Da li će Elon Mask uspeti da poveže Ostin i San Antonio brzim tunelima

Vizija brze podzemne železnice

Ilon Mask već godinama promoviše ideju o revolucionarnom transportu kroz vakuumske cevi, poznatijem kao Hyperloop. Najnoviji predlog njegove kompanije Boring odnosi se na povezivanje dva brzorastuća urbana centra u Teksasu – Ostina i San Antonija. Ova dva grada udaljena su oko 130 kilometara, a putovanje između njih trenutno se oslanja na preopterećene autoputeve. Implementacija ovog sistema omogućila bi putnicima da razdaljinu pređu za samo nekoliko minuta, što bi potpuno transformisalo lokalnu ekonomiju