Balkan: Pozitivni haos

Kada govorimo o drugom po veličini poluostrvu "starog" kontinenta, Evrope, obično se ima jasna slika o političkoj, ekonomskoj i uticajnoj moći. Ali kako se ovo drugo poluostrvo zove Balkan, onda vam je odmah jasno da takva slika baš i ne pripada ovom prostoru.

Od bogate, istorijski zapisane i usmene tradicije, pa sve do današnjih arheoloških otkrića koja dokazuju da se ovde živelo, obrađivala zemlja, prerađivali metali, pisalo, čitalo i proučavalo nekoliko vekova pre Hrista... nasledili smo i podatak o bezbrojnim ratovima koji se nisu zaustavili u srednjem veku, već su skoro umarširali u 21. vek. Šta se to ne menja, ili se menja? Trpeli su nalete stranih sila svojih epoha, ali i jake unutrašnje turbulencije koje su najčešće dovodile do toga da se latimo oružja, kako u srednjem veku, tako i na samom kraju 20. veka.

Da li smo konačno završili sa razmiricama, granicama i večitim merenjem da li se deda krstio sa leva na desno, sa desna na levo ili se klanjao ili ulazio u sinagogu, mešajući često i dan-danas veru, državljanstvo i pripadnost? Muslimani, pravoslavci, katolici... vodili su ono što je ličilo na verski građanski rat, i to ne tako davno. I danas se definišu mešajući nacionalnost sa verskom pripadnošću. Brate, to ne piše u tvom pasošu kada ga pokažeš na nekoj stranoj granici. Pitaju te odakle dolaziš i šta je razlog posete. Ako si došao da radiš, zasuci rukave i radi. Ako si došao kao turista, ostavi pare i idi u koji god želiš verski objekat. Baš me briga da li si pravoslavac, musliman ili... da li ti je deda bio to isto.

Naravno, nikoga u ostatku sveta za sve to nije briga, osim ljude na Balkanu.

Da bismo to pojasnili onima koji nisu odavde, ali možda još važnije, onima koji na Balkanu zapravo žive, hajde da nabrojimo šta je to zapravo Balkan. Kopneni deo evropske Turske, kopnena Grčka, Bugarska, Albanija, Severna Makedonija, Srbija bez severne pokrajine, Crna Gora, veći deo Hrvatske, manji deo Slovenije, Bosna i Hercegovina i parčence Rumunije. Čini se da nikada više država, jezika i pasoša nije bilo, a u stvarnosti to baš i nije tako. Ako si iz Srbije, na primer, pa razumeš skoro svaki jezik država koje sam upravo nabrojao, nemoj da misliš da si poliglota. Govorio si, a i dalje govoriš jezikom koji se savršeno razume u celoj ovoj regiji. Zašto ga ne zovemo istim imenom, biće svima jasno vrlo brzo.

U većini ovih zemalja, kada želiš da kažeš nešto loše o nekome, nazoveš ga "Balkanac", iako je uvreda upravo izletela iz usta drugog Balkanca. Zbunjujuće? Zbunjujuće je za svaki zdrav razum. Mislim, jer što bi se neko u Italiji ljutio ako mu kažeš "Apeninac"? Ali ovde, na brdovitom Balkanu, u ovoj "zemlji seljaka", biti Balkanac nije kompliment. Negirajući ono što jesmo, pokušavamo da pokažemo gde pripadamo. Izmišljajući različita imena za isti jezik, skrivamo činjenicu da je to isti jezik, pa se međusobno razumevanje pretvara u prisilno nerazumevanje. Ne trebaju nam titlovi za filmove, ali ih ipak stavljamo, iako ih niko, apsolutno niko, ne čita. Znam da vam i dalje ništa nisam objasnio.

