se stvara pravni vakuum u kojem svaka aktivnost povezana sa algoritmima postaje automatski dozvoljena. To otvara mogućnost primene naprednih sistema u oblastima koje su ranije bile pod restriktivnim nadzorom ili potpuno zabranjene. Kritičari upozoravaju da bi ovakav pristup mogao legalizovati i prakse poput personalizovanog oglašavanja bez saglasnosti ili analize ponašanja bez kontrole.

Pored toga, unutar novih dokumenata naglašava se postojanje navodnih zaštitnih mehanizama i mogućnosti naknadnog isključenja, ali analitičari ističu da su te odredbe suštinski neprimenjive. Nedostatak jasnih tehničkih i organizacionih zahteva znači da kompanije nemaju obavezu da uvode stvarna ograničenja. Time se stvara situacija u kojoj zakon formalno nudi rešenja, ali u praksi ostavlja potpuno odškrinuta vrata za zloupotrebe i netransparentno upravljanje informacijama.

Uticaj na evropsku privredu i konkurentnost

Ekonomske posledice ove uredbe mogle bi da budu znatno drugačije od onih koje zakonodavci očekuju i javno prezentuju. Iako političari veruju da će rasterećenje privrede podstaći rast, analize tržišta pokazuju da domaće kompanije nemaju kapital niti obim informacija kao globalni rivali. Većina privrednih subjekata u Evropi ne poseduje kapacitete da se takmiči sa tehnološkim gigantima iz Sjedinjenih Američkih Država i Azije. Umesto jačanja domaće industrije, nove mere bi mogle da dovedu do prelivanja znanja i resursa ka stranim korporacijama.

Dodatni rizik predstavlja činjenica da se mnoge evropske kompanije oslanjaju na spoljne platforme i servise za obradu podataka. To znači da bi informacije koje sakupljaju domaći privredni subjekti mogle lako završiti u rukama globalnih provajdera, čime se slabi sopstvena pozicija na tržištu. Iz perspektive industrijske politike, ovakav pristup se ocenjuje kao rizičan potez koji dugoročno narušava autonomiju digitalnog sektora. Umesto podsticanja inovacija, stvara se zavisnost od nekoliko dominantnih globalnih igrača koji kontrolišu infrastrukturu.

Kritičari naglašavaju da regulatorno popuštanje ne vodi ka jednostavnijem poslovanju, već stvara dodatnu pravnu nesigurnost. Kompanije koje pokušavaju da usklade svoje poslovanje sa složenim i često kontradiktornim normama troše značajne resurse na tumačenje propisa. Umesto administrativnog rasterećenja, otvara se period dugotrajnih pravnih sporova i neizvesnosti na tržištu. To posebno pogađa mala i srednja preduzeća koja nemaju specijalizovane pravne timove za praćenje promena.

Razvodnjavanje definicije i pravna nesigurnost

Pored opštih olakšica za algoritamske sisteme, države članice su predložile i sužavanje osnovne definicije informacija koje se smatraju ličnim. Ova promena unosi dodatnu konfuziju u pogledu toga da li standardne metode praćenja korisnika na internetu i dalje podležu strogim pravilima. Korišćenje takozvanih pseudonima, poput jedinstvenih identifikatora ili mrežnih adresa, moglo bi da izuzme veliki deo digitalnog saobraćaja iz postojećeg regulatornog okvirenja. Time se otvara prostor da sama industrija tumači šta predstavlja lični podatak.

Praksa pokazuje da ovakve pravne nejasnoće obično dovode do višegodišnjih sudskih procesa i ogromnih troškova za sve uključene strane. Umesto administrativne jednostavnosti, propisi postaju složeniji i teži za sprovođenje u praksi. Pravni stručnjaci ocenjuju da su ovakve izmene direktno prepisane iz strategija velikih advokatskih kancelarija koje zastupaju interese korporacija. Posledica toga je urušavanje decenijski građenog poverenja građana u bezbednost njihovih digitalnih tragova.

Tokom proteklih nekoliko decenija javnosti je garantovano da se prikupljeni podaci koriste isključivo u jasno definisane i ograničene svrhe. Nove zakonske inicijative u potpunosti ruše to obećanje i brišu granice između različitih sfera privatnosti. Građani se sada nalaze u poziciji da njihovi digitalni profili postaju resurs za slobodnu upotrebu bez mogućnosti efikasne kontrole. Takav razvoj događaja menja osnovni odnos snaga između pojedinca i korporativnog sektora.

Sledeće faze zakonodavnog procesa i sudska zaštita

Usvojeni tekst ne predstavlja konačan zakon, već početnu poziciju Saveta u daljim pregovorima sa preostalim institucijama Unije. Predstoji takozvani trilog, u kojem će se usaglašavati stavovi između Saveta, Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Pozicija Evropske parlamentarne skupštine još uvek nije u potpunosti definisana, jer različite političke grupacije imaju suprotstavljene poglede na ove izmene. Dok predstavnici centra i pojedine političke struje pokušavaju da uspore proces i zadrže postojeći nivo zaštite, industrijski lobiji snažno pritiskaju za usvajanje olakšica.

Evropska komisija je u međuvremenu promenila svoj pristup, dajući jasan prioritet komercijalnim interesima nauke i privrede nauštrb osnovnih prava. Zbog toga se glavna borba za očuvanje standarda privatnosti seli na politički teren unutar parlamenta. Pored zakonodavnog tela, ključnu ulogu bi mogla imati sudska vlast u Briselu. Istorija pokazuje da su evropski sudovi često poništavali propise koji su previše zadirali u osnovna prava građana.

Ukoliko politički akteri izgube meru i usvoje ekstremna rešenja, jedina preostala instanca za zaštitu ostaće pravosudni sistem. Sudski postupci u ovakvim slučajevima mogu trajati godinama, što dodatno produžava stanje pravne nesigurnosti na tržištu. Umesto stabilnog poslovnog okruženja, privreda dobija zakonodavstvo visokog rizika koje svakog trenutka može biti osporeno pred najvišim sudskim instancama. To investitorima šalje signal nepredvidivosti umesto priželjkivanog pojednostavljenja.

Izvor: noyb · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)