Upravljanje rizikom i imovinom fondova nakon propasti banke

Pravni položaj investitora i fondova

Kada finansijska institucija izgubi dozvolu za rad i uđe u proces likvidacije ili stečaja, struktura vlasništva i potraživanja postaju ključni za očuvanje stabilnosti tržišta. Pojedinci koji poseduju udete u investicionim fondovima nisu direktni komitenti pogođene banke, već udeli predstavljaju srazmeran deo ukupne neto imovine kojom upravlja profesionalna kuća. Pravni i finansijski poverilac banke zapravo je sam fond, odnosno društvo koje vrši poslove upravljanja imovinom u ime i za račun ulagača.

Ovakva struktura znači da pojedinačni članovi fonda nemaju obavezu niti mogućnost da samostalno prijavljuju potraživanja u stečajnom postupku. Zakonski okviri strogo odvajaju imovinu investicionog fonda od imovine društva koje njime upravlja, kao i od imovine depozitarne banke. Zbog ove stroge separacije, problemi sa jednom tačkom u portfelju ne vode automatski do potpunog gubitka celokupne vrednosti ulaganja, pošto se portfelji sastoje od široke lepeze različitih instrumenata.

Regulatorna ograničenja nalažu diversifikaciju sredstava, pa su plasmani u depozite jedne banke zakonski limitirani određenim procentom ukupne imovine. Na taj način je sistem postavljen tako da apsorbuje udarce nastale usled propasti pojedinačnih finansijskih subjekata. Svaki investicioni fond koji nije polagao svoja novčana sredstva u spornu banku nastavlja svoje redovno poslovanje bez ikakvih neposrednih posledica po vrednost imovine.

Razlika između iznosa i vrednosti potraživanja

U trenucima kada banka obustavi poslovanje, knjigovodstveni iznos sredstava na računima i njihova realna tržišna vrednost prestaju da budu istoimeni pojmovi. Iznos predstavlja sumu glavnice i obračunate kamate koju banka formalno duguje, dok vrednost odražava realnu procenu verovatnoće i roka naplate tog novca kroz sudski stečajni postupak. Pošto je poslovanje banke prekinuto, pretpostavka o redovnoj isplati po ugovorenim uslovima više ne važi, pa se realna vrednost potraživanja u datom trenutku ne može precizno izmeriti.

Da bi se sprečilo prenošenje nerealnih očekivanja i zaštitili interesi ulagača koji ostaju u fondu od onih koji izlaze, regulatorna tela nalažu privremeni potpuni otpis ovakvih pozicija. Iskazivanje potraživanja kao u potpunosti obezvređenih ne predstavlja odricanje od novca, već oprezno računovodstveno prilagođavanje novonastalim okolnostima. Sredstva se vode u vanbilansnoj evidenciji kao potencijalni budući prihod koji će zavisiti od uspešnosti unovčenja stečajne mase.

Ukoliko se tokom stečajnog postupka utvrdi da postoji dovoljno imovine za namirivanje poverilaca u odgovarajućem isplatnom redu, svaka naknadno ostvarena naplata direktno uvećava vrednost imovine fonda. To direktno utiče na rast cene investicione jedinice u periodu kada se naplata knjiži, čime se obezbeđuje pravičnost prema aktivnim članovima fonda u tom trenutku.

Obaveze društava za upravljanje

Profesionalna društva koja upravljaju imovinom fondova imaju zakonsku obavezu da reaguju odmah po prijemu obaveštenja nadležnih institucija o oduzimanju dozvole banci. Prvi korak obuhvata izradu preciznog preseka stanja za svaki fond ponaosob, uz utvrđivanje tačnih iznosa glavnica, kamata i ugovorenih rokova oročenja. Ovi podaci se dostavljaju depozitaru i regulatornim telima radi usaglašavanja knjigovodstvenih vrednosti.

Obračun neto vrednosti imovine i cena investicione jedinice moraju biti korigovani u skladu sa naloženim otpisom potraživanja, a o svim promenama društvo je dužno da transparentno obavesti javnost putem svoje internet stranice. Istovremeno, pravna služba društva preuzima obavezu blagovremenog prijavljivanja celokupnog iznosa potraživanja u stečajnom postupku. Aktivno praćenje svih radnji stečajnog upravnika spada u redovne dužnosti sa pažnjom dobrog stručnjaka.

