Najduže istraživanje sreće na svetu: šta je Harvard naučio prateći ljude 85 godina

Godine 1938, istraživači sa Harvarda počeli su da prate dve grupe mladih muškaraca: 268 studenata druge godine Harvarda i, nešto kasnije, 456 dečaka iz siromašnih kvartova Bostona. Plan je bio da se vidi šta vodi zdravom i srećnom životu. Niko nije znao da će studija nadživeti i svoje osnivače. Danas je to jedno od najdužih istraživanja ljudskog života ikada, a obuhvata i decu prvobitnih učesnika.

Učesnici su decenijama popunjavali upitnike, davali intervjue, prolazili lekarske preglede, snimanja mozga i analize krvi. Među njima su bili budući lekari, radnici, advokati, jedan budući predsednik SAD i ljudi čiji je život krenuo nizbrdo.

Glavni nalaz

Psihijatar Robert Valdinger, četvrti direktor studije, sažeo je rezultate 2015. u jednom od najgledanijih TED govora: dobri odnosi nas čine srećnijim i zdravijim. U knjizi „Dobar život” iz 2023, koju je napisao sa Markom Šulcom, navode da je zadovoljstvo odnosima u 50. godini bolje predviđalo fizičko zdravlje u 80. godini od nivoa holesterola.

Nije reč samo o raspoloženju. Ljudi sa toplim, pouzdanim odnosima duže su ostajali zdravi, a pamćenje im je duže ostajalo oštro. Oni koji su bili usamljeniji ranije su obolevali i ranije pokazivali pad mentalnih funkcija.

Usamljenost kao zdravstveni rizik

Nalazi Harvarda uklapaju se u šira istraživanja. Metaanaliza Džulijane Holt-Lunstad iz 2010, koja je obuhvatila 148 studija i više od 300.000 ljudi, pokazala je da ljudi sa jačim društvenim vezama imaju oko 50 odsto veću verovatnoću preživljavanja tokom praćenja. Američki glavni hirurg Vivek Mirti je 2023. objavio posebno upozorenje o epidemiji usamljenosti, a Svetska zdravstvena organizacija je društvenu povezanost proglasila globalnim zdravstvenim prioritetom.

Kvalitet, ne broj

Važno je šta studija ne kaže. Ne kaže da treba imati mnogo prijatelja ili biti stalno u društvu. Neki od najusamljenijih ljudi u istraživanju bili su u braku ili okruženi ljudima. Presudan je kvalitet: da li postoji neko koga možete da pozovete u tri ujutru. Konfliktni odnosi, čak i bliski, štetili su zdravlju.

Šta to znači za ljude koji puno rade

Posao često uzima vreme koje bi otišlo na prijatelje i porodicu, uz obećanje da ćemo nadoknaditi kasnije. Studija pokazuje cenu tog odlaganja. Muškarci koji su se u starosti najviše kajali, kajali su se što nisu provodili više vremena sa bliskima. Niko nije žalio što nije više radio.

Male stvari koje grade odnose

• Redovnost pobeđuje intenzitet. Kratak poziv svake nedelje vredi više od velikog susreta jednom godišnje.
• Zakažite prijatelje kao sastanke. Zvuči hladno, ali radi.
• Obnovite jednu staru vezu. Poruka osobi sa kojom ste izgubili kontakt često se dočeka sa radošću.
• Budite prisutni. Telefon na stolu tokom razgovora šalje poruku da je razgovor manje važan.
• I na poslu postoje prijateljstva. Istraživanja kompanije Gallup pokazuju da ljudi koji imaju bliskog prijatelja na poslu češće prijavljuju veću posvećenost poslu.

Ideja koju vredi poneti

Mlađi učesnici studije verovali su da će ih novac, slava i uspeh učiniti srećnim. Osamdeset godina kasnije, podaci su odgovorili drugačije. Odnosi nisu ono što radite kada završite posao. Oni su, sasvim doslovno, deo vašeg zdravlja.