San nije luksuz: šta nauka kaže o tome koliko spavanje utiče na posao i odluke

U mnogim profesijama malo sna se nosi kao orden. „Spavaću kad umrem”, „radio sam celu noć”, „meni je dovoljno pet sati”. Problem je u tome što nauka o snu, prilično jednoglasno, kaže drugačije: većini odraslih pet sati nije dovoljno, a oni koji spavaju premalo to kod sebe najslabije primećuju.

Koliko sna treba odraslima

Američka akademija za medicinu spavanja i Društvo za istraživanje sna objavili su 2015. zajedničku preporuku: odrasli treba redovno da spavaju sedam ili više sati noću za optimalno zdravlje. Američki centri za kontrolu bolesti (CDC) navode da otprilike trećina odraslih u SAD redovno spava manje od toga. Postoje ljudi kojima je genetski dovoljno manje sna, ali su retki, mnogo ređi od broja ljudi koji veruju da su među njima.

Šta se dešava kada spavamo premalo

Jedno od najpoznatijih istraživanja objavili su Hans van Dongen i saradnici 2003. godine. Učesnici su dve nedelje spavali četiri, šest ili osam sati. Grupa koja je spavala šest sati posle dve nedelje imala je pad pažnje uporediv sa jednom noći potpuno bez sna, a grupa od četiri sata sa dve takve noći. Najzanimljivije je bilo nešto drugo: učesnici su sami procenjivali da su samo blago pospani. Navikli su se na osećaj, ali ne i na posledice.

Nedostatak sna pogađa upravo one sposobnosti koje su najvažnije u poslu znanja: pažnju, radnu memoriju, kontrolu emocija i procenu rizika. Istraživanja pokazuju i da san ima ključnu ulogu u učvršćivanju naučenog. Gradivo naučeno danas mozak tokom noći obrađuje i čuva.

Ljudi sa manjkom sna su i razdražljiviji i manje strpljivi, što se direktno oseća u timu i u radu sa klijentima. Dugoročno, hronično kratak san povezan je sa većim rizikom od gojaznosti, dijabetesa, bolesti srca i depresije.

Ekonomija sna

Istraživačka organizacija RAND objavila je 2016. analizu po kojoj nedovoljan san zaposlenih godišnje košta velike ekonomije desetine milijardi dolara, a SAD i više stotina milijardi, kroz izgubljene radne dane i smanjenu produktivnost. Za firmu, to znači da noćni mejlovi i očekivanje stalne dostupnosti nisu besplatni. Plaćaju se sutradan, u kvalitetu rada.

Kako da zaštitite san

• Redovnost je najvažnija. Isto vreme odlaska u krevet i ustajanja, i vikendom, pomaže telu da zna kada je noć.
• Svetlo ujutru, mrak uveče. Dnevna svetlost u prvim satima dana podešava unutrašnji sat. Uveče prigušite svetla.
• Pazite na kofein. Kofein se iz tela uklanja satima, pa i popodnevna kafa može da utiče na san. Probajte da poslednju kafu popijete pre podneva ili ranog popodneva.
• Alkohol ne pomaže snu. Lakše se zaspi, ali je san isprekidaniji i manje kvalitetan.
• Granica za posao. Poslednji mejl sat ili dva pre spavanja. Zabrinjavajuća poruka u ponoć ne može da se reši u ponoć.
• Ako problem traje, potražite lekara. Nesanica i apneja u snu su česta i lečiva stanja.

Ideja koju vredi poneti

Spavanje nije vreme koje oduzimate poslu, već vreme u kom se pripremate za njega. Sat sna koji žrtvujete da biste završili još jedan zadatak verovatno ćete platiti sutra, kroz sporiji rad, lošije odluke i kraće strpljenje. Najproduktivnija stvar koju večeras možete da uradite je možda da ugasite svetlo na vreme.