Samo zamislite koliko ljudi živi u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Africi... i koliko su neverovatno udaljeni jedni od drugih. A ipak, mora da su zaostali i primitivni, jer svi i dalje govore potpuno istim jezikom, engleskim. Smejurija. Moje izvinjenje ljudima iz naroda koje sam upravo nabrojao. Naravno da niste primitivni, ali niste ni poliglote kao mi Balkanci. Lift i elevator uopšte ne zvuče isto, baš kao ni lift i dizalo. Pa ipak, i jedni i drugi se savršeno razumeju, osim što prvi govore jednim jezikom, dok ovi drugi tvrde da govore dva. Mislite li da ih to čini išta pametnijim? Znam, i dalje ništa nema smisla.

Pa, znam da će na kraju svima sve biti jasno, a ako još uvek nije jasno, to samo znači da nije kraj. Kome pripada Nikola Tesla? Skanderbeg? Njegoš? Čiji je šampion Evrope u fudbalu iz 1991. godine? Iz Beograda su, zovu se Crvena zvezda i nikome danas nije čudno, ako si navijač Liverpula, na primer, kada ti kažem da su tada Crvenu zvezdu pokretali Srbi, Makedonci, Hrvati, Crnogorci i Bosanci. A bio je i jedan Rumun, da ne izostavim nekoga. Da, postojao je jedan jedini klub na Balkanu, iz Srbije, koji je postao šampion Evrope, i odmah nakon toga su odlučili da sve to podele. Godine kada su postali šampioni, skoro nijedan strani igrač nije nosio dres Crvene zvezde, osim tog jednog Rumuna, Miodraga Belodedića. A sada, kada ih prebrojim, stranaca ima koliko i u Liverpulu. Da li je sada malo jasnije?

A ipak, te podele i nazoviodlike koje kao da spajaju ljude širom sveta, na Balkanu kao da nas samo razdvajaju. Ali da li su stvarne i u kojoj meri? Danas imamo potpuno suprotne primere, one koji ruše sve ove teorije o ozloglašenom, teškom Balkanu. Dolaze nam mladići iz potpuno drugih krajeva sveta, donose svoj talenat i dobijaju ogromne, finansijski daleko unosnije ponude da odu negde gde je sistem "uređen". I šta rade? Pogledajte samo Jareda Butlera u košarkaškom klubu Crvena zvezda, čovek produžava ugovor, odbija milione i bira da ostane baš ovde. Zašto? Zato što i ti stranci brzo shvate ono što mi tako često zaboravljamo. Ima stotine ovakvih primera, u svakoj od naših malih država.

Ako pokreneš politiku, geopolitiku, ratove, vladare, istorijske ličnosti ili, ne daj Bože, pitaš za nečijeg pradedu, sigurno ćeš započeti veliku svađu na Balkanu. Ali ako se samo pojaviš, u roku od dva sata poželećeš da pocepaš svoju povratnu kartu. Vidi, brate, u roku od dva sata od dolaska bićeš i pijan i sit, okružen muzikom i ljudima koji se smeju i slave svuda oko tebe! Niko ti ne traži pasoš, boju kože, niti da li se krstiš sa leva na desno, sa desna na levo ili se klanjaš kada uđeš u dom... koga je briga na svetu! Sipaj još jednu rundu za onaj sto tamo i donesi im još hrane, zar ne vidiš da su im tanjiri već do pola prazni! Dođi ovde i videćeš sam.

Ako sam te uplašio prvim delom ovog teksta, dovoljno da dvaput razmisliš pre nego što uopšte preletiš preko ovog ozloglašenog Balkana, samo sam se šalio. Jer upravo tako rade ljudi ovde. Bace ti šalu od koje ti se kosti smrznu, a onda te zagrle, nasmeju se i odvuku te za sto da jedeš, piješ, pričaš, šališ se i, bez greške, slušaš muziku. Bez nje se ne može. I ne usuđuj se da pitaš za poreklo melodije dok piješ svoju rakiju. Dobićeš pet, šest, sedam različitih odgovora i svaki od njih će biti tačan. Samo uživaj i ne pitaj šta kome pripada, jer kada dođeš ovde, sve je tvoje.

Tekst je prvi put objavljen na autorovom Patreon profilu.