Politički krah na Kapitol Hilu i nova pravila za tokenizovane akcije

Politički krah na korak do cilja

Kripto industrija je godinama ulagala ogromne napore i stotine miliona dolara kako bi oblikovala zakonodavni okvir u Sjedinjenim Američkim Državama. Cilj je bio jasan, uspostaviti trajna pravila koja bi ovom sektoru donela legitimitet, ali i značajnu deregulaciju. Međutim, ambiciozni predlog zakona poznat pod nazivom Zakon o jasnoći doživeo je potpuni krah u Senatu. Tokom proceduralnog glasanja, predlog nije uspeo da sakupi neophodnih šezdeset glasova, što je označilo kraj dugogodišnjih lobističkih napora.

Ovaj neuspeh predstavlja ozbiljan udarac za zagovornike digitalne imovine koji su se nadali da će tokom mandata administracije Donalda Trampa osigurati trajne zakonske olakšice. Iako je industrija već zabeležila određene uspehe, poput usvajanja zakona o stabilnim valutama i povoljnih kadrovskih promena u regulatornim telima, sistemski zakon je bio njihov glavni prioritet. Zakonodavstvo donosi trajnost koju odluke pojedinačnih regulatora ne mogu da garantuju, jer se političke okolnosti i rukovodstva agencija menjaju sa svakom smenom vlasti.

Kritičari ovog zakonskog predloga ističu da naziv projekta nije odražavao stvarnu nameru predlagača. Umesto uvođenja transparentnosti, predloženi tekst je težio da izuzme kriptovalute iz strogog nadzora koji važi za tradicionalne finansijske proizvode. Time bi se stvorio poseban režim sa minimalnim obavezama, što bi investitore ostavilo bez adekvatne zaštite. Propast ovog zakona stoga otvara pitanje kako će se u budućnosti odvijati kontrola nad ovim dinamičnim i rizičnim tržištem.

Razlozi za podelu i neočekivani savezi

Do samog kraja glasanja, republikanski senatori su pokušavali da proguraju zakonski tekst bez postizanja šireg dvopartijskog konsenzusa. Demokrate su u poslednjem trenutku ponudile kompromisni predlog koji je uključivao stroža ograničenja za izabrane zvaničnike u pogledu posedovanja digitalne imovine, kao i stroža pravila za plaćene promocije kriptovaluta. Republikanska strana je ovaj predlog odbila, optužujući suparnike za stalno pomeranje granica u pregovorima i opstrukciju procesa.

Nedostatak saradnje bio je vidljiv i u mesecima koji su prethodili glasanju. Republikanci su nacrte zakona delili sa predstavnicima kripto industrije i javnošću pre nego što bi ih dostavili svojim kolegama iz Demokratske stranke. Takav pristup narušio je poverenje i doveo do toga da na kraju nijedan demokratski senator ne podrži predlog. Čak je i senatorka Kirsten Džilibrand, poznata kao dugogodišnja zagovornica kripto sektora koja je pozivala kolege na podršku, na kraju glasala protiv.

Pored partijskih podela, unutar same Republikanske stranke došlo je do neočekivanih neslaganja. Senatori Džoš Holi i Džeri Moran ostali su dosledni svom obećanju da će glasati protiv zakona zbog zabrinutosti poljoprivrednih udruženja. Naime, postojala je opravdana bojazan da bi pravila o nagradama za stabilne valute mogla da privuku depozite iz lokalnih banaka u kripto prostore. To bi smanjilo likvidnost lokalnih banaka i ugrozilo njihovu sposobnost da odobravaju kredite poljoprivrednicima koji zavise od te podrške. Takođe, senatorka Suzan Kolins je odlučila da glasa protiv, procenivši da bi podrška kontroverznom zakonu mogla da ugrozi njenu kampanju za reizbor.

