Obrazovanje i prihodi: Zašto diploma ne briše socijalne razlike u potpunosti?

Trajni uticaj socioekonomskog porekla

Uvreženo je mišljenje u savremenom društvu da se uticaj porodičnog bogatstva na uspeh pojedinca završava onog trenutka kada se stekne fakultetska diploma. Međutim, savremena ekonomska istraživanja pokazuju da stvarnost funkcioniše znatno drugačije i da su socijalne razlike duboko ukorenjene. Ana Stansberi, profesorka sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), ukazuje na postojanje dubljih strukturalnih razlika koje opstaju i nakon diplomiranja, utičući na profesionalni put mladih ljudi.

Analizirajući podatke o zaposlenima, ona je izdvojila podatak da deset godina nakon završetka studija postoji razlika u zaradama od sedam procenata između kolega koji su završili isti smer, na istom univerzitetu, u isto vreme i sa identičnim ocenama. Ova činjenica sugeriše da diploma, iako izuzetno važna, ne briše u potpunosti početne socijalne razlike koje pojedinci nose iz primarne porodice. Poreklo utiče na celokupan obrazovni put, od izbora škole do ocena, ali se njegov uticaj nastavlja i na tržištu rada kroz nevidljive faktore.

Značaj izbora obrazovne ustanove

Obimna studija Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER), koja je obuhvatila više od 30 miliona studenata, detaljno je analizirala vezu između prihoda roditelja i dece na nacionalnom nivou. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da pohađanje selektivnijih i prestižnijih obrazovnih institucija značajno povećava šanse za ostvarivanje većih prihoda u budućnosti, što potvrđuje važnost kvaliteta obrazovanja.

Na primer, ukoliko su roditelji bili na dvadesetom percentilu po prihodima, njihovo dete koje ne završi fakultet može očekivati poziciju na četrdeset drugom percentilu u odraslom dobu, tačnije između trideset druge i trideset četvrte godine života. Sa završenom dvogodišnjom školom taj prosek raste na četrdeset osmi percentil, dok četvorogodišnji fakultet podiže očekivani prihod na šezdeseti percentil, što predstavlja značajan skok.

Ukoliko student iz siromašnije porodice uspe da završi elitni koledž, njegov očekivani prihod dostiže čak sedamdeset treći percentil na skali prihoda. Ovi podaci jasno ukazuju na to da upisivanje kvalitetne i visoko rangirane škole ima ogroman uticaj na ekonomsku budućnost pojedinca. U mnogim slučajevima, ovaj obrazovni uspeh može u velikoj meri da nadomesti nedostatak početnog kapitala i pruži šansu za izuzetan profesionalni uspon.

Razlozi za preostale razlike

Ipak, čak i unutar istih obrazovnih kategorija, uticaj roditeljskih prihoda ne nestaje u potpunosti i nastavlja da kreira razlike. Na nacionalnom nivou, deca iz najbogatijih porodica u proseku završavaju na oko 29 percentilnih poena višoj poziciji od dece iz najsiromašnijih porodica, bez obzira na vrstu obrazovanja. Kada se posmatraju samo diplomci četvorogodišnjih neelitnih fakulteta, ta razlika se smanjuje, ali i dalje iznosi oko 10 percentilnih poena u korist dece iz imućnijih porodica.

Razlozi za ovu pojavu leže u širem društvenom i ekonomskom kontekstu koji prevazilazi same ocene i formalne diplome. Bogatije porodice često poseduju razvijenije profesionalne mreže kontakata, što mladima olakšava pronalaženje bolje plaćenih poslova i prestižnih praksi odmah nakon diplomiranja. Takođe, finansijska stabilnost omogućava mladima iz imućnijih porodica da lakše prihvate neplaćene prakse ili rizičnije, ali dugoročno isplativije poslovne poduhvate. Sa druge strane, diplomci iz siromašnijih porodica često su prinuđeni da odmah prihvate bilo koji stabilan posao radi egzistencije, što usporava njihov dugoročni finansijski rast.

Izvor: Nick Maggiulli, Of Dollars And Data · Fotografija: Pexels / www.kaboompics.com (ilustracija)