Da li je šetnja zaista trening: Razlika između fizičke aktivnosti i vežbanja

Fizička aktivnost naspram namenskog treninga

Diskusija o značaju hodanja započela je kada je autor Maks Lugaver izjavio da je šetnja najviše potcenjen oblik kardio vežbi. Fiziolog Bredi Holmer reagovao je stavom da je hodanje u savremenom fitnesu zapravo precenjeno ukoliko se posmatra kao primarni vid treninga. U razgovor se uključio i stručnjak Endru Huberman, napomenuvši da je više od sedam hiljada koraka dnevno neophodno za zdravlje, ali nedovoljno za ozbiljniju fizičku spremnost. Fiziološka nauka pravi jasnu granicu između pojmova fizičke aktivnosti i strukturiranog vežbanja. Svako kretanje koje uzrokuje potrošnju energije spada u fizičku aktivnost, uključujući obavljanje kućnih poslova ili šetnju kućnog ljubimca. Sa druge strane, vežbanje predstavlja planiranu i ponovljenu aktivnost sa definisanim intenzitetom i trajanjem, čiji je cilj unapređenje fizičke forme.

Za pojedince koji već vode umereno aktivan život, uobičajeni lagani hod ne stvara dovoljno snažan podsticaj za značajnije metaboličke promene. Kada je cilj poboljšanje rada srca ili povećanje maksimalne potrošnje kiseonika, fiziološki odgovori organizma zavise od relativnog intenziteta napora. Kretanje koje ne podiže značajno puls niti nivo mlečne kiseline u krvi ne može promeniti kardiovaskularni profil na isti način kao intenzivnije fizičke vežbe. Hodanje svakako pruža dragocene zdravstvene koristi u poređenju sa potpunim odsustvom kretanja, ali ne predstavlja vrhunski trenažni stimulans za građenje visoke kondicije.

Intenzitet napora i uloga pametnih satova

U analizi ove teme navodi se da svi oblici hodanja nemaju isti uticaj na organizam. Lagana oporavljajuća šetnja se drastično razlikuje od hodanja sa opterećenjem, brzog hoda uzbrdo ili takmičarskog hodanja. Koliko brzina može biti velika ilustruje primer profesionalca Evana Danfija, koji distancu od deset kilometara brzim hodom može preći za samo 38 minuta. Fiziološke adaptacije poput povećanja udarnog volumena srca i razvoja mitohondrija znatno su izraženije pri aktivnostima u zoni umerenog do visokog intenziteta. To obuhvata trčanje, vožnju bicikla ili veoma brz hod pod nagibom, gde se po jedinici vremena postižu znatno bolji rezultati.

Uređaji za praćenje aktivnosti i brojanje koraka pružiće uvid u ukupno dnevno kretanje, ali su loš pokazatelj kvaliteta samog treninga. Isti broj koraka sakupljen tokom celodnevnog kretanja po kancelariji i kroz jedan kontinuirani, brz hod nemaju jednak uticaj na fizičku spremnost. Pored toga, pametni satovi često imaju određenu marginu greške pri proceni napravljenih koraka. Zaključak stručnjaka jeste da je svako kretanje višestruko bolje od sedenja na kauču, ali da osnovni nivo kretanja ne treba poistovećivati sa namenskim treningom koji izgrađuje i održava dugoročnu kardiovaskularnu izdržljivost.

Izvor: Brady Holmer, Physiologically Speaking · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)