Novi profili osnivača u eri veštačke inteligencije

Kraj tradicionalnih podela među osnivačima

Poslovni svet je decenijama unazad počivao na strogo utvrđenim ulogama kada je reč o pokretanju novih kompanija. Standardna formula zahtevala je najmanje dva ili tri osnivača sa komplementarnim veštinama, poput tehničkog stručnjaka za pisanje koda, poslovnog stratega za finansije i osobe zadužene za marketing i prodaju. Ta podela nastala je iz čiste nužde, jer je razvoj softvera bio složen i dugotrajan proces koji je zahtevao različite specijalizovane resurse. Svaka uloga bila je nezamenljiva karika u lancu stvaranja vrednosti, a ulagači su redovno odbijali pojedince koji su pokušavali sami da iznesu ceo poduhvat.

Ulazak veštačke inteligencije u svakodnevnu primenu radikalno menja ovu jednačinu. Savremeni alati omogućavaju pojedincu da obavi poslove za koje je ranije bio potreban ceo manji tim inženjera. Pitanje koje se postavlja pred investitore jeste da li pojedinac sada poseduje toliku polugu da može samostalno da izgradi održivu kompaniju. Tehnologija preuzima rutinske zadatke pisanja koda, što osnivačima daje slobodu da se posvete strateškom razvoju proizvoda i direktnoj komunikaciji sa korisnicima.

Ipak, postavlja se pitanje da li veštačka inteligencija zapravo podiže očekivanja tržišta za početnu fazu proizvoda. Ako tim sačinjen od više ljudi može da ostvari stostruko veći napredak u odnosu na samostalnog preduzetnika, kolektivni rad i dalje može imati prednost. Granice se pomeraju, a tradicionalne definicije postaju fleksibilnije, tjerajući investicione fondove da preispitaju svoje dugogodišnje obrasce procene rizika i potencijala.

Uspon samostalnih preduzetnika bez partnera

Koncept samostalnog osnivača nekada je predstavljao crvenu zastavicu za većinu investitora. Smatralo se da teret donošenja odluka, pritisak investitora i operativni problemi prebrzo slome jednog čoveka. Strah od nedostatka tehničke ili poslovne ravnoteže u vrhu kompanije bio je dominantan faktor pri donošenju odluka o finansiranju u ranoj fazi. Danas se taj stav polako menja pod uticajem alata koji omogućavaju brzu izradu početne verzije proizvoda.

Glavna prednost solera leži u brzini i eliminaciji unutrašnjih sukoba koji često uništavaju mlade firme. Kada jedna osoba donosi sve odluke, razvojni ciklus postaje izuzetno kratak, a iteracije se dešavaju svakodnevno. Mogućnost automatskog generisanja koda pomaže pojedincima da lansiraju funkcionalne prototipove bez angažovanja spoljnih programera ili suvlasnika sa kojima bi delili vlasničku strukturu.

Sa druge strane, nedostaci su i dalje prisutni i veoma izraženi. Tehnologija može da reši tehničke zadatke, ali ne može da vodi hiljade razgovora sa kupcima, gradi korporativnu kulturu ili rešava složene pravne izazove. Mnogi analitičari ističu da pisanje koda nikada nije bio primarni uski grlić u poslovanju, već pronalaženje pravog tržišta za proizvod. Zbog toga samostalni osnivači moraju da poseduju izuzetnu širinu veština kako bi nadoknadili nedostatak partnera.

Netehnički osnivači ulaze u tehnološki sektor

Finansijski stručnjaci, konsultanti i ljudi iz kreativnih industrija dugo su bili isključeni iz osnivanja dubokotéhnoloških kompanija jer nisu vladali programskim jezicima. Ti profili su odlično poznavali poslovne procese i potrebe tržišta, ali su za realizaciju svojih ideja zavisili od tehničkih suosnivača. Neretko je dolazilo do neslaganja oko vizije proizvoda, što je gasilo mnoge perspektivne projekte i pre nego što bi ugledali svetlost dana.

Nova generacija alata baziranih na veštačkoj inteligenciji briše ovu barijeru. Ljudi iz netehničkih sektora sada mogu kroz jednostavne komande da pretvore svoje ideje u funkcionalne softverske aplikacije. Kreativni pojedinci, koji su ranije stvarali sadržaj ili vizuelna rešenja, sada mogu da grade sopstvene platforme i digitalne proizvode bez posrednika u vidu programerskih agencija.

Međutim, postoji značajan jaz između jednostavnog demo prikaza i stabilnog proizvoda spremnog za tržište. Kada prototip postane složeniji, rastu i zahtevi za dubokim tehničkim razumevanjem arhitekture sistema. Tehnička procena postaje presudna u trenucima kada treba doneti odluku o daljem razvoju, što znači da netehnički osnivači moraju brzo da usvoje nova znanja kako ne bi izgubili korak sa konkurencijom.

