Zašto je stabilan kurs dinara ključni oslonac domaće privrede i šta bi donelo njegovo slabljenje

Anatomska struktura deviznog kursa u razvoju

Pitanje deviznog kursa spada među najvažnije teme svake otvorene ekonomije, jer direktno utiče na uvoz, izvoz, investicije i kupovnu moć stanovništva. U zemljama u razvoju, izbor između fiksnog, fluktuirajućeg ili vođeno fluktuirajućeg kursa predstavlja osnovni stub makroekonomske strategije. Kada je reč o Srbiji, ključna referentna valuta jeste evro, imajući u vidu obim trgovinske razmene sa članicama evrozone. Zbog toga se stabilnost dinara posmatra kao ključni faktor predvidjivosti poslovanja.

U ekonomskoj teoriji i praksi, pojam realnog i nominalnog kursa često izaziva polemike među privrednicima i analitičarima. Neki ekonomski akteri tvrde da je domaća valuta precenjena i da to stvara pogodnosti za uvoz jeftinijih proizvoda, dok istovremeno otežava položaj domaćih proizvođača na inostranim tržištima. Međutim, prilagođavanje privrede u uslovima stabilnog kursa odvija se prvenstveno preko cena i produktivnosti, a ne kroz nagle promene vrednosti novca. Kada centralna banka ne povećava primarnu emisiju novca bez odgovarajuće pokrivenosti, stabilan kurs služi kao nominalno sidro celokupnog sistema.

Slične modele deviznog kursa primenjivale su ili i dalje primenjuju brojne države u regionu, poput Bosne i Hercegovine ili Bugarske, kako bi obezbedile finansijsku stabilnost. Pitanja da li je neka valuta netržišna ili precenjena imaju smisla u sistemima sa višestrukim kursevima i nekontrolisanim štampanjem novca, što pripada prošlosti. U savremenim uslovima slobodnog kretanja kapitala, održavanje stabilnosti zahteva pažljivo balansiranje ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu.

Argumenti izvoznika i zamke devalvacije

Izvozno orijentisane kompanije često ističu da bi slabljenje domaće valute povećalo njihovu konkurentnost na inostranim tržištima. Na prvi pogled, kada dinar gubi na vrednosti, izvozni prihodi obračunati u evrima daju veći iznos u domaćoj valuti, što u kratkom roku može delovati stimulativno. Najveću korist od ovakvog scenarija teorijski bi ostvarili oni izvoznici čiji se troškovi uglavnom odnose na domaće sirovine, uslove poslovanja i radnu snagu nabavljenu na lokalnom tržištu.

Ipak, ova računica krije značajne strukturne zamke koje brzo poništavaju početne efekte. Slabljenje valute po pravilu podstiče opšti rast cena na domaćem tržištu, čime se povećavaju ulazni troškovi poslovanja i pritisak na povećanje zarada. Iskustva iz ranijih decenija pokazuju da devalvacija u istoriji retko kada donosi dugoročne pobede domaće privrede, jer brzo izaziva inflatornu spiralu. Zbog rasta troškova u domaćoj privredi, izvoznici u ubrzanom roku gube stvorenu cenovnu prednost.

Pored toga, konkurentnost koja se zasniva isključivo na jeftinijoj valuti je kratkoročna i varljiva. Održiva tržišna pozicija gradi se kroz tehnološke inovacije, podizanje kvaliteta proizvoda, efikasniju organizaciju i ulaganje u ljudske resurse. Ukoliko se izvozna politika oslanja na veštačko pomeranje deviznog kursa, propušta se prilika za stvaranje prave dodate vrednosti i jačanje produktivnosti privrednih subjekata.

Teret kredita sa valutnom klauzulom

Jedan od najsnažnijih argumenata protiv slabljenja dinara leži u visokom stepenu evroizacije domaćeg finansijskog sistema. Veliki deo privrednih i privatnih kredita u Srbiji indeksiran je u evrima, što znači da je otplata obaveza direktno vezana za kretanje deviznog kursa. U takvim okolnostima, svako osetnije slabljenje domaće valute automatski povećava dinarsku protivvrednost mesečnih rata i ukupnog duga.

Povećanje troškova servisa duga direktno bi ugrozilo likvidnost preduzeća i kupovnu moć građana. Zadužene kompanije bile bi primorane da veći deo svog operativnog novčanog toka preusmere na otplatu bankarskih pozajmica, čime bi se smanjila sredstva namenjena za investicije, razvoj i zarade zaposlenih. Kod građana bi smanjenje raspoloživog dohotka osetno smanjilo domaću tražnju, što bi se negativno odrazilo na maloprodaju i sve prateće uslužne delatnosti.

Nestabilnost kursa mogla bi dodatno podstaći građane i privredne subjekte da se u potpunosti okrenu evru u svakodnevnim transakcijama. Kada akteri u privredi svoje prihode, rashode i štednju posmatraju isključivo kroz stranu valutu, ugrožava se poverenje u domaću novčanu jedinicu i smanjuje efikasnost centralne banke. Zbog toga potencijalne koristi za pojedine izvoznike ne mogu opravdati šire sistemske rizike i štetu po finansijsku stabilnost zemlje.

