Da li je desalinizacija vode bolje rešenje od izgradnje akumulacionih jezera

Energetski izazov i realne brojke

Dugo je vladalo mišljenje da je pretvaranje slane vode u pijaću izuzetno skup i energetski neefikasan proces. Međutim, savremena tehnologija reverzne osmoze značajno je smanjila potrošnju energije. Danas je za prečišćavanje jednog kubnog metra morske vode potrebno oko četiri kilovat-časa električne energije, što iznosi svega četiri vat-časa po litru. Kada se ovi podaci primene na realne potrebe, slika postaje znatno jasnija.

Procenjuje se da će Engleskoj do 2050. godine nedostajati oko pet milijardi litara vode dnevno. Da bi se ova količina obezbedila isključivo procesom desalinizacije, bilo bi potrebno oko sedam teravat-časova električne energije godišnje. S obzirom na to da Velika Britanija trenutno troši oko 290 teravat-časova godišnje, ovaj proces bi povećao ukupnu potražnju za tek nešto više od dva odsto. Budući da se predviđa da će se potrošnja struje u ovoj zemlji ionako udvostručiti do sredine veka zbog prelaska na električna vozila i ekološko grejanje, dodatni procenat za stabilno vodosnabdevanje ne predstavlja nepremostivu prepreku.

Birokratija i brzina izgradnje

Izgradnja novih akumulacionih jezera često nailazi na snažan otpor lokalnih zajednica i ekoloških udruženja zbog narušavanja prirodnog staništa. Sa druge strane, postrojenja za desalinizaciju zauzimaju znatno manje prostora. Primer postrojenja Bekton u Londonu pokazuje da je ovakav objekat moguće izgraditi za šest godina, dok projekat akumulacije Abingdon traje već više od petnaest godina bez konačnog rešenja.

Ipak, savremeni regulatorni sistemi usporavaju i ove projekte. Planirana postrojenja u Mabletorpu i Baktonu ne očekuju se pre 2040. godine zbog složenih administrativnih procedura. Da bi se pokrio projektovani deficit od pet milijardi litara samo pomoću kapaciteta veličine Bektona, bilo bi neophodno izgraditi oko pedeset takvih postrojenja. Ipak, korišćenjem većih i modernijih sistema taj broj bi mogao biti znatno manji.

Ekološki balans i održiva budućnost

Svako infrastrukturno rešenje nosi određene ekološke posledice. Kod akumulacionih jezera to je plavljenje velikih površina zemljišta i trajna izmena lokalnog biodiverziteta. Kod desalinizacije glavni izazovi su odlaganje koncentrovane slane vode, poznate kao salamura, i potrošnja energije.

U eri kada tehnologija omogućava korišćenje obnovljivih izvora energije, desalinizacija postaje sve čistija. Integracijom solarnih i vetroelektrana sa postrojenjima za preradu vode, emisija štetnih gasova može se svesti na minimum. Razumevanje ovih tehnologija i njihovo pravilno balansiranje sa tradicionalnim metodama ključno je za obezbeđivanje pijaće vode za generacije koje dolaze.

Izvor: Hannah Ritchie, By the Numbers · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)