Domenski stručnjaci kao pokretači inovacija

Poznavanje specifične industrije iznutra oduvek je predstavljalo prednost, ali retko kada ključni faktor za privlačenje investicija u ranoj fazi. Lekari, nastavnici, vojnici ili radnici u nekretninama najbolje razumeju probleme sa kojima se suočavaju svakog radnog dana, ali obično nisu imali sredstva da te probleme reše kroz sopstveni softver. Tradicionalno shvatanje je bilo da industrije treba da menjaju autsajderi sa svežom perspektivom, a ne ljudi iznutra.

Primeri poput platformi za smeštaj ili finansijskih berzi pokazuju da su industrije često menjali ljudi koji nisu dolazili iz tih sektora. Ipak, veštačka inteligencija omogućava lekarima da sami naprave softver prilagođen specifičnim potrebama ordinacija, ili stručnjacima za nekretnine da kreiraju alate za analizu tržišta. Duboko poznavanje materije daje im jasnu viziju o tome šta je tržištu zaista potrebno.

Glavni izazov za domenske stručnjake leži u nedostatku revolucionarnog načina razmišljanja. Insajderi često vide samo poboljšanja postojećih procesa, umesto da naprave radikalan zaokret koji bi potpuno promenio pravila igre. Spoj dubokog industrijskog znanja i fleksibilnosti koju donosi tehnologija predstavlja moćnu kombinaciju, ali zahteva i spremnost na preispitivanje osnovnih postulata poslovanja.

Mladi i kreatori sadržaja kao nova snaga

Generacije koje odrastaju uz video igre i digitalne platforme rano stiču veštine kreiranja digitalnih sadržaja. Mladi ljudi koji su gradili modove za popularne igre ili botove za čet aplikacije naučili su osnove kreiranja proizvoda koji privlače hiljade korisnika. Uz podršku veštačke inteligencije, pojedinci u ranim dvadesetim godinama sada mogu da izgrade složene sisteme i ponude ih tržištu mnogo ranije nego što je to bilo moguće u prethodnim generacijama.

Slična situacija je i sa kreatorima sadržaja koji već poseduju ono što je svakoj kompaniji najskuplje, a to je pažnja publike. Umesto da troše budžete na oglašavanje, kreatori mogu da pretoče svoje veštine u softverska rešenja i odmah ih predstave milionima vernih pratioca. Njihova sposobnost da komuniciraju sa publikom daje im ogromnu početnu prednost u distribuciji proizvoda.

Izazov nastaje kada se pređe sa privlačenja pažnje na izgradnju održivog poslovnog modela. Memovi i privremeni trendovi se brzo gase, dok uspešni proizvodi zahtevaju dugotrajno usavršavanje, upravljanje finansijama i zapošljavanje kadrova. Pored toga, mlade osnivače i kreatore često muči nedostatak iskustva u radu sa korporativnim klijentima, gde lični brend ima znatno manju težinu nego provereni kvalitet i poslovne reference.

Promena investicionih kriterijuma i zaključak

Istorija ulaganja u mlade kompanije puna je šablona i pravila koja su investitori pratili kako bi smanjili rizik. Nakon određenog tehnološkog ciklusa, ulagači su tražili tačno određene profile osnivača, stvarajući krugove koji su sami sebe podržavali. Kada svi investitori veruju da uspešan osnivač mora da izgleda i ponaša se na određen način, svako odstupanje od tog obrasca smatralo se prevelikim rizikom za ulaganje.

Dolazak veštačke inteligencije primorava tržište da preispita stare pretpostavke o tome ko može da uspe. Neka pravila će sigurno opstati, jer prodaja, regrutovanje kadrova i istrajnost i dalje zahtevaju ljudski faktor i veštine koje softver ne može da zameni. Međutim, pravila vezana za tehničko predznanje i strogu podelu uloga gube na značaju, omogućavajući ljudima sa neobičnim biografijama da ostvare zapažene rezultate.

Najveća greška koju investitori i sami osnivači sada mogu da naprave jeste zamena starih šablona novim isključivim pravilima. Pitanje više nije da li su soleri ili domenski stručnjaci automatski dobri ili loši, već kako se specifične karakteristike svakog profila uklapaju u mogućnosti koje donosi nova tehnologija. Prihvatanje šireg spektra osnivača donosi veće rizike i stope neuspeha, ali otvara vrata inovacijama koje će oblikovati ekonomiju u godinama pred nama.

Izvor: Andreessen Horowitz · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)