Unutrašnji sukobi i teret političke senke

Pored političkih nesuglasica u Vašingtonu, propasti zakona doprineli su i sukobi unutar same industrije. Početkom godine, kompanija Koinbejs i njen izvršni direktor Brajan Armstrong povukli su podršku predlogu zakona zbog neslaganja sa pojedinim odredbama o stabilnim valutama. Ovaj potez je primorao senatore da odlože ključno glasanje i zaustavio je zamah koji je postojao u Kongresu. Iako je kompromis kasnije postignut, izgubljeno vreme se pokazalo kao ključni faktor.

Tokom tog odlaganja, u javnosti su se pojavili podaci o finansijskim prihodima Donalda Trampa, koji su otkrili da je ostvario profit od 1.4 milijarde dolara od poslova sa kriptovalutama. Ova informacija izazvala je oštre reakcije javnosti i pretvorila zakon u politički osetljivu temu pred predstojeće izbore. Čak i oni političari koji su ranije bili blagonakloni prema industriji počeli su da zahtevaju strože etičke odredbe kako bi se izbegao utisak da se zakoni pišu u korist pojedinačnih interesa.

Predstavnici drugih velikih kompanija iz ovog sektora nisu krili razočaranje ovakvim ishodom. Izvršni direktor kompanije Ripl, Bred Garlinghaus, izjavio je da je industrija sama sebi nanela štetu zbog nedostatka jedinstva u ključnim trenucima. Optužbe su se nizale sa svih strana, dok su republikanski lideri tvrdili da su demokrate propustile priliku da donesu korist građanima, a demokrate uzvraćale da su republikanci žrtvovali zakon štiteći sumnjive finansijske aranžmane.

Regulatorni manevar i uvođenje novih izuzeća

Nakon što je postalo jasno da zakon neće proći, regulatorna tela su brzo reagovala kako bi umirila tržište. Komisija za trgovinu robnim fjučersima i Komisija za hartije od vrednosti i berze pokušale su da pokažu kako i dalje mogu da obezbede povoljno okruženje za digitalnu imovinu. Komisija za trgovinu robnim fjučersima poslala je predlog novih pravila Beloj kući na razmatranje, dok je Komisija za hartije od vrednosti i berze donela odluku koja je izazvala veliko iznenađenje u finansijskim krugovima.

Reč je o takozvanom izuzeću za inovacije, meri kojom se platforme za trgovanje tokenizovanim hartijama od vrednosti oslobađaju statusa berze u smislu zakona o hartijama od vrednosti. Ove platforme omogućavaju investitorima da umesto klasičnih akcija kupuju kripto tokene koji predstavljaju te akcije. Velike kompanije poput Koinbejsa, Krakena i Robin huda dugo su tražile ovakvu odluku kako bi mogle da ponude ove proizvode američkim klijentima.

Ova odluka predstavlja presedan u radu Komisije za hartije od vrednosti i berze. Iako je komisija u prošlosti davala slična izuzeća za manje operatere, ovo je prvi put da se tako krupna promena uvodi bez prethodne javne rasprave i dugotrajnog procesa analize. Kritičari, uključujući udruženje Bolja tržišta, oštro su osudili ovaj potez, navodeći da regulator svesno ugrožava bezbednost investitora i narušava integritet nacionalnog tržišnog sistema radi zadovoljenja interesa jedne industrije.

Ograničenja i rizici tokenizovanih akcija

Uprkos naporima regulatora da olakšaju poslovanje ovim platformama, ostaje pitanje da li će tokenizovane akcije privući značajan broj investitora. Glavni argument zagovornika jeste mogućnost trgovanja tokom celog dana i noći, bez obzira na radno vreme tradicionalnih berzi. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da većina institucionalnih investitora nema stvarnu potrebu za neprekidnim trgovanjem i da radije bira sigurnost i likvidnost koje nude etablirane berze poput Njujorške berze ili Nasdaka.

Pored toga, tokenizovane akcije nose specifične rizike koji mogu odvratiti potencijalne kupce. Ukoliko investitor kupi token na jednoj platformi, trenutno ne postoji razvijena infrastruktura koja bi mu omogućila da taj isti token proda na nekom drugom mestu. To stvara situaciju u kojoj je kupac praktično zarobljen unutar jednog sistema. Dodatni problem predstavlja pravilo o ograničenju obima trgovanja, prema kojem platforma mora privremeno da obustavi rad ako dostigne određeni limit, što može ostaviti investitore bez mogućnosti da reaguju na tržišne promene.