Nakon sprovedenog otpisa, menadžment fonda mora da analizira trenutnu likvidnost portfelja i njegovu usklađenost sa zakonskim ograničenjima ulaganja. Ako se u malom broju slučajeva pokaže da su propisani limiti narušeni usled smanjenja ukupne imovine, neophodno je preduzeti korektivne mere i o tome bez odlaganja obavestiti nadležnu komisiju za hartije od vrednosti.

Uloga depozitara i kontrola tačnosti

Depozitarna banka ima ključnu kontrolnu funkciju u sistemu kolektivnog investiranja, koja dolazi do punog izražaja u situacijama tržišnih poremećaja. Osnovni zadatak depozitara jeste da proveri da li je društvo za upravljanje ispravno obračunalo neto vrednost imovine i cenu investicione jedinice u skladu sa važećim propisima i prospektom fonda. Bez pisane potvrde depozitara, nijedan obračun se ne može smatrati validnim niti se sme javno objaviti.

Ukoliko depozitar utvrdi bilo kakve nepravilnosti ili neslaganja u dokumentaciji kojom se pravdaju procene otpisa, dužan je da o tome odmah obavesti upravljačko društvo i regulatorno telo. Kod otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, ukoliko se eventualne razlike ne otklone u zakonskom roku, propisana je obustava izdavanja i otkupa jedinica sve dok se obračun u potpunosti ne usaglasi.

Ovakav mehanizam sprečava manipulacije i štiti ulagače od netačnih informacija koje bi mogle da naruše fer vrednovanje njihovog udela. Kontrolna uloga depozitara ne umanjuje odgovornost upravljačkog društva, već predstavlja dodatni sloj institucionalne sigurnosti za celokupno tržište kapitala.

Pravila i uslovi za obustavu otkupa

Samo pokretanje stečaja nad bankom u kojoj se nalazio deo depozita ne znači automatski prekid rada investicionog fonda ili trajnu obustavu isplate novca ulagačima. Zahtevi za otkup jedinica se i dalje zaprimaju i obrađuju u redovnim zakonskim rokovima, pri čemu cena više ne sadrži neizvesnu komponentu propale banke. To znači da isplate koje se vrše nakon otpisa štite preostale članove od preuzimanja tuđeg rizika naplate.

Privremena obustava izdavanja i otkupa jedinica predstavlja krajnju meru koja se primenjuje samo u strogo definisanim vanrednim okolnostima. Do obustave može doći ukoliko zahtevi za povlačenje sredstava u jednom danu dramatično premaše propisani procenat ukupne imovine, čime bi bila ugrožena redovna likvidnost. Takvu odluku donosi društvo uz saglasnost depozitara, ili je može naložiti regulator ukoliko proceni da je to neophodno za zaštitu interesa ulagača.

Tokom trajanja privremene obustave, novi zahtevi za ulaganje se odbijaju, dok se zahtevi za isplatu evidentiraju po redosledu prijema i izvršavaju naknadno po ceni utvrđenoj na dan prestanka obustave. Cilj ovakvih mera jeste da se obezbedi uredan i ravnopravan tretman svih investitora, sprečavajući situaciju u kojoj bi brzi ulagači oštetili one koji ostaju dugoročno posvećeni fondu.

Informisanje ulagača i zaštita prava

Pristup pouzdanim informacijama predstavlja temelj stabilnog odnosa između investitora i institucija na finansijskom tržištu. Ulagači koji žele da prate status svojih sredstava pogođenih ovakvim događajima treba da se oslanjaju na zvanične izvore podataka. Prva adresa za informacije uvek je zvanična internet stranica društva za upravljanje, gde se svakodnevno objavljuju ažurirane cene jedinica i posebna obaveštenja o preduzetim merama.

Pored toga, relevantne informacije o toku stečajnog postupka i raspoloživosti stečajne mase objavljuju nadležne državne agencije zadužene za osiguranje depozita i regulaciju tržišta kapitala. Ovi izvori pružaju uvid u zvanične odluke, bilanse i pravne korake koji se preduzimaju u cilju maksimizacije povraćaja sredstava za sve poverioce u sistemu.

Ukoliko pojedini investitor smatra da upravljačko društvo nije postupilo u skladu sa zakonskim propisima ili pravilima poslovanja, na rasppolaganju su mu formalni mehanizmi prigovora. Obraćanje unutrašnjim službama za zaštitu potrošača u okviru društva, kao i naknadno podnošenje prijave regulatornom telu, predstavljaju zakonski put za rešavanje sporova i zaštitu ličnih interesa.

Izvor: BIZlife · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)