Beograd ima više od 60 tropskih noći godišnje | dr Ivan Simić, dr Ana Šabanović | Agelast 349
Slušanje se nastavlja i kada se ekran ugasi, dok god je ova stranica otvorena. Zvuk dolazi sa servera emisije.
O čemu je epizoda
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevŠta je tropska noć? Tropska noć je meteorološki termin koji znači da minimalna temperatura tokom noći ne padne ispod 20 °C. Drugim rečima, čak ni pred zoru vazduh se ne ohladi ispod 20 stepeni. Što se Beograda tiče, klimatski prosek iz perioda 1961–1990. bio je otprilike 10–15 tropskih noći godišnje. U 2017. godini izmereno je preko 50 tropskih noći godišnje, a tokom 2024. i 2025. godine preko 60 tropskih noći u toku godine. Verovatno ste se već navikli na sms poruke upozorenja koje nam stižu od MUP Srbije i Hidrometeorološkog zavoda Srbije na jake i dugotrajne toplotne talase. Brojni urbanisti danas, između ostalog, razmatraju da bi trebalo strateški da se razmišlja i da se gradsko zelenilo zameni vrstama koje će moći da podnesu temperature i klimatske uslove koji nas čekaju u budućnosti. Drugim rečima, strukture gradova, planiranje i infrastrukture moraju da se menjaju, ne samo da bi se prilagodili i ublažili efekte klimatskih promena, već da bi mogli da prežive. Gradovi više ne mogu i ne smeju da budu antropocentrični, to jest, da se odnose isključivo prema čoveku i njegovim potrebama, već kao prioritet moraju da postave celokupnu prirodu, floru i faunu, kruženje materije i protok energije. Unutar tog biodiverziteta humani ekosistem je samo jedan njegov deo. Upravljanje vodama, smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva ili topografija izgradnje i izbor materijala samo su neki od elemenata tih rešenja. Naši gosti ove nedelje su dr Ivan Simić i dr Ana Šabanović koji se bave upravo urbanizmom i prostornim planiranjem sa akcentom na uticaj klimatskih promena na planiranje i
Još iz emisije
- Kojim vrstama preti nestanak? Prva crvena knjiga sisara Srbije | Milan Paunović | Agelast 348
- Kako su evolucija mozga i društveni život doveli do pojave morala? | Biljana Stojković | Agelast 347
- Život i delo Mike Alasa | Matematičar, ribar, izumitelj, putopisac | Saša Šepec | Agelast 346
- „Pamćenje gusenice se prenosi na leptira, čak i u sledeću generaciju" | Miloš Popović | Agelast 345
- „Dobar fotograf je onaj koji čini vidljivim ono što je nevidljivo“ | Muhammed Muheisen | Agelast 344
- „Mi volimo da kažemo, ne da smo lokalni mediji nego mediji zajednice”, Južne vesti/021/Glas Šumadije
- Kako pauci lete kilometrima bez krila i prave mrežu jaču od čelika? | dr Gordana Grbić | Agelast 343
- „Tranzistor je najznačajniji izum modernog doba" | dr Vladimir M. Milovanović | Agelast 342
- „U rimskoj areni u Viminacijumu smo pronašli afričkog leoparda" | dr Sonja Vuković | Agelast 341
- "Kako se u nauci dolazi do najboljeg znanja?", filozofija etike i AI u obrazovanju, dr Vlasta Sikimić
- „Previše nagrada smo dobili, pa sam htio srušiti sve i krenuti od nule" | Damir Urban | Agelast 340