Takođe, izdavaoci akcija možda neće želeti da dozvole da se njihove akcije tokenizuju bez njihovog pristanka. Komisija za hartije od vrednosti i berze nije odobrila zahteve pojedinih platformi da vrše tokenizaciju bez saglasnosti kompanija koje su izdale te akcije. Zbog toga je verovatno da će se na ovim platformama trgovati samo akcijama malog broja kompanija koje su direktno povezane sa kripto sektorom, što značajno ograničava privlačnost celog koncepta za širu javnost.

Sudski procesi i prepletene mreže uticaja

Dok se na zakonodavnom nivou vode političke borbe, pravosudni sistem se bavi posledicama ranijih potresa na tržištu. Sem Benkman Frid, osnivač propale berze FTX, uputio je žalbu Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država nakon što je izgubio spor pred apelacionim sudom. Njegova odbrana se i dalje oslanja na argument da klijenti na kraju nisu pretrpeli gubitke jer su sredstva naknadno obezbeđena, što su sudovi ranije već odbacili kao nevažeći argument za oslobađanje od optužbi za prevaru.

Istovremeno, bivša direktorka u istoj kompaniji, Kerolajn Elison, koja je puštena na slobodu, pronašla je zaposlenje u organizaciji Manifand koja se bavi dodelom grantova. Ova organizacija je u prošlosti bila finansirana upravo sredstvima iz FTX-a, a trenutno vodi pravnu bitku sa stečajnim upravnicima oko povraćaja tog novca poveriocima. Odluka da se zaposli osoba koja je bila direktno uključena u jednu od najvećih finansijskih prevara izazvala je čuđenje u javnosti, ali i ukazala na duboke veze koje i dalje postoje unutar ovog kruga.

Sa druge strane, kompanija Bajnens je povukla svoju tužbu za klevetu protiv lista Vol strit džurnal, samo dan nakon što su mediji potvrdili da tužilaštvo u Menhetnu zaista vodi istragu o njihovom poslovanju i kršenju sankcija prema Iranu. Ova istraga se odvija u specifičnom političkom kontekstu, s obzirom na to da je na čelu nadležnog tužilaštva Džejmi Mekdonald, nekadašnji lični advokat Donalda Trampa koji je ranije zastupao velike kripto kompanije. Bajnens je ostvario blisku saradnju sa Trampovom porodicom kroz investicije i softversku podršku za njihove projekte, što dodatno komplikuje sliku o nezavisnosti regulatornog nadzora.

Zaključak i pouke za domaće tržište

Propast Zakona o jasnoći pokazuje da agresivno lobiranje i stotine miliona dolara ne mogu uvek da nadvladaju institucionalne prepreke i opravdanu zabrinutost za stabilnost finansijskog sistema. Za preduzetnike i investitore u Srbiji i regionu, ova dešavanja nose važnu poruku o važnosti opreza i stabilnosti. Oslanjanje na brza regulatorna rešenja i politička obećanja često nosi visoke rizike, posebno na tržištima koja su podložna brzim promenama i političkim uticajima.

Dugoročni uspeh bilo kog finansijskog projekta zavisi od poverenja korisnika i usklađenosti sa realnim ekonomskim potrebama, a ne od pronalaženja pravnih prečica. Dok se globalni regulatori trude da balansiraju između podsticanja inovacija i zaštite potrošača, domaće kompanije treba da se fokusiraju na izgradnju održivih poslovnih modela koji mogu da izdrže i najstrože regulatorne provere.

Samo kroz transparentnost i odgovorno poslovanje može se obezbediti stabilan rast na domaćem i međunarodnom tržištu. Razumevanje šireg konteksta i praćenje globalnih trendova omogućava domaćim akterima da donose informisane odluke i izbegnu zamke u koje su upale velike svetske platforme.

Izvor: Molly White, Citation Needed · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)