Nezakoniti nadzor platformskih radnika dovodi u pitanje etiku razvoja veštačke inteligencije

Skrivena ljudska snaga iza veštačke inteligencije

Iza impresivnih mogućnosti savremenih softverskih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji nalazi se obimna mreža ljudi čiji rad omogućava funkcionisanje ovih kompleksnih sistema. Popularni alati poput servisa ChatGPT, Gemini ili Grok ne razvijaju se potpuno samostalno, već zahtevaju neprekidnu ljudsku proveru, verifikaciju i usmeravanje. Radnici angažovani na digitalnim platformama pišu zadatke, ocenjuju kvalitet ponuđenih odgovora i ručno ispravljaju greške u računarskim modelima. Njihovo svakodnevno angažovanje predstavlja ključnu kariku u procesu obuke naprednih algoritama.

Procenjuje se da više od četrdeset miliona ljudi širom sveta trenutno obavlja poslove organizovane posredstvom digitalnih platformi. Njihove obaveze obuhvataju širok spektar delatnosti, od dostave hrane i prevoza putnika do visoko specijalizovanih zadataka obrade i označavanja podataka. Ovakav vid angažovanja donosi prividnu fleksibilnost, ali istovremeno stavlja radnike u izuzetno osetljiv pravni i ekonomski položaj. Organizacija posla preko posrednika često dovodi do izbegavanja primene radnog zakonodavstva i uskraćivanja socijalnih prava.

Američka kompanija Skejl AI predstavlja jednog od najvećih igrača u ovoj oblasti putem svoje specijalizovane platforme pod nazivom Autlijer. Ova platforma okuplja više od devet stotina hiljada frilensera koji pružaju stručno znanje vodećim tehnološkim gigantima. Među glavnim klijentima ove kompanije nalaze se vodeće korporacije kao što su Meta, OpenAI, Gugl, xAI i Antropik, ali i organi američke vlade. Radnici prenose svoje specifično znanje u algoritme, čime direktno stvaraju ogromnu dodatu vrednost za komercijalne softverske proizvode.

Prekomerni digitalni nadzor na radnom mestu

Pitanje digitalnog nadzora na radnom mestu postalo je jedno od najvažnijih mesta neslaganja između poslodavaca i digitalnih radnika. Tehničke analize pokazale su da platforma Autlijer sprovodi izuzetno invazivno praćenje aktivnosti korisnika dok obavljaju svoje zadatke. Tokom rada na platformi, na uređaje korisnika neprekidno se instaliraju praćenja trećih strana. Ovi digitalni pratioci potiču od eksternih kompanija poput TikToka, Linkdina i Fejsbuka, kao i servisa za istraživanje Sprig i analitiku Dejtadog.

Navedeni softverski alati šalju lične podatke radnika spoljnim subjektima na svakih nekoliko sekundi, bez prethodno dobijene jasne saglasnosti. Među prikupljenim podacima nalaze se mrežne IP adrese, kontakt informacije, jedinstveni identifikatori uređaja i detaljni podaci o posećenim internetskim stranicama. Pominje se da se ovako prikupljene informacije kasnije mogu upotrebiti za ciljano oglašavanje i izradu detaljnih profilnih analiza. Obim prikupljanja podataka prevazilazi potrebe uobičajenog praćenja radnog učinka.

Praksa stalnog i sveobuhvatnog praćenja protivreči svim razumnim očekivanjima u profesionalnom okruženju. Predstavnici nevladine organizacije noyb, u saradnji sa partnerima iz organizacija Intre a Ažir, DIPLab i Reversing Vorks, ističu da ne postoji nikakvo opravdanje za ovakav nadzor. Nema nijednog razloga da društvene mreže poput Fejsbuka ili Linkdina dobijaju uvid u to na kojim konkretnim zadacima radnik trenutno radi. Pravna zastupnica za zaštitu podataka Liza Štajnfeld Lajzer naglašava da ovakav pristup grubo narušava privatnost radnika.

Rizici obavezne biometrijske verifikacije korisnika

Pored neprekidnog praćenja mrežnih aktivnosti, radnici na platformi Autlijer bili su uslovljeni učestalim postupcima biometrijske verifikacije. Proces identifikacije sprovodi eksterna kompanija Persona, a obuhvata video snimanje lica i učitavanje fotografija zvaničnih ličnih dokumenata. Rukovodstvo platforme pravda ove rigorozne mere potrebom za sprečavanjem prevara sa identitetom i proverom stručnih veština angažovanih lica. Međutim, praksa pokazuje da prikupljanje ovako osetljivih podataka izlazi iz okvira onoga što je neophodno.

Dodatnu zabrinutost za bezbednost učesnika izaziva podatak da je sistem pretrpeo ozbiljan bezbednosni incident. U oktobru dve hiljade dvadeset pete godine, hakeri su izložili javnosti oko sedamdeset hiljada fotografija ličnih karata i pasoša koji su bili sačuvani u bazi kompanije Persona. Pored toga, Persona daje sebi pravo da prikuplja širok spektar ličnih podataka korisnika. To uključuje geografsku lokaciju, tehničke podatke o uređaju, pa čak i podatke o potrošačkom kreditnom rejtingu.

Uslovljavanje radnika davanjem biometrijskih parametara kako bi uopšte mogli da zarade novac predstavlja ozbiljno narušavanje slobodne volje. Biometrijski podaci uživaju posebnu kategoriju zaštite prema evropskim propisima i ne smeju se prikupljati bez prijeke potrebe. Kada se takve informacije poveravaju eksternim partnerima sa upitnim bezbednosnim procedurama, rizik od zloupotrebe i krađe identiteta postaje drastično visok. Ovakva praksa stvara nesrazmeran rizik po pojedince u odnosu na poslovne ciljeve platforme.

Pravne prijave i kršenje evropskih propisa

Organizacija noyb podnela je ukupno pet zvaničnih pritužbi protiv kompanije Skejl AI u četiri evropske države. Prijave su upućene nadležnim organima u Francuskoj, Italiji, Holandiji i Austriji, gde su podnete dve posebne pritužbe. Sve prijave odnose se na sistematska kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti, poznate pod skraćenicom GDPR. Ključne zamjerke obuhvataju nedostatak zakonskog osnova za postavljanje pratioca i ignorisanje načela minimalne obrade podataka.

Kompaniji se stavlja na teret i to što nije odgovorila na zahteve radnika za pristup sopstvenim podacima, čime je prekršila fundamentalno pravo na informisanost. Istraživač sociologije sa instituta DIPLab Tomas Le Bonik ističe da platformski rad postaje plodno tlo za potpuno nov oblik digitalnog nadzora nad radnicima. Prema njegovim rečima, ovakav sistem uspeva da opstane prvenstveno zahvaljujući namernom nedostatku transparentnosti u poslovanju. U bilo kom drugom obliku zaposlenja u Evropskoj uniji, ovakav nadzor bio bi smatran potpuno neprihvatljivim.

Projekat u okviru koga su podnete prijave podržavaju Evropski fond za AI i društvo i Fond za digitalne slobode. Koordinatorm projekta u organizaciji Intre a Ažir Baptist Delmas naglašava da se bum veštačke inteligencije oslanja na radnu snagu čija su osnovna prava ugrožena. Nadzorna tela sada moraju reagovati odlučno i izreći stroge administrativne novčane kazne kako bi se stalo na put nezakonitim praksama. Očekuje se da ovi postupci uspostave jasne presedane za čitavu industriju razvoja softvera.

Prividno samozapošljavanje u platformskoj ekonomiji

Pitanje formalno pravnog statusa radnika na digitalnim platformama predstavlja jedan od najsloženijih izazova za savremena zakonodavstva. Kompanije koje upravljaju platformama redovno klasifikuju angažovana lica kao nezavisne ugovarače ili samostalne preduzetnike. Ovakav model omogućava poslodavcima da izbegnu obaveze uplate doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i pružanje plaćenog odsustva. Na taj način, kompanije drastično smanjuju svoje rashode, prebacujući celokupan poslovni rizik na teret radnika.

Iako se u javnosti često promovisa teza da frilenseri uživaju potpunu slobodu u izboru radnog vremena i načina rada, realnost pokazuje drugačiju sliku. Kada platforma vrši konstantan nadzor, prati svaki korak korisnika na uređaju i uslovljava pristup zadatcima biometrijskom proverom, nezavisnost postaje upitna. Elementi kontrole, podređenosti i ucenjivanja pristupom radu jasno ukazuju na odlike faktičkog radnog odnosa. Zbog toga se u mnogim pravnim sistemima otvara pitanje reklasifikacije ovih ugovora.

Evropske institucije i nacionalni zakonodavci sve aktivnije rade na donošenju novih pravila za suzbijanje prividnog samozapošljavanja. Cilj ovih inicijativa jeste uspostavljanje pretpostavke radnog odnosa ukoliko platforma ostvaruje značajan nivo kontrole nad izvršiocima. Izjednačavanje uslova rada i obezbeđivanje minimalnih socijalnih garancija neophodni su za dugoročnu stabilnost tržišta rada. Kompanije će morati da prilagode svoje poslovne modele novim pravnim realnostima kako bi ostale održive.

Lekcije za rukovodioce u tehnološkom sektoru

Slučaj platforme Autlijer pruža izuzetno važne lekcije za sve osnivače, menadžere i pravne timove u tehnološkom sektoru. Pritisak da se stvori napredan proizvod u kratkim rokovima ne sme izbrisati obavezu poštovanja zakona o zaštiti privatnosti. Uvođenje prekomernog nadzora saradnika ne donosi samo rizik od visokih regulatornih kazni, već narušava reputaciju kompanije na tržištu. Poverenje korisnika i zaposlenih postalo je ključni kapital svake moderne kompanije.

Kompanije moraju sprovesti detaljne revizije svih digitalnih alata i skripti koje koriste na svojim internim i eksternim platformama. Svako prikupljanje ličnih podataka mora imati jasnu svrhu, zakonski osnov i prethodni pristanak korisnika. Naročitu pažnju treba posvetiti ugovorima sa eksternim provajderima usluga, poput kompanija za verifikaciju identiteta. Izmještanje obrade podataka na treća lica ne oslobađa matičnu kompaniju odgovornosti u slučaju curenja podataka ili zloupotreba.

Praksa minimalizacije obrade podataka mora postati standardni deo procesa razvoja svakog softverskog proizvoda od samog početka. Prikupljanje biometrijskih podataka treba svesti na apsolutni minimum i primenjivati ga samo kada ne postoje manje invazivne opcije. Transparentna komunikacija sa radnicima o tome koji se podaci prikupljaju i na koji način se štite gradi stabilno i profesionalno radno okruženje. Pravovremeno usklađivanje sa propisima sprečava finansijske gubitke i omogućava nesmetan razvoj poslovanja.

Etika i održivost u eri automatizacije

Razvoj veštačke inteligencije nesumnjivo predstavlja jednu od najvećih ekonomskih i tehnoloških revolucija našeg doba, ali njen dalji napredak ne sme počivati na iskorišćavanju radnika. Trka za dominacijom na tržištu naprednih algoritama navela je pojedine kompanije da zanemare osnovne standarde radnih prava i privatnosti. Međutim, održiv privredni rast moguć je samo ukoliko se tehnološke inovacije usklade sa etičkim principima i pravnim normama.

Reakcija evropskih regulatornih tela i organizacija za zaštitu prava pokazuje da siva zona u digitalnoj ekonomiji polako nestaje. Pravni okviri u Evropi postaju sve stroži prema platformama koje pokušavaju da zaobiđu zakonske obaveze. Za kompanije koje posluju u regionu i šire, ovo je jasan signal da moraju uložiti u usklađenost poslovanja pre nego što se suoče sa sankcijama. Dobre poslovne prakse i poštovanje dostojanstva svakog radnika ostaju temelj dugoročnog uspeha u modernoj privredi.

Ulaganje u etičke standarde obuke veštačke inteligencije dugoročno donosi značajne prednosti na konkurentnom globalnom tržištu. Klijenti i investitori sve pažljivije procenjuju kako kompanije upravljaju rizicima usklađenosti i da li poštuju ljudska prava u svim karikama lanca vrednosti. Pravo na privatnost i dostojanstvene uslove rada ne smeju biti žrtvovani u ime brzine razvoja tehnologije. Održiva budućnost tehnološkog sektora zavisi od sposobnosti lidera da pomire inovativnost sa odgovornim poslovanjem.

Izvor: noyb · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)