Holandija usvojila reforme poreske registracije u okviru evropskog paketa za digitalno doba

Sveobuhvatna reforma evropskog sistema poreza

Poslovanje na jedinstvenom tržištu Evropske unije godinama je donosilo izazove preduzećima koja prodaju robu ili pružaju usluge u više država članica. Poreski sistemi pojedinačnih zemalja zahtevali su od stranih firmi da se lokalno registruju za porez na dodatu vrednost čim pređu određene pragove ili počnu da skladište robu van matične države. Takav okvir stvorio je obimnu administraciju, visoke troškove usklađivanja i usporio prekograničnu trgovinu. Evropska komisija je zbog toga pokrenula opsežan paket reformi poznat kao porez na dodatu vrednost u digitalnom dobu. Cilj ove inicijative jeste modernizacija poreskih pravila, smanjenje administrativnih barijera i suzbijanje poreskih utaja.

Jedan od najvažnijih stubova ove reforme odnosi se na uvođenje jedinstvene registracije za porez na dodatu vrednost unutar cele Unije. Holandija je postala jedna od prvih zemalja koja je ovaj koncept prenela u svoje nacionalno zakonodavstvo. Zakon je zvanično potpisan 7. oktobra 2026. godine, a objavljen je u holandskom službenom listu 19. oktobra iste godine. Ovim potezom stvorene su jasne vremenske smernice za kompanije koje posluju u Holandiji i iz nje izvoze na druga evropska tržišta. Prve mere počeće da se primenjuju od početka 2027. godine, dok je glavni talas promena zakazan za sredinu 2028. godine.

Svrha novog zakonodavnog okvira jeste da se privrednim subjektima omogući ispunjavanje svih poreskih obaveza putem jedne jedinstvene elektronske prijave u matičnoj zemlji. Umesto da otvaraju lokalne poreske brojeve u svakoj državi u kojoj imaju kupce ili skladišta, preduzeća će moći da koriste proširene sisteme prijavljivanja. Time se drastično smanjuju troškovi angažovanja poreskih savetnika i vođenja lokalnih evidencija u inostranstvu. Holandski primer pokazuje kako države članice postepeno pripremaju svoje privrede za potpunu digitalizaciju poreske administracije.

Prva faza izmena i proširenje jedinstvenog šaltera

Prva faza holandskih zakonskih izmena stupa na snagu 1. januara 2027. godine i fokusira se na širenje postojećih mehanizama za prijavu poreza. Postojeći sistem takozvanog jedinstvenog šaltera, odnosno VEO (One Stop Shop), doživeće značajne modifikacije. Od ovog datuma, mehanizam koji se primenjuje na subjekte izvan Evropske unije biće proširen na sve usluge koje strani privredni subjekti pružaju krajnjim potrošačima u Uniji. To znači da će kompanije iz trećih zemalja moći mnogo jednostavnije da obračunavaju i uplaćuju porez bez potrebe za pojedinačnim registracijama. Pored toga, menjaju se i pravila koja se odnose na uvozni jedinstveni šalter namenjen prodaji robe na daljinu.

Reforma obuhvata i nova pravila za elektronske interfejse, odnosno digitalne platforme koje posreduju u prodaji robe i usluga. Platforme koje olakšavaju prodaju između prodavaca iz trećih zemalja i evropskih kupaca dobiće jasnije definisane obaveze prikupljanja i uplate poreza. Istovremeno se prilagođava način izračunavanja opšteg praga za prodaju na daljinu unutar Unije, koji iznosi 10.000 evra. Ova promena ima za cilj da ujednači uslove poslovanja i spreči zloupotrebe koje su nastajale zbog različitih tumačenja graničnih vrednosti. Svim preduzećima koja se bave e-trgovinom biće olakšano praćenje poreskih obaveza.

U okviru prelaznih odredaba koje važe do 30. juna 2028. godine, u sistem jedinstvenog šaltera uključuju se i specifični energetski sektori. Isporuke gasa, električne energije, kao i usluge grejanja i hlađenja, privremeno ulaze pod ovaj režim prijavljivanja. Ovom merom se obezbeđuje kontinuitet u trgovini energentima i smanjuje birokratsko opterećenje za komunalne i energetske kompanije koje posluju prekogranično. Poreske uprave dobijaju bolji uvid u prekogranične tokove energije uz minimalno administrativno ometanje tržišta.