Trgovinski bilans i uloga deviznih rezervi

Predstavnici monetarnih vlasti ukazuju da slabljenje valute služi kao krajnji mehanizam prilagođavanja u situacijama kada je spoljnotrgovinski deficit neodrživ i kada ne postoje drugi izvori njegovog finansiranja. Međutim, makroekonomski podaci pokazuju suprotan trend, gde stopa rasta izvoza nadmašuje rast uvoza, dok se pokrivenost uvoza izvozom stabilno održava na visokim nivoima. Kontinuirani rast industrijske proizvodnje i poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa prisutni su još od 2015. godine, uz manje privremene oscilacije.

Pored toga, Narodna banka Srbije je tokom proteklih godina na međubankarskom deviznom tržištu nastupala prevashodno kao neto kupac deviza. Takvo delovanje bilo je neophodno kako bi se sprečilo prekomerno jačanje dinara usled velikog priliva stranih sredstava i ponude deviza koja je prevazilazila potražnju. Kroz kontinuirani otkup deviza izgrađene su visoke devizne rezerve, koje danas predstavljaju ključni zaštitni sloj finansijskog sistema.

Akumulirani devizni jastuk obezbeđuje visoku otpornost privrede na eventualne kratkoročne šokove i iznenadne odlive kapitala. Pozitivne ocene međunarodnih finansijskih institucija i sticanje investicionog kreditnog rejtinga dodatno potvrđuju stabilnost spoljnog bilansa Srbije. U takvim okolnostima, centralna banka raspolaže dovoljnim kapacitetom da sačuva stabilnost bez potrebe za radikalnim promenama u vođenju devizne politike.

Strukturne reforme umesto veštačkog menjanja kursa

Umesto fokusa na prekrajanje monetarnih parametara, ekonomski stručnjaci ističu da se pravi uzroci privrednih izazova nalaze u institucionalnom okruženju. Jačanje pravne sigurnosti, efikasnija javna administracija i depolitizacija institucija predstavljaju temeljne preduslove za stvaranje privlačnog poslovnog ambijenta. Promena kursa novca ne može nadomestiti nedovoljnu efikasnost sistema niti stvoriti novu ekonomsku vrednost.

Smanjenje neproduktivne javne potrošnje i racionalizacija države otvaraju prostor za smanjenje poreskog opterećenja rada i privrede. Takve mere direktno rasterećuju kompanije, ostavljajući im više kapitala za modernizaciju opreme i povećanje plata. Kroz poreske olakšice i smanjenje administrativnih barijera, domaće i strane kompanije dobijaju znatno stabilniji i održiviji podsticaj za ekspanziju poslovanja.

Takođe, dugoročna konkurentnost nacionalne ekonomije zavisi od nivoa inovativnosti i integracije novih tehnologija u proizvodne procese. Kada firme ulažu u istraživanje, razvoj i digitalizaciju, one stvaraju proizvode više dodate vrednosti koji su otporni na cenovna pomeranja na svetskom tržištu. To je jedini siguran put ka održivom rastu standarda građana i jačanju globalne pozicije domaće privrede.

Dugoročna perspektiva domaće monetarne stabilnosti

Posmatrano u širem vremenskom okviru, kontinuitet monetarne politike i očuvanje stabilnosti kursa ostaju osnovni prioriteti. Ni u uslovima političkih ili ekonomskih tranzicija ne očekuje se napuštanje modela u kome dinar služi kao čvrsto nominalno sidro. Zadržavanje stabilnog deviznog kursa pruža neophodnu sigurnost planiranja svim učesnicima na tržištu, od mikro preduzeća i startapa do velikih korporativnih sistema.

Perspektiva integracije u Evropsku uniju i eventualno pristupanje evrozoni u budućnosti dodatno opravdavaju opredeljenost ka stabilnom kursu. Države koje se nalaze u procesu geografskog i ekonomskog približavanja evropskom tržištu profitiraju od usklađivanja svojih monetarnih okvira sa evropskim standardima. Eksperimentisanje sa fleksibilnim ili devalviranim kursom u otvorenim ekonomijama vođenim trgovinom sa evrozonom češće donosi nestabilnost nego razvojne koristi.

Zaključak za preduzetnike, osnivače biznisa i menadžere u Srbiji jeste jasna usmerenost na unutrašnju efikasnost i upravljanje rizikom. Održavanje stabilnosti deviznog kursa pruža izvesnost u pogledu obaveza prema bankama i dobavljačima, dok se rast konkurentnosti mora tražiti u sopstvenoj operativnoj izvrsnosti. U stabilnom makroekonomskom okruženju, poslovna pobeda zavisi od inovacija, upravljanja resursima i stvaranja stvarne vrednosti za kupce.

Izvor: Biznis.rs · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)