Kako početi da pišete: prvih hiljadu reči
Prazna strana je najteži deo. Konkretan metod da napišete prvih hiljadu reči, kako da nadjačate unutrašnjeg cenzora i zašto je prva verzija namerno loša.
Da biste počeli da pišete, razdvojite pisanje od doterivanja. Prvih hiljadu reči pišite bez ijedne ispravke, čak i kada su loše, jer je zadatak prve verzije samo da postoji. Uređivanje dolazi kasnije i tada je vaš saveznik. Najveći neprijatelj početka nije nedostatak talenta, nego unutrašnji cenzor koji ispravlja rečenicu pre nego što je napišete.
Skoro svako ko želi da piše zna taj osećaj: kursor treperi na praznoj strani, a svaka rečenica zvuči pogrešno pre nego što je otkucana. Evo kako se taj zid probija.
Odvojite pisca od urednika
U vama žive dva čoveka. Pisac stvara, urednik ispravlja. Problem nastaje kada rade istovremeno, jer urednik guši pisca. Rešenje je da ih razdvojite u vremenu: prvo samo pišite, bez brisanja i bez vraćanja unazad, pa tek sutra ili prekosutra uključite urednika. Prva verzija sme da bude loša, to joj je posao.
Metod prvih hiljadu reči
Cilj nije napisati dobro, nego napisati dovoljno. Postavite sebi granicu od hiljadu reči, otprilike dve stranice, i ne ustajete dok ih ne napišete. Ne čitate unazad, ne ispravljate, ne birate savršenu reč, nego stavljate bilo koju i idete dalje. Kada dođete do kraja, imate materijal, a materijal se uređuje. Prazna strana se ne uređuje.
Ritual je važniji od inspiracije
Profesionalci ne čekaju inspiraciju, oni imaju ritam. Isto vreme, isto mesto, ista šoljica. Mozak nauči da u tom trenutku treba da radi, pa prazna strana prestaje da bude događaj i postaje navika. Pisci koji čekaju da im dođe raspoloženje pišu retko, oni koji imaju ritual pišu redovno.
Kada zapnete usred rečenice
Ostavite je nezavršenu i pređite na sledeću. Vraćanje na tu rečenicu sutra je lakše nego pravljenje savršene danas. Mnogi pisci namerno stanu usred misli koju znaju kako će završiti, baš zato da bi sutra imali lak ulazak, umesto da opet gledaju u prazno.
Zašto zajednica pomaže
Pisanje je usamljenički posao, ali napredak nije. Kada objavite kratak tekst i dobijete prvu reakciju, dešava se nešto važno: reči izlaze iz fioke i postaju stvarne. Zajednice pisaca postoje upravo za taj prvi izlazak, gde možete objaviti pesmu ili priču i videti kako je čitaju drugi.
Prvi tekst je najteže objaviti. U zajednici pisaca to je jedan klik, uz čitaoce koji već traže nova imena. Objavite prvi tekst u Librum klubu
Česta pitanja
Kako da počnem da pišem ako nemam ideju?
Ne čekajte ideju, počnite od scene, sećanja ili rečenice koja vam se vrti po glavi. Napišite hiljadu reči bez cilja i bez ispravki, jer ideja najčešće dolazi tokom pisanja, a ne pre njega. Prazna strana ubija ideje, a ispisana ih rađa.
Zašto ne mogu da napišem prvu rečenicu?
Najčešće zato što pokušavate da je napišete savršeno iz prve. Dozvolite sebi lošu prvu rečenicu, jer nju kasnije ionako menjate. Posao prve verzije nije da bude dobra, nego da postoji, pa da imate šta da doterujete.
Koliko treba pisati dnevno na početku?
Bolje malo i redovno nego mnogo i retko. Hiljadu reči dnevno je dobar cilj, ali i tri stotine reči svakog dana daju knjigu za godinu. Ključno je da pišete istog dana i u isto vreme, kako bi pisanje postalo navika, a ne poduhvat.
Nastavak: Kako dobiti prve čitaoce pre nego što izađe knjiga.
