Dvostruki treninzi trčanja u istom danu: Prednosti i rizici za rekreativce

Uticaj dvostrukih treninga na organizam

Pitanje da li je vredno trenirati dva puta dnevno sve je prisutnije među rekreativnim trkačima koji žele da unaprede svoju formu i podignu izdržljivost na viši nivo. U vrhunskom sportu, podela ukupne dnevne kilometraže na jutarnju i večernju sesiju predstavlja uobičajenu praksu za postizanje maksimalnih rezultata. Kod rekreativaca, međutim, ključno pitanje jeste da li fiziološke koristi prevazilaze ukupni napor koji se stavlja pred mišićno-koštani sistem.

Kada se trči dva puta u istom danu, organizam se izlaže specifičnom obliku stresa koji može podstaći brže prilagođavanje kardiovaskularnog sistema i mišića. Druga sesija u danu često se izvodi sa delimično smanjenim zalihama energije, što primorava telo da efikasnije koristi masti kao gorivo. Ova pojava može doprineti izgradnji jače aerobne osnove, ali samo pod uslovom da je celokupan trenažni proces pažljivo isplaniran i odmeren.

Potencijalne opasnosti i značaj oporavka

Najveći izazov kod uvođenja drugog treninga u danu jeste obezbeđivanje adekvatnog vremena za oporavak između fizičkih napora. Ukoliko organizam ne dobije dovoljno kvalitetnog sna i nutritivno bogate hrane, rizik od sindroma pretreniranosti i povreda tetiva ili zglobova drastično raste. Rekreativni trkači obično imaju i brojne svakodnevne obaveze na poslu i u porodici, što stvara dodatni akumulirani umor.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju da dvostruke sesije nisu neophodne za svakoga, niti bi trebalo da budu osnovni model treninga za početnike. Pre uvođenja drugog dnevnog treninga, rekreativac bi trebalo da ostvari dugotrajan i stabilan sedmični kontinuitet bez ikakvih tegoba. Nedostatak odmora direktno narušava imunitet i opšte zdravstveno stanje, poništavajući sve pozitivne efekte vežbanja.

Kada i kako primeniti drugu sesiju

Primena dva treninga dnevno ima najviše smisla kod iskusnijih rekreativaca koji žele da povećaju ukupnu nedeljnu kilometražu bez predugačkih pojedinačnih trčanja. U takvim situacijama, izuzetno je važno da bar jedna od ta dva treninga bude izvedena veoma lakim i regenerativnim tempom. Pored toga, vremenski razmak između dve sesije trebalo bi da iznosi najmanje šest do osam sati radi delimične obnove snage.

Pored klasičnog trčanja, druga dnevna sesija može obuhvatati i alternativne oblike aktivnosti niskog intenziteta, poput bržeg hodanja, vožnje bicikla ili vežbi mobilnosti. Na taj način postiže se dodatna stimulacija metabolizma bez prekomernog opterećenja na kosti i zglobove. Za većinu rekreativnih sportista, umerenost i kvalitet jednog dobro odrađenog treninga i dalje ostaju daleko važniji od same učestalosti izlazaka na stazu.

Izvor: Brady Holmer, Physiologically Speaking · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)