Izostavljene reforme u novom budžetu

Ograničeni dometi novih fiskalnih mera

Predstavljanje prvog budžeta pod vođstvom kancelara Džona Hilija donelo je razočaranje stručnjacima koji su očekivali odlučan zaokret u ekonomskoj politici. Umesto sveobuhvatnih rešenja za nagomilane probleme, javnost je videla niz ograničenih i privremenih inicijativa. Takav pristup ostavlja osnovne stubove privrede netaknutima, dok troškovi života nastavljaju da rastu. Izostanak hrabrosti u kreiranju ekonomske politike direktno utiče na standard građana koji su očekivali konkretnu pomoć.

U fokusu novih mera našle su se manje intervencije u sektoru energije, poput prilagođavanja fiksnih troškova i produženja olakšica na električnu energiju. Pojedinačna domaćinstva trebalo bi da dobiju i jednokratnu podršku u obliku povraćaja novca, ali te sume deluju simbolično. Kada se pomenuti iznosi uporede sa realnim troškovima sa kojima se stanovništvo suočava, postaju jasne razmere neadekvatnosti ovih poteza. Država je ponudila tek privremeno olakšanje umesto trajne stabilizacije.

Globalna kretanja na tržištu energenata ozbiljno prete da anuliraju svaku korist od pomenutih državnih intervencija. Rast cena nafte i gasa, podstaknut geopolitičkim sukobima na Bliskom istoku i umešanošću velikih sila, stvara snažan pritisak na inflaciju. U takvim okolnostima, skromni popusti na račune za struju postaće neprimetni pred talasom novih poskupljenja. Vlast je propustila priliku da izgradi otporniji sistem zaštite potrošača od spoljnih šokova.

Propuštene prilike u oporezivanju banaka

Pitanje oporezivanja bankarskog sektora ponovo je aktuelizovano, ali su konkretni rezultati ostali daleko ispod očekivanja stručne javnosti. Kancelar je najavio određene korekcije u fiskalnom tretmanu banaka, no ti koraci su suštinski površni. Umesto pravednije preraspodele tereta, izbegnut je obračun sa ključnim izvorima finansijske nestabilnosti. Bankarski sistem nastavlja da uživa privilegije koje nemaju pokriće u realnoj ekonomiji.

Ključna propuštena šansa leži u ignorisanju višemilijarderskih troškova koje država isplaćuje na ime komercijalnih rezervi banaka. Ovi aranžmani nastali su tokom ranijih finansijskih kriza, kada su centralne banke ubrizgle ogromna sredstva u sistem kroz monetarne operacije. Kamate koje se i dalje isplaćuju na te rezerve predstavljaju ogroman teret za javne finansije. Ignorisanje ovog problema direktno koči državu u nameri da obezbedi sredstva za javne usluge.

Reforma aranžmana sa komercijalnim bankama mogla bi da donese ogromne uštede državnom budžetu na godišnjem nivou. Stručnjaci procenjuju da bi adekvatna preraspodela ovih troškova oslobodila značajna sredstva za investicije u infrastrukturu i zdravstvo. Ipak, nosioci vlasti su odlučili da zadrže status quo i izbegnu sukob sa moćnim finansijskim institucijama. Time je poslata jasna poruka da se interesi krupnog kapitala i dalje stavljaju ispred opšteg društvenog interesa.

Kontinuitet neoliberalne ekonomske politike

Političke promene na čelu države donele su nadu u drugačiji pristup upravljanju javnim finansijama i ekonomskim resursima. Ipak, analiza nedavno predstavljenog budžeta pokazuje da nova administracija ostaje zarobljena u starim ideološkim okvirima. Neoliberalni model, koji decenijama dominira britanskom politikom, nastavlja da diktira pravila igre. Promenjena su imena na funkcijama, ali suštinski mehanizmi donošenja odluka ostaju netaknuti.

Tradicionalni politički blokovi, bez obzira na proklamovane ideološke razlike, decenijama dele istu ekonomsku paradigmu. Fokusiranje isključivo na zahteve finansijskih tržišta, sprovođenje fiskalne discipline i izbegavanje državne intervencije postali su dogma. Takav konsenzus doveo je do sistematskog slabljenja javnog sektora i rasta nejednakosti. Ignorisanje stvarnih potreba običnih ljudi logična je posledica politike koja ekonomiju posmatra isključivo kroz prizmu makroekonomskih pokazatelja na berzi.

Održavanje ovakvog kursa otvara ozbiljno pitanje svrsishodnosti izbora i smene političkih garnitura na vlasti. Ako nova vlada nije spremna da ponudi alternativu decenijskom ekonomskom modelu, promene ostaju samo formalne. Nedostatak vizije i političke hrabrosti vodi u dalju stagnaciju i gubljenje poverenja građana u institucije sistema. Društvo se okreće u krug, ponavljajući iste greške sa predvidljivim i poražavajućim ishodom.

