Kako digitalizacija javne uprave menja uslove poslovanja i radne odnose u Srbiji

Od tradicionalnog šaltera do integrisanih digitalnih servisa

Sistemski napor da se administrativne procedure prebace u digitalni format započeo je pre deset godina, kada je osnovan Savez za eUpravu u okviru NALED-a. U tom periodu, primarni cilj bio je prevazilaženje fizičkih barijera i eliminisanje suvišne papirologije koja je usporavala privredne aktivnosti. Danas se više ne govori o pukom prevođenju papira u elektronski format, već o potpunom redizajnu administrativnih procesa koji menjaju način na koji kompanije funkcionišu.

Jedan od najznačajnijih koraka u ovom procesu bilo je ukidanje obavezne upotrebe pečata za privredne subjekte, što je decenijama predstavljalo simbol formalizma i usporavalo svakodnevne transakcije. Pored toga, uvođenje Centralne evidencije objedinjenih procedura za dobijanje građevinskih dozvola i sistema eŠalter transformisalo je sektore koji su bili najviše pogođeni neefikasnošću. Ovi sistemi su omogućili da se procesi koji su nekada trajali mesecima sada završavaju za nekoliko dana, uz potpunu transparentnost i mogućnost praćenja svakog koraka u proceduri.

Uvođenje sistema eInspektor dodatno je standardizovalo rad inspekcijskih službi, smanjujući prostor za arbitrarnost i nejednako postupanje prema privrednim subjektima. Kroz jedinstvenu platformu, inspekcije sada planiraju i sprovode nadzor na osnovu analize rizika, što savesnim privrednicima omogućava da posluju bez nepotrebnog ometanja. Svi ovi koraci postavili su temelj za izgradnju modernog poslovnog okruženja u kojem se administrativni uspeh meri brzinom i efikasnošću, a ne brojem prikupljenih papira.

Kako digitalna rešenja transformišu radne odnose

Tržište rada pretrpelo je značajne promene zahvaljujući uvođenju specijalizovanih državnih portala koji olakšavaju prijavu radnika i regulisanje njihovih prava. Posebno se ističe Portal sezonskih radnika, koji je omogućio legalizaciju rada u sektorima poput poljoprivrede, gde je siva ekonomija bila izuzetno izražena. Poslodavci sada mogu da prijave radnike u nekoliko klikova, čime se obezbeđuje socijalna sigurnost za zaposlene i smanjuje pravni rizik za kompanije.

Sličan napredak ostvaren je i uvođenjem Portala za frilensere, koji pruža jasan i jednostavan mehanizam za obračun i plaćanje poreza i doprinosa za radnike koji posluju na globalnom tržištu. Ovaj sistem je rešio dugogodišnje pravne nesigurnosti i omogućio samostalnim profesionalcima da legalno posluju, dok je državi obezbedio stabilnije poreske prihode. Olakšavanjem administrativnih obaveza, Srbija je postala konkurentnija destinacija za razvoj digitalne ekonomije.

Najnoviji korak u ovoj oblasti jeste uvođenje sistema eBolovanje, koji je postao operativan 2026. godine. Ovaj sistem omogućava direktnu elektronsku razmenu medicinske i administrativne dokumentacije između izabranih lekara, poslodavaca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Time se eliminiše potreba da bolesni radnici fizički dostavljaju doznake svojim poslodavcima, dok se preduzećima ubrzava proces refundacije troškova, što direktno poboljšava likvidnost i smanjuje operativni teret kadrovskih službi.

Pravna sigurnost i pravila elektronske komunikacije sa državom

Da bi digitalizacija imala punu snagu, ona mora biti utemeljena u jasnim zakonskim okvirima koji štite prava svih učesnika u postupku. Zakon o opštem upravnom postupku, tačnije njegov član pedeset sedam, detaljno definiše pravila elektronskog opštenja između državnih organa i stranaka. Prema ovim odredbama, državni organi su dužni da na svojim internet stranicama jasno objave informacije o mogućnostima i načinu elektronske komunikacije, čime se osigurava transparentnost rada uprave.

Veoma važan aspekt ovog zakona jeste princip dobrovoljnosti i saglasnosti u komunikaciji. Stranka može da komunicira sa državnim organom elektronskim putem samo ako se sa tim prethodno saglasila, ili ako je takav način komunikacije izričito propisan posebnim zakonom. Ovo pravilo štiti građane i preduzeća koji još uvek nemaju tehničke mogućnosti za digitalno poslovanje, sprečavajući njihovu diskriminaciju i obezbeđujući postepenu tranziciju ka digitalnim servisima.

Zakon takođe predviđa rešenja za situacije u kojima se jave tehnički problemi sa dokumentima tokom prenosa. Ako elektronski dokument koji je poslat stranci nije čitljiv, ona ima pravo da zahteva njegovu dostavu u drugom, pogodnom obliku. Sa druge strane, ako organ primi nečitljiv dokument od stranke, dužan je da zatraži ponovno slanje u određenom roku, uz upozorenje da će se u suprotnom smatrati da dokument nije ni podnet. Ova pravila pružaju jasne smernice i sprečavaju pravne sporove koji bi mogli nastati usled tehničkih nedostataka sistema.