Primena jedinstvene registracije od sredine 2028. godine

Nakon prve faze, najvažniji deo reforme stupa na snagu 1. jula 2028. godine, kada se uvodi sveobuhvatna Jedinstvena registracija za porez na dodatu vrednost. Od tog trenutka, sistem jedinstvenog šaltera proširuje se na dodatne kategorije isporuke robe. Obuhvaćene su i određene unutrašnje isporuke robe koje vrše preduzeća koja nemaju sedište u državi u kojoj se obračunava porez. Pored toga, obuhvataju se posebne kategorije poput robe koja se montira ili instalira na terenu, isporuka na brodovima, avionima i vozovima, kao i stalne isporuke energije. Svi ovi poslovi moći će da se prijave kroz jedinstven portal.

Posebno značajna novina za preduzeća sa razgranatim lancima snabdevanja jeste uvođenje posebnog režima za prenos sopstvene robe. Do sada je premeštanje inventara ili zaliha iz jedne države članice u drugu automatski zahtevalo da kompanija otvori poreski broj u zemlji odredišta. Od jula 2028. godine, kompanije koje premeštaju sopstvenu robu moći će da te transfere prijavljuju putem posebnog mehanizma u okviru jedinstvenog šaltera. Ova opcija eliminiše obavezu lokalne registracije samo zbog držanja zaliha u skladištu u drugoj zemlji Unije.

Usvojeni zakon takođe primenjuje prateći mehanizam obrnute poreske obaveze za isporuke koje vrše subjekti bez lokalnog sedišta. Ovaj mehanizam prebacuje obavezu obračuna poreza na kupca koji je registrovan u toj državi. Time se dodatno smanjuje broj situacija u kojima je stranom dobavljaču uopšte potreban lokalni poreski broj. Kombinacija proširenog jedinstvenog šaltera i obrnute poreske obaveze predstavlja temeljni zaokret ka jednostavnijem evropskom poreskom prostoru.

Postepeno ukidanje dosadašnjeg režima konsignacionih skladišta

Uvođenje opšteg mehanizma za prenos sopstvene robe iz korena menja dotadašnja parcijalna rešenja koja su privrednici koristili. Dosadašnja pravila o konsignacionim skladištima, poznata kao pravila za robu na poziv, bila su osmišljena da olakšaju privremeno skladištenje robe u drugoj državi pre konačne prodaje poznatom kupcu. Međutim, taj režim je bio opterećen uskim uslovima, strogim vremenskim rokovima i obimnom dokumentacijom. Zbog uvođenja šireg i fleksibilnijeg sistema, postojeći koncept konsignacionih skladišta biće postepeno ukinut.

Prema usvojenom zakonodavnom rasporedu u Holandiji, ulazak nove robe u postojeći režim konsignacionih skladišta biće moguć najkasnije do 30. juna 2028. godine. Nakon tog datuma, novi ugovori o skladištenju moraće da se vode kroz novi opšti sistem prenosa sopstvene robe. Krajnji rok za potpuno brisanje odredaba o konsignacionom skladištu iz holandskog zakonodavstva jeste 1. jul 2029. godine. Ovaj prelazni period od godinu dana ostavljen je kompanijama kako bi završile započete poslove pod starim uslovima i prilagodile svoje interne procedure.

Zamenom usko definisanih olakšica širim mehanizmom, Evropska unija stvara transparentniji i pouzdaniji sistem za praćenje kretanja robe. Preduzeća više neće morati da brinu o tome da li ispunjavaju specifične kriterijume za konsignaciju, jer će svaki prenos sopstvene robe biti pokriven opštim pravilima. Logističke operacije unutar Unije postaće brže, a opasnost od nenamernih poreskih prekršaja biće svedena na minimum. Ova promena donosi veliku pravnu sigurnost za sve distributivne centre širom Evrope.

Elektronsko fakturisanje i digitalno izveštavanje od 2030. godine

Dok se prve dve faze reforme fokusiraju na registraciju i prijavljivanje poreza, treći stub inicijative odnosi se na potpunu digitalizaciju transakcija. Holandija se odvojeno priprema za uvođenje obaveznog elektronskog fakturisanja u sektoru poslovanja među preduzećima, kao i za digitalno izveštavanje u realnom vremenu. Primena ovih pravila zakazana je za 1. jul 2030. godine i obuhvatiće kako unutrašnje transakcije u Holandiji, tako i prekogranične poslove unutar Evropske unije.