Potreba za radikalnim zaokretom u teoriji

Trenutna kriza pokazala je sve slabosti konvencionalnih ekonomskih pristupa koji se oslanjaju na štednju i strogu kontrolu monetarne mase. Oslanjanje na zastarele modele onemogućava državu da mobiliše resurse neophodne za rešavanje gorućih problema. Zbog toga se sve glasnije govori o neophodnosti napuštanja okvira koji prioritete daju finansijskim spekulacijama. Društvu je potreban sistem koji u središte stavlja blagostanje svakog pojedinca.

Savremena monetarna teorija nudi sasvim drugačiji pogled na ulogu države i mogućnosti finansiranja javnih potreba. Prema tom učenju, suverena država koja izdaje sopstvenu valutu ima daleko veći kapacitet za investicije nego što to propisuju neoliberalni dogmati. Resursi postoje, ali nedostaje politička volja da se oni usmere ka opštem dobru. Korišćenje ovih mehanizama moglo bi da transformiše javne servise i pruži sigurnost građanima.

Prelazak na ekonomiju nade i politiku brige zahteva promenu osnovnih postulata na kojima počiva upravljanje državom. To podrazumeva prekid sa praksom u kojoj se svaka državna intervencija posmatra kao pretnja slobodnom tržištu. Država mora preuzeti aktivnu ulogu u kreiranju radnih mesta, zaštiti životne sredine i ravnomernom razvoju. Bez takvog zaokreta, svaka buduća fiskalna strategija biće osuđena na neuspeh.

Politička cena nedostatka vizije

Svaki budžet nije samo skup suvih brojki i poreskih stopa, već jasan izraz politike i prioriteta jedne vlade. Kada izostanu vizionarski koraci, politička cena takve neodlučnosti postaje previsoka za čitavo društvo. Građani prepoznaju razliku između stvarnih rešenja i pukog održavanja postojećeg stanja. Odsustvo hrabrosti u trenucima krize ruši legitimitet institucija i stvara prostor za radikalizaciju političke scene.

Nova vlada imala je istorijsku šansu da pokaže drugačiji smer i prekine sa praksom ignorisanja dubokih društvenih rana. Umesto toga, izabrana je linija manjeg otpora i prilagođavanje očekivanjima tradicionalnih centara moći. Takav potez razočarao je birače koji su verovali u obećanja o korenitim promenama. Razočaranje u politiku često vodi u apatiju, što dodatno slabi demokratske kapacitete države.

Dugoročne posledice ovakvog budžeta ogledaju se u produbljivanju strukturnih problema koji opterećuju privredu. Zemlja koja ne ulaže u svoje ljude i javnu infrastrukturu gubi korak u globalnoj trci. Političari koji izbegavaju teške odluke samo odlažu neizbežan sud vremena. Istorija pokazuje da se problemi ne rešavaju njihovim guranjem pod tepih, već suočavanjem sa uzrocima krize.

Zaključci i pogled u ekonomsku budućnost

Analiza najnovijih fiskalnih poteza vodi do sumornog zaključka o stanju političkog i ekonomskog vođstva. Nedostatak suštinskih reformi potvrđuje da sistem nije sposoban da se samorazvija bez spoljnog pritiska krize. Građani s pravom postavljaju pitanje smisla daljeg prihvatanja mera štednje koje ne donose nikakav napredak. Ekonomija je postala sama sebi svrha, izolovana od stvarnih potreba ljudi koji u njoj žive.

Ipak, svaka velika kriza u sebi nosi potencijal za otrežnjenje i konačnu promenu svesti kod donosilaca odluka. Nemogućnost daljeg funkcionisanja po starim pravilima mogla bi ubrzati nastanak novih političkih pokreta. Ti pokreti moraće da ponude održive alternative bazirane na solidarnosti i javnom interesu. Neuspeh aktuelne politike možda je najbolji dokaz da su korjenite promene postale neizbežne.

Konačna poruka upućena javnosti jeste da se ekonomska politika mora vratiti svojim osnovnim korenima. Briga o ljudima, pravedna raspodela bogatstva i odgovorno upravljanje resursima nemar su koji se više ne sme ponoviti. Budućnost ne privisi o volji tržišta, već o odlukama koje donosimo danas. Ako se lekcije iz ovog budžeta shvate ozbiljno, naredni koraci mogu doneti preko potrebnu stabilnost.

Izvor: Richard Murphy, Tax Research UK · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)