Automatizacija plaćanja taksi i administrativnih naknada

Jedan od najvećih izvora frustracije za privrednike i građane decenijama je bilo dokazivanje izvršenih uplata prema državi. Tradicionalni sistem zahtevao je fizički odlazak u banku ili poštu, a zatim podnošenje papirne uplatnice sa pečatom kao dokaza o plaćenoj taksi. Sistem Plati, koji je u potpunosti zaživeo od septembra kada su sve lokalne samouprave registrovale svoje administratore, iz korena menja ovu praksu.

Nova pravila nalažu da državni i lokalni organi sami vrše proveru izvršenih uplata kroz integrisani sistem, bez prava da od korisnika usluga zahtevaju papirne dokaze. Ova reforma povezuje evidencije taksi i naknada direktno sa administrativnim postupcima, što omogućava širu primenu elektronskog plaćanja. Za privredu to znači brže donošenje rešenja, manje troškove platnog prometa i eliminaciju potrebe za arhiviranjem hiljada papirnih uplatnica.

Povezivanje platnog prometa sa administrativnim procedurama predstavlja ključni korak ka proaktivnoj upravi. Kada sistem sam prepoznaje uplatu i automatski pokreće sledeći korak u proceduri, ljudski faktor se svodi na minimum, a mogućnost greške ili zloupotrebe se drastično smanjuje. To stvara predvidivo poslovno okruženje u kojem se odluke donose na osnovu tačnih podataka u realnom vremenu.

Primena naprednih tehnologija i međunarodna podrška reformama

Razvoj složenih digitalnih sistema zahteva ne samo političku volju i zakonski okvir, već i vrhunsko tehnološko znanje. U tom smislu, saradnja između javnog sektora i vodećih tehnoloških kompanija igra ključnu ulogu. Tokom 2026. godine, kompanija Yandex pružila je značajnu podršku reformskim aktivnostima NALED-a, fokusirajući se na primenu novih tehnologija u lokalnim samoupravama. Ova saradnja obuhvatila je obuke iz oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja, informacione bezbednosti i koncepta pametnih gradova.

Posebno je značajna inicijativa pod nazivom Smart Growth Initiative, koja je donela konkretne preporuke za razvoj pametnih gradova i predstavila praktična tehnološka rešenja prilagođena lokalnim uslovima. Kroz ove programe, lokalne administracije uče kako da koriste podatke za donošenje boljih odluka, optimizuju saobraćaj, upravljaju resursima i poboljšaju komunalne usluge. Primena veštačke inteligencije u javnoj upravi više nije daleka budućnost, već alat koji se aktivno razvija kako bi usluge postale još dostupnije i jednostavnije.

Pored tehnoloških partnerstava sa privatnim sektorom, finansijska i stručna podrška međunarodnih partnera ostaje stub ovih reformi. Rad Saveza za eUpravu kontinuirano podržava Vlada Kraljevine Švedske, što omogućava prenošenje najboljih evropskih praksi i standarda u domaći pravni i tehnički sistem. Ova sinergija države, privatnog sektora i međunarodnih donatora obezbeđuje dugoročnu održivost i visok kvalitet digitalnih servisa.

Izgradnja poverenja i bezbednost digitalnog ekosistema

Uprkos izuzetnim rezultatima, među kojima je i činjenica da Portal eUprava danas ima preko tri miliona registrovanih korisnika koji koriste više od sto pedeset elektronskih usluga, pred sistemom su i dalje ozbiljni izazovi. Prvi i najvažniji jeste obezbeđivanje visokog nivoa sajber bezbednosti. Sa povećanjem količine osetljivih ličnih i poslovnih podataka koji cirkulišu kroz državne sisteme, zaštita od sajber napada postaje prioritet od nacionalnog značaja.

Drugi izazov odnosi se na digitalnu inkluziju u društvu. Iako mlađe generacije i tehnološki napredne kompanije sa lakoćom prihvataju nove servise, značajan deo populacije i manjih preduzeća u ruralnim sredinama i dalje se suočava sa poteškoćama u korišćenju digitalnih alata. Zbog toga je neophodno nastaviti sa edukacijom i pružanjem podrške korisnicima kako bi se osiguralo da niko ne bude isključen iz procesa digitalizacije.

Naredna faza razvoja eUprave biće usmerena na proaktivno pružanje usluga. To znači da će sistem, koristeći veštačku inteligenciju i analizu podataka, sam prepoznavati potrebe korisnika i nuditi im rešenja pre nego što oni sami pokrenu postupak. Na primer, sistem bi mogao automatski da obavesti preduzetnika o isteku određenih dozvola ili da ponudi automatsko produženje ugovora, čime bi se administrativno opterećenje svelo na minimum.

Izvor: Pravni portal · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)