Kriva zaboravljanja: zašto zaboravljate većinu onoga što naučite i kako to da promenite

Nemački psiholog Herman Ebinghaus uradio je krajem 19. veka nešto što danas zvuči kao kazna: naučio je napamet hiljade besmislenih slogova, poput „DAX” ili „BOK”, i zatim merio koliko ih je zaboravio posle dvadeset minuta, sat, dan, nedelju i mesec. Rezultate je objavio 1885. u knjizi „O pamćenju”. Kriva koju je nacrtao, poznata kao kriva zaboravljanja, i danas je jedan od najčešće ponovljenih nalaza u psihologiji.

Šta je Ebinghaus otkrio

Zaboravljanje nije ravnomerno. Najveći deo naučenog gubi se odmah, u prvim satima, a posle toga kriva se polako izravnava. U njegovim merenjima, već posle dvadesetak minuta polovina napora uloženog u učenje bila je izgubljena, a posle jednog dana ostala je otprilike trećina. Ono što preživi prvih nekoliko dana, ostaje mnogo duže.

Ebinghaus je radio sa besmislenim materijalom upravo da bi izbegao uticaj predznanja. Ono što ima smisla i što povezujemo sa poznatim pamtimo bolje. Ali oblik krive, brz pad pa sporo izravnavanje, potvrđen je u mnogim kasnijim istraživanjima, uključujući ponovljeno merenje Murea i Drosa iz 2015. godine.

Ponavljanje u razmacima

Ebinghaus je primetio i drugu stvar: ako gradivo ponovimo, kriva sledeći put pada sporije. Ponavljanje u razmacima, koje se širi sa vremenom (posle jednog dana, pa posle tri, pa posle nedelju dana), jedan je od najbolje potvrđenih nalaza o učenju. Pregled stotina eksperimenata koji su objavili Sepeda i saradnici 2006. pokazao je da raspoređeno učenje redovno pobeđuje učenje „u komadu”, iste dužine.

Zato noćno bubanje pred ispit daje osećaj znanja koji nestane za nedelju dana. Mozak je dobio gradivo jednom, u velikoj dozi, i počeo da ga zaboravlja po krivi.

Samoproveravanje pobeđuje ponovno čitanje

Drugi ključan nalaz dolazi od Henrija Redigera i Džefrija Karpikea sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu. U eksperimentu objavljenom 2006. studenti su učili tekst na dva načina: jedni su ga čitali više puta, drugi su ga pročitali pa pokušavali da se sete sadržaja bez gledanja. Posle nedelju dana, druga grupa pamtila je znatno više.

Prisećanje je napor, i upravo taj napor učvršćuje pamćenje. Ponovno čitanje je prijatno jer tekst deluje poznato, ali poznatost nije znanje. Prepoznati odgovor kada ga vidite nije isto što i umeti da ga date.

Kako to primeniti na posao

• Posle sastanka ili kursa zapišite tri ključne stvari po sećanju, ne iz beleški. To je samoproveravanje u najjednostavnijem obliku.
• Zakažite ponavljanje. Kratak pogled na beleške sutradan, za tri dana i za nedelju dana vredi više od sat vremena čitanja odjednom.
• Koristite kartice. Aplikacije za kartice sa ponavljanjem u razmacima, poput Anki-ja, same računaju kada je vreme za ponavljanje. Odlične su za jezike, propise i stručne pojmove.
• Objasnite nekome. Ako ne možete da objasnite pojam kolegi jednostavnim rečima, još ga niste naučili.
• Učite manje odjednom, češće. Dvadeset minuta dnevno tokom dve nedelje daje više od jednog celodnevnog seminara.

Ideja koju vredi poneti

Zaboravljanje nije znak da učite loše. Ono je prirodno i predvidljivo, a upravo zato može da se pobedi. Ne treba vam bolje pamćenje, već bolji raspored: vratite se gradivu pre nego što ga zaboravite, i to tako što ćete pokušati da ga se setite, a ne tako što ćete ga ponovo pročitati.