Umetnost skulpture kao ogledalo svakodnevnih kontradikcija moderne ere

Preispitivanje svakodnevice kroz neobične oblike

Savremena vizuelna umetnost često pronalazi inspiraciju u najobičnijim predmetima iz svakodnevnog doma, pretvarajući ih u moćne simbole celokupnog društvenog stanja. Skulpture umetnice Dženezis Belandžer prikazuju nadrealne i neobične vizije domaćeg okruženja u kojima se prepliću osećaji nelagode, konzumizma i savremenog kapitalizma. Kroz upotrebu keramičkih i raznovrsnih kombinovanih materijala, autorka materijalizuje ključna pitanja o tome kako danas razlikujemo veštačke objekte od stvarnih pojava. Ona ujedno istražuje zbog čega nam je ta distinkcija postala izuzetno važna u dobu brze tehnološke ekspanzije.

Njena ostvarenja poput skulpture „Snovi ludita“, napravljene od porcelana, staklenih vlakana i čelika, direktno ukazuju na kolektivnu napetost izazvanu sveprisutnošću modernih uređaja. Ovaj rad evocira nostalgiju za jednostavnijim vremenima koja deluju nedostižno, postavljajući otvorena pitanja o ljudskoj zavisnosti od digitalnog okruženja. Sličnu tematiku obrađuje i delo „Negovan“, gde se u kupatilskom ormariću nalazi mešavina lekova uz jabuku ostavljenu da truli na polici, čime se slikovito prikazuju savremene dileme o zdravlju i potrošačkom načinu života.

Metamorfoza javnog prostora i simbola

Pored radova primarno namenjenih zatvorenim galerijskim prostorima, stvaralaštvo ove autorke nedavno je izašlo na otvorene gradske površine i javne parkove. U okviru novog projekta pod nazivom „Glava ili pismo“, koji je zvanično naručio Fond za javnu umetnost, postavljen je niz obimnih radova u čuvenom parku Citi hol u Menhetnu. Izložba na otvorenom istražuje trenutak intenzivnih društvenih promena i preispituje da li je konačni ishod savremenih događaja zaista prepušten pukom slučaju ili iza svega stoje znatno složeniji društveni mehanizmi.

Ova specifična prostorna instalacija obuhvata jato betonskih ptica u nežnim pastelnim tonovima koje se nalaze u gradskoj fontani, kao i saksijske biljke postavljene na kolica koja ostavljaju utisak neprekidnog pokreta. Pored fontane su postavljene i dve bronzane figure koje preoblikuju klasični koncept alegorijskog simbola pravde. Umesto tradicionalnih prikaza sa povezom preko očiju i terazijama u rukama, jedna figura drži ogledalo prema sopstvenom skulpturalnom licu, dok druga drži ruke na različitim visinama, čime se otvaraju sasvim nova tumačenja nepristrasnosti, percepcije i suđenja u savremenom svetu.

Odnos privlačnosti i nelagodnosti u umetnosti

Spajanje vizuelne privlačnosti i duboke nelagodnosti čini osnovnu okosnicu celokupnog umetničkog opusa Dženezis Belandžer. Kroz upotrebu specifičnih i trajnih materijala poput obojenog betona, porcelana, gvožđa i legura, svakodnevni i uobičajeni predmeti dobijaju tajanstvenu, skoro uznemirujuću dimenziju. Sama autorka navodi da je njen primarni cilj stvaranje dela koja odražavaju svakodnevne protivrečnosti u kojima živimo, gde svakodnevni život istovremeno može biti uzbudljiv i potresan. Ove dve krajnosti ne deluju suprotstavljeno, već zajedno tvore složenu i nijansiranu sliku savremenog trenutka.

Pored postavke na otvorenom koja je dostupna javnosti do polovine novembra, publika u Njujorku ima priliku da pogleda njena dela i u okviru grupne izložbe u galeriji Peroten do kraja tekućeg meseca. Među izloženim radovima posebno se izdvajaju i ostvarenja kao što su „Osiromašena imovina“ i „Smanjenje radne snage“. Ova dela dodatno potkrepljuju autorsku nameru da se kroz vizuelni jezik skulpture pruži dublji uvid u savremene društvene, ekonomske i egzistencijalne procese sa kojima se čovek svakodnevno susreće.

Izvor: Colossal · Fotografija: Pexels / Valeria Drozdova (ilustracija)