Holandska vlada je svoj nameravani pristup ovom pitanju javno objavila u septembru 2026. godine. Prema planiranom dinamizmu, zvanični zakonodavni predlog o elektronskom fakturisanju biće dostavljen parlamentu pre leta 2027. godine. To pokazuje da Holandija razdvaja zakonodavni proces za registraciju poreza od procesa za digitalno izveštavanje. Dok je zakonski okvir za jedinstvenu registraciju već usvojen, pravila za elektronske fakture se još uvek pažljivo razrađuju u saradnji sa privredom.

Iako je velika pažnja javnosti usmerena na obavezno e-fakturisanje od 2030. godine, usvojeni zakoni pokazuju da reforme u oblasti registracije donose neposredne koristi mnogo ranije. Smanjenje obaveze otvaranja poreskih brojeva u inostranstvu pružiće preduzećima brza olakšanja u poslovanju već od 2027. i 2028. godine. Digitalno izveštavanje će kasnije samo nadograditi ovaj sistem pružajući poreskim organima uvid u transakcije u realnom vremenu.

Status primene pravila u članicama Evropske unije

Napredak u prenošenju evropske direktive varira od jedne do druge države članice Evropske unije. Pored Holandije, zakonske izmene kojima se uvode početne mere od januara 2027. godine već su zvanično usvojile Litvanija i Malta. U Litvaniji je usvojen zakon sa oznakom XV-1036, dok je Malta donela odgovarajući akt početkom 2026. godine. Ove zemlje su među prvima postavile čvrst pravni osnov za novu eru prekograničnog oporezivanja.

U nizu drugih zemalja zakonodavni proces je u poodmakloj fazi. Poljska je izglasala predlog zakona pod brojem 3074 u Donjem domu parlamenta, dok su Češka, Estonija i Luksemburg uputili svoje predloge pred parlamentarna tela. Slično tome, Belgija, Italija, Hrvatska, Slovačka i Španija pripremile su nacrte zakona ili sprovode javne konsultacije o delimičnom prenošenju direktive. U nekim slučajevima, poput Slovačke, prenošenje ovih pravila spaja se sa nacionalnim reformama elektronskog fakturisanja.

Sa druge strane, države poput Austrije, Bugarske, Kipra, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Irske, Portugalije, Rumunije, Slovenije i Švedske još uvek čekaju na formalne zakonske predloge ili prate situaciju. U Francuskoj je promena najavljena, ali se čeka razdvajanje faza u odnosu na domaće reforme e-fakturisanja. Uprkos različitom tempu usvajanja, sve članice Unije usmerene su ka istom krajnjem cilju i utvrđenim evropskim rokovima.

Šta najavljene reforme donose privrednicima u praksi

Za kompanije koje posluju u regionu i sarađuju sa partnerima iz Evropske unije, ove reforme donose jasne smernice za buduće planiranje. Smanjenje potrebe za registracijom poreza na dodatu vrednost u više zemalja usmeriće resurse sa administracije na razvoj poslovanja i širenje tržišta. Privredni subjekti koji izvoze u Holandiju ili preko nje distribuiraju robu po Evropi moći će lakše da upravljaju svojim zalihama. Uvođenje novog mehanizma za prenos sopstvene robe smanjuje birokratske prepreke u logističkim lancima.

Usklađivanje poslovanja sa novim pravilima zahtevaće od menadžmenta i računovodstvenih timova pravovremenu pripremu. Potrebno je pregledati postojeće ugovore o skladištenju i konsignaciji kako bi se planirao prelazak na novi režim pre sredine 2028. godine. Pored toga, softverska rešenja za izdavanje faktura i vođenje evidencija moraće da se prilagode radu sa proširenim jedinstvenim šalterom. Pravovremena transformacija poslovnih procesa omogućiće firmi da bez zastoja iskoristi sve pogodnosti novog evropskog okvira.

Predstojeće godine donose do sada najobimnije pojednostavljenje poreskih procedura u istoriji Evropske unije. Započeti proces u Holandiji jasna je najava promena koje će obuhvatiti celokupno evropsko tržište. Preduzeća koja na vreme razumeju ove mehanizme imaće značajnu prednost u efikasnosti i troškovnoj konkurentnosti. Poreska transformacija tako postaje ne samo zakonska obaveza, već i strateška prilika za razvoj.

Izvor: VATcalc · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)