Poreska zamka digitalnih platformi i kraj ere TOMS šeme

Šta je zapravo TOMS šema

Tour Operators Margin Scheme (TOMS) predstavlja poseban poreski režim dizajniran za turističke agencije i turoperatore. Njegova osnovna svrha je pojednostavljenje obračuna poreza na dodatu vrednost za usluge koje se sastoje od više komponenti kupljenih od različitih dobavljača. Umesto da obračunavaju PDV na svaku pojedinačnu uslugu u lancu, agencije plaćaju porez samo na ostvarenu maržu.

Ovaj mehanizam je kreiran kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje i administrativni teret u međunarodnom turizmu. U teoriji, on omogućava kompanijama da budu konkurentne na tržištu gde su troškovi usluga često nepredvidivi. Međutim, primena ovog pravila na digitalne platforme za prevoz postala je predmet dugogodišnjeg pravnog spora između poreskih vlasti i tehnoloških kompanija.

Kompanije poput Bolta pokušale su da iskoriste ovaj model tvrdeći da njihova uloga u povezivanju putnika i vozača liči na ulogu turoperatora. Argument je bio da platforma posreduje u pružanju usluge transporta, te da bi porez trebalo plaćati samo na proviziju koju zadržavaju. Poreske uprave, s druge strane, insistiraju na tome da se suština usluge drastično razlikuje od turističkog aranžmana.

Pravna bitka oko statusa platformi

Slučaj Bolt protiv britanske poreske uprave (HMRC) prošao je kroz nekoliko nivoa sudskog odlučivanja, pokazujući koliko je tumačenje poreskih propisa u digitalnoj ekonomiji kompleksno. Prvostepeni sud je u decembru 2023. godine prvobitno stao na stranu kompanije, prihvatajući tezu da se mobilne aplikacije za prevoz mogu svrstati u kategoriju turoperatora. To je kompaniji omogućilo privremenu poresku olakšicu.

Međutim, usledila je serija žalbi od strane HMRC-a, koja je kulminirala odlukom Apelacionog suda u junu 2026. godine. Sud je zauzeo jasan stav da usluge koje pruža Bolt nisu one vrste koje obično pružaju turističke agencije. Ovakva interpretacija poništila je ranije nade kompanije da će moći da zadrži poreski tretman zasnovan na marži, što je dovelo do obaveze plaćanja punog iznosa PDV-a na celokupnu cenu vožnje.

Konačni udarac za Bolt stigao je u oktobru 2026. godine, kada je Vrhovni sud odbio zahtev za dalje razmatranje slučaja. Time je pravna borba oko primene TOMS šeme za ovu kompaniju definitivno okončana. Ovo potvrđuje trend u kojem sudovi sve strože tumače definicije poslovnih modela kako bi sprečili eroziju poreske osnovice.

Finansijske posledice promene stava

Finansijski efekat ove odluke je značajan, s obzirom na to da se radi o iznosu od 190 miliona funti koji Bolt sada mora da tretira kao poreski gubitak. Kada platforma mora da obračuna PDV na punu cenu vožnje umesto samo na svoju proviziju, to direktno utiče na profitabilnost i strukturu cena. Kompanija se sada suočava sa izazovom kako da apsorbuje ove troškove bez gubitka tržišnog udela.

Ovaj slučaj služi kao upozorenje drugim igračima u industriji deljene ekonomije. Ako poreske vlasti uspeju da dokažu da platforme nisu samo posrednici već glavni pružaoci usluga, poreski teret postaje drastično veći. Za investitore, ovo znači povećan rizik od retroaktivnih poreskih potraživanja koja mogu izbrisati godinama akumuliranu dobit.

Pored direktnog gubitka, kompanije moraju da izdvajaju značajna sredstva za pravno zastupanje i rezervacije za potencijalne poreske obaveze. Finansijski izveštaji postaju opterećeni neizvesnošću, što može uticati na poverenje akcionara i vrednost kompanije na tržištu kapitala.

Implikacije za šire tržište

Odluka u slučaju Bolt ne utiče samo na jednu kompaniju, već postavlja presedan za celokupan sektor. Najveći konkurent, Uber, već se nalazi u sličnom procesu gde je u igri iznos od 951 milion funti. Uber je u svojim finansijskim izveštajima već rezervisao 386 miliona funti za slučaj da izgubi spor, što jasno pokazuje koliko ozbiljno industrija shvata ovu opasnost.

Ako sudovi nastave da primenjuju logiku iz slučaja Bolt, sve platforme koje su se oslanjale na kreativno tumačenje poreskih zakona moraće da promene svoj poslovni model. Ovo bi moglo dovesti do povećanja cena za krajnje korisnike, jer će platforme biti prinuđene da prebace poreski teret na putnike kako bi održale marže.

Takođe, ovakav ishod podstiče poreske uprave širom sveta da preispitaju svoje stavove prema digitalnim platformama. Kada jedna velika jurisdikcija kao što je Velika Britanija postavi jasan pravni okvir, to često postaje model koji slede i druge zemlje u nastojanju da zaštite svoje budžetske prihode od digitalnih servisa.

Poreska neizvesnost u digitalnom dobu

Glavni problem sa kojim se susreću tehnološke kompanije jeste činjenica da poreski zakoni često zaostaju za brzim razvojem digitalnih poslovnih modela. Zakonodavstvo koje je pisano pre nekoliko decenija, poput onog o turoperatorima, teško se uklapa u svet aplikacija koje povezuju milione korisnika u realnom vremenu.

Kompanije često traže potvrde od poreskih uprava o primenljivosti određenih šema, ali dobijanje takvih potvrda je retko i često završava na sudovima. Kada poreska uprava odbije zahtev, kao što je to bio slučaj sa Boltom, kompanije ulaze u dugotrajne sporove koji mogu trajati godinama, stvarajući neizvesnost za poslovanje.

Ova neizvesnost je otrov za biznis planiranje. Kada menadžment ne može sa sigurnošću da predvidi poresku stopu koja će se primenjivati na njihove transakcije, investicije postaju rizičnije. Zbog toga je jasno definisanje poreskog statusa platformi postalo jedno od najvažnijih pitanja za korporativne pravnike u tehnološkom sektoru.

Zaključak i lekcije za poslovanje

Slučaj Bolt nas uči da poresko planiranje zasnovano na korišćenju rupa u zakonu ili nejasnih definicija nosi veliki rizik. Sudovi sve češće gledaju na suštinu transakcije, a ne samo na formu ugovora ili način na koji je aplikacija dizajnirana. Za svaku kompaniju koja posluje preko digitalnih platformi, ključno je da ima održiv poreski model koji nije zavisan od pravnih interpretacija koje su na klimavim nogama.

Praktična poruka za lidere u biznisu je jasna: ne oslanjajte se na poreske šeme koje su dizajnirane za potpuno drugačije industrije. Umesto toga, fokusirajte se na transparentnost i usklađenost sa standardnim poreskim pravilima, jer su troškovi sudskih sporova i retroaktivnih plaćanja često mnogo veći od samog poreza koji se pokušava uštedeti.

U budućnosti možemo očekivati još strožu regulativu. Poreske uprave su postale tehnološki opremljenije i bolje razumeju kako platforme funkcionišu, što znači da će manevarski prostor za optimizaciju biti sve manji. Uspeh u digitalnom poslovanju će sve više zavisiti od sposobnosti kompanija da se prilagode ovim novim, strožim pravilima igre.

Izvor: VATcalc · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)