Između suvereniteta i duga: Kako je MMF primorao El Salvador na uzmak od bitkoina

Kompromis vredan milijardu dolara

Finansijski pregovori između El Salvadora i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) već dugo predstavljaju polje tihe diplomatske borbe. Nedavno odobrenje isplate od 139 miliona dolara u okviru šireg aranžmana, koji dostiže vrednost od 1.4 milijarde dolara, jasno ukazuje na to da su dve strane morale da pronađu zajednički jezik. Ipak, ova finansijska podrška nije došla bez ozbiljnih uslova koji direktno zadiru u najkontroverzniji ekonomski projekat predsednika Najiba Bukelea. MMF je otvoreno stavio do znanja da se od San Salvadora očekuje postepeno povlačenje države iz aktivnosti povezanih sa najpoznatijom kriptovalutom na svetu.

Ovaj korak predstavlja jasan dokaz da međunarodne finansijske institucije i dalje drže ključeve globalne likvidnosti, čak i u eri digitalne imovine. El Salvador je 2021. godine postao prva zemlja na svetu koja je proglasila bitkoin zakonskim sredstvom plaćanja, što je izazvalo oštre reakcije tradicionalnih bankarskih krugova. Pregovori o razvojnom kreditu, koji su započeli u to vreme, praktično su bili zamrznuti upravo zbog ovog poteza. Sadašnji razvoj događaja pokazuje da je ekonomska realnost primorala vlasti u San Salvadoru da pristanu na kompromise kako bi osigurale stabilnost javnih finansija.

Ekonomski paradoks rasta i bezbednosti

Zanimljivo je da MMF u svojim izveštajima ne krije reči hvale za opšte ekonomske rezultate El Salvadora. Privredna aktivnost u ovoj zemlji prevazišla je prvobitna očekivanja, što se u velikoj meri pripisuje dramatičnom poboljšanju bezbednosne situacije u zemlji. Smanjenje stope kriminala, koje je obeležilo Bukeleov mandat, direktno je uticalo na rast poverenja investitora i oživljavanje lokalne ekonomije. Makroekonomski disbalansi se postepeno rešavaju, što je stvorilo povoljan ambijent za privredni rast koji se ne oslanja primarno na kripto eksperimente.

Međutim, ovaj ekonomski uspeh ima i svoju drugu stranu koja se ogleda u neispunjavanju određenih kriterijuma koje je MMF postavio. Među tim kriterijumima posebno mesto zauzima upravo akumulacija bitkoina od strane države. Iako su salvadorske vlasti dobile određena izuzeća i olakšice na osnovu obećanja o korektivnim merama, poruka iz Vašingtona je nedvosmislena: državno učešće u kripto transakcijama mora biti svedeno na minimum. Ovo stvara neobičan paradoks u kojem zemlja beleži odlične ekonomske rezultate, ali je istovremeno primorana da menja svoju vodeću ekonomsku politiku kako bi zadovoljila spoljne kreditore.

Realnost na terenu i tiho povlačenje građana

Kada je El Salvador 2021. godine uveo bitkoin kao zvaničnu valutu pored američkog dolara, vizija je bila ambiciozna. Država je svakom građaninu poklonila određeni iznos u kriptovaluti i lansirala zvanični digitalni novčanik pod nazivom Čivo (Chivo). Cilj je bio da se podstakne masovna upotreba digitalne imovine u zemlji koja se u velikoj meri oslanja na doznake iz inostranstva. Verovalo se da će niske transakcione naknade i brzina prenosa privući milione ljudi koji nemaju pristup tradicionalnim bankarskim uslugama.

Ipak, stvarnost se pokazala znatno drugačijom od tehnološkog optimizma vlasti. Čak je i sam predsednik Bukele tokom 2024. godine priznao da građani nisu prihvatili bitkoin za svakodnevnu kupovinu u onoj meri u kojoj se to očekivalo. Većina stanovnika je nastavila da koristi američki dolar, koji u El Salvadoru služi kao zvanična valuta još od 2001. godine. Strah od volatilnosti, nedostatak tehničke edukacije i duboko ukorenjene navike korišćenja gotovine prevagnuli su nad prednostima decentralizovane mreže. Zbog toga je državni projekat popularizacije bitkoina među stanovništvom tiho počeo da gubi zamah, što je olakšalo MMF-u da postavi svoje zahteve.

Misterija državne akumulacije i donacija

Jedna od najvećih tačaka spoticanja u odnosima između El Salvadora i međunarodnih kreditora jeste pitanje transparentnosti državnih nabavki bitkoina. Predsednik Bukele je 2022. godine najavio ambiciozan plan prema kojem će država kupovati po jedan bitkoin svakog dana. Međutim, mehanizam finansiranja ovih kupovina ostao je obavijen velom tajne, što je izazvalo opravdanu zabrinutost analitičara i međunarodnih institucija. Nije bilo jasno da li se za ove svrhe koriste javna sredstva, poreski prihodi ili neki drugi izvori finansiranja.

