Nasleđe vlasti kroz prizmu institucija

Institucionalna kriza i ekonomske posledice

Period višegodišnje političke stabilnosti često je u javnosti prikazivan kroz prizmu privrednog rasta i privlačenja stranih investicija, ali su paralelno s tim procesima tekle ozbiljne institucionalne anomalije. Ekonomski napredak jedne zemlje ne može se posmatrati odvojeno od vladavine prava, pravne sigurnosti i predvidljivosti poslovnog ambijenta. Kada se pravni okvir prilagođava partikularnim interesima umesto opštem dobru, dolazi do erozije poverenja u državne organe, što direktno utiče na domaće privrednike i strane ulagače.

Slučajevi poput rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu aprila 2016. godine pokazali su kako izostanak reakcije nadležnih institucija u izbornoj noći može da stvori atmosferu pravne nesigurnosti. Iako su najviši zvaničnici priznali političku odgovornost za dešavanja u takozvanoj Savamali, epilog kroz pravosudni sistem sveo se na uslovnu kaznu policijskom službeniku za nesavesan rad. Takvi primeri šalju obeshrabrujuću poruku investitorima i građanima jer ukazuju na neravnopravnost pred zakonom.

Slične dileme otvorile su se i u energetskom sektoru, pre svega kroz kolaps Elektroprivrede Srbije krajem 2021. godine. Loš kvalitet uglja i propusti u rudarskim radovima na kopovima Kolubare doveli su do višemesečnog uvoza električne struje, čija se šteta merila stotinama miliona evra. Takve havarije nisu samo tehnički problemi, već direktna posledica partijskog upravljanja javnim preduzećima i postavljanja nestručnih kadrova na rukovodeća mesta.

Tržišna utakmica i netransparentna ulaganja

Transparentnost trošenja budžetskih sredstava i poslovanje državnih kompanija predstavljaju stub svake stabilne ekonomije. Kada preduzeća u državnom vlasništvu, poput Telekoma Srbija, ulaze u milionske akvizicije kablovskih operatera i otkupljuju sportska prava po enormnim cenama, poput aranžmana za Premijer ligu vrednog stotinu miliona evra po sezoni, javnost ima puno pravo da traži jasnu ekonomsku računicu. Investicije ovih razmera moraju imati jasan povraćaj kapitala kako ne bi opterećivale poreske obveznike.

Afera Krušik iz 2019. godine dodatno je ogolila način na koji se posluje u namenskoj industriji, gde su privatni posrednici kupovali naoružanje po povlašćenim cenama iz državne fabrike u Valjevu. Upozorenja uzbunjivača Aleksandra Obradovića nisu rezultirala istragom sumnjivih poslova, već hapšenjem samog uzbunjivača. Takav odnos prema pojedincima koji ukazuju na korupciju guši svaku inicijativu za unutrašnju kontrolu i zdrave tržišne principe.

Privredna klima u zemlji direktno trpi kada se resurse i zakoni koriste za favorizovanje odabranih aktera. Bilo da je reč o sumnjivim privatnim aranžmanima, netransparentnim subvencijama ili favorizovanju određenih kompanija na tenderima, krajnji ceh uvek plaćaju građani kroz višu cenu usluga i manji kvalitet javnih servisa.

Sfera bezbednosti i siva ekonomija

Siva ekonomija i organizovani kriminal predstavljaju najveću prepreku razvoju slobodnog tržišta jer uništavaju zdravu konkurenciju. Otkrivanje ogromnih plantaža marihuane, poput slučaja Jovanjica iz novembra 2019. godine, otvorilo je pitanje dubokih veza između struktura moći i nelegalnih poslova. Zaplena tonova opijata na poljoprivrednom gazdinstvu uz logističku podršku pojedinaca iz bezbednosnih službi pokazuje koliko duboko kriminal može da penetrira u institucije sistema.

Kada se ovakvi slučajevi politizuju, a umesto profesionalne istrage i sudskog epiloga dobijemo medijske kampanje podrške osumnjičenima, pravni poredak gubi svoj osnovni smisao. Ekonomske posledice ovakvih pojava ogledaju se u lošem imidžu države na međunarodnoj sceni, što otežava privlačenje ozbiljnih investitora koji dolaze iz uređenih pravnih sistema sa nultom tolerancijom na korupciju.

Povezivanje političkih struktura sa organizovanim kriminalom, što se moglo videti i kroz istraživačke tekstove o komunikacijama preko zaštićenih aplikacija, stvara trajnu nestabilnost. Strani ulagači uvek procenjuju politički rizik pre ulaganja kapitala, a visoki nivoi korupcije i sprege politike i kriminala automatski podižu taj rizik na neprihvatljiv nivo.

Upravljanje resursima i ekološki izazovi

Ekonomski razvoj u savremenom dobu ne može se odvojiti od principa održivosti i zaštite životne sredine. Planirana eksploatacija litijuma u dolini Jadra od strane kompanije Rio Tinto izazvala je duboku društvenu polarizaciju jer su interesi profita i makroekonomskih pokazatelja sukobljeni sa opasnostima po biodiverzitet, poljoprivredu i zdravlje ljudi. Nedostatak transparentnosti u pregovorima sa multinacionalnim kompanijama redovno rađa sumnju kod građana.

Projekti ove magnitude zahtevaju najviši stepen javne rasprave, nezavisne studije uticaja na životnu sredinu i konsenzus stručne javnosti. Umesto toga, odluke su često donošene u uskim krugovima, uz naknadna pravna nadgornjavanja i odluke sudskih instanci koje su vraćale sporne projekte u život uprkos masovnom protivljenju lokalne zajednice.

Održiva privreda podrazumeva ravnotežu između ekonomskog rasta i očuvanja prirodnih resursa za generacije koje dolaze. Kratkoročni finansijski dobici od rudarenja ili infrastrukturnih projekata nemaju nikakvu vrednost ukoliko trajno kontaminiraju izvore pitke vode i unište obradivo zemljište.

Infrastruktura i bezbednost saobraćaja

Infrastrukturni projekti predstavljaju kičmu privrednog razvoja jer povezuju tržišta, smanjuju troškove transporta i podižu produktivnost. Međutim, realizacija ovih projekata u Srbiji tokom protekle decenije često je bila praćena netransparentnim ugovorima, izostankom tendera i urušavanjem standarda struke. Kada se poslovi daju bez jasne kontrole kvaliteta, cena više nije samo finansijska, već se meri ljudskim životima.

Tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine, kada je u padu nadstrešnice stradalo šesnaest ljudi, postala je simbol urušavanja sistema kontrole i odgovornosti. Iako je rekonstrukcija stanice predstavljana kao veliki uspeh modernizacije, naknadne istrage i potvrđene optužnice protiv visokih državnih funkcionera pokazale su da su bezbednosni standardi bili podređeni političkim rokovima.

Slični primeri nemara zabeleženi su i ranije, od zakašnjele evakuacije tokom katastrofalnih poplava u Obrenovcu 2014. godine, preko nesreća na naplatnim rampama, do propusta u vojnim i saobraćajnim udesima. Svaki od ovih slučajeva otkrio je isti obrazac ponašanja, a to je odsustvo institucionalne odgovornosti i pokušaj zataškavanja propusta umesto njihove temeljne sanacije.

Medijske slobode i borba protiv korupcije

Slobodno novinarstvo predstavlja ključni korektivni faktor u svakom društvu jer javnosti pruža tačne informacije i kontroliše rad nosilaca vlasti. Kada se istraživački novinari suočavaju sa pretnjama, paljenjem imovine, poput slučaja novinara Milana Jovanovića čija je kuća zapaljena nakon pisanja o lokalnoj korupciji u Grockoj, ugroženi su temelji demokratskog poretka.

Finansijska stabilnost i profesionalni integritet medija direktno zavise od postojanja slobodnog tržišta oglašavanja i nepristrasnosti regulatornih tela. U uslovima gde su medijski prostor i državni resursi koncentrisani u rukama uskog kruga ljudi bliskih vlasti, građani ostaju uskraćeni za objektivnu analizu ekonomskih i političkih procesa.

Borba protiv korupcije ne može se voditi selektivno niti preko režimskih tabloida koji služe za diskreditaciju političkih neistinito opredeljenih građana i nezavisnih stručnjaka. Neophodan je povratak nezavisnim institucijama, tužilaštvu i sudstvu koji će raditi svoj posao bez političkog pritiska i uticaja.

Tranzicija i odgovornost za budućnost

Završetak jednog političkog ciklusa na vanrednim parlamentarnim izborima otvara vrata novoj fazi društvenog razvoja u kojoj je uspostavljanje odgovornosti prioritetni zadatak. Građani su kroz masovne proteste i izborni proces pokazali da više nisu spremni da trpe korupciju, odsustvo pravne države i uništavanje javnih resursa. Ekonomska stabilnost i privredni rast moraju biti građeni na čvrstim temeljima transparentnosti i vladavine prava.

Pred novim društvenim akterima nalazi se ogroman posao saniranja štete u javnim preduzećima, reforme pravosuđa i stvaranja ambijenta u kojem se rad i stručnost cenite više od partijske knjižice. Tržište traži predvidljivost, a investitori sigurnost ugovora koji ne zavise od politike vladajuće stranke.

Srbija ima potencijal za ozbiljan privredni napredak, ali on može biti ostvaren samo ukoliko se izvuku pouke iz proteklih decenija. Odgovornost za počinjena krivična dela i zloupotrebe položaja nije samo pravno pitanje, već osnovni preduslov za ozdravljenje celokupnog društvenog i ekonomskog sistema.

Izvor: Nova ekonomija · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)