MMF je u svojim analizama izneo tvrdnju da El Salvador, barem u određenom periodu, nije koristio javni novac za kupovinu kriptovaluta. Prema njihovim nalazima, akumulacija digitalne imovine se u velikoj meri oslanjala na privatne donacije koje su stizale na državne adrese. U skladu sa novim dogovorom, MMF insistira na tome da se državna akumulacija bitkoina u potpunosti obustavi, osim u slučajevima dokumentovanih i transparentnih donacija. Ovo praktično znači kraj Bukeleovog plana o svakodnevnoj kupovini iz državnog budžeta, čime se stavlja tačka na spekulacije o nekontrolisanom trošenju javnog novca na visokorizičnu imovinu.

Zašto globalni regulatori insistiraju na kontroli

Otpor koji MMF i druge globalne institucije pružaju prema eksperimentu u El Salvadoru nije samo političke prirode, već ima duboke ekonomske razloge. Uvođenje kriptovalute kao zakonskog sredstva plaćanja nosi sa sobom sistemske rizike koji mogu ugroziti stabilnost čitavog finansijskog sistema jedne zemlje. Prvi i najveći rizik jeste ekstremna volatilnost bitkoina, koja onemogućava stabilno planiranje državnog budžeta i poreskih prihoda. Kada vrednost valute može da oscilira i po nekoliko desetina procenata u roku od nekoliko dana, vođenje kredibilne fiskalne politike postaje izuzetno teško.

Pored toga, korišćenje decentralizovanih mreža otvara pitanja vezana za sprečavanje pranja novca i finansiranje nelegalnih aktivnosti. Međunarodni standardi zahtevaju strogu kontrolu tokova kapitala, što je u suprotnosti sa anonimnošću i pseudonimnošću koje kriptovalute nude. Za zemlju poput El Salvadora, koja nema sopstvenu nacionalnu valutu već koristi američki dolar, stabilnost bankarskog sektora zavisi od odnosa sa američkim korespondentskim bankama. Svako narušavanje poverenja u pogledu usklađenosti sa međunarodnim propisima moglo bi da izoluje zemlju iz globalnog platnog prometa, što bi imalo katastrofalne posledice po njenu ekonomiju.

Budućnost kripto suvereniteta u razvoju

Primer El Salvadora pruža dragocene lekcije za sve države koje razmatraju integraciju kriptovaluta u svoje zvanične finansijske sisteme. Iako je tehnološki suverenitet privlačan koncept, posebno za zemlje u razvoju koje žele da smanje zavisnost od zapadnih finansijskih centara, realnost pokazuje da je potpuna nezavisnost teško dostižna. Potreba za stranim kapitalom, investicijama i stabilnim kreditnim linijama i dalje primorava vlade da se povinuju pravilima koja diktiraju institucije poput MMF-a.

Ovaj kompromis ne znači nužno potpuni poraz za El Salvador, već prelazak na pragmatičniji model. Država će verovatno zadržati pravni okvir koji dozvoljava upotrebu bitkoina, ali će njegova uloga biti svedena na nivo privatne inicijative i investicionog instrumenta, bez direktnog učešća i garancija države. Na taj način, San Salvador pokušava da sačuva obraz pred domaćom i stranom kripto zajednicom, dok istovremeno ispunjava uslove neophodne za očuvanje likvidnosti i stabilnosti nacionalne ekonomije.

Granice monetarnog eksperimenta

Eksperiment El Salvadora sa bitkoinom pokazao je da se granice monetarne politike ne mogu lako pomeriti samo političkom voljom i tehnološkim entuzijazmom. Dok su bezbednosne reforme i poboljšanje poslovne klime doneli stvarne ekonomske rezultate, uvođenje kriptovalute kao zakonskog sredstva plaćanja ostalo je uglavnom na nivou simbola. Zahtev MMF-a za smanjenje državne uloge u kripto aktivnostima predstavlja otrežnjujući podsetnik da globalna finansijska arhitektura i dalje počiva na tradicionalnim pravilima.

Za preduzetnike i lidere u regionu Balkana i šire, ova situacija jasno ilustruje da inovacije u finansijskom sektoru moraju biti pažljivo balansirane sa regulatornim zahtevima i realnim potrebama tržišta kako bi donele održiv uspeh. Potpuna nezavisnost od globalnih pravila igre često je luksuz koji čak ni najodlučniji državni lideri ne mogu sebi da priušte kada se suoče sa potrebom za stabilnim finansiranjem.

Izvor: Bitcoin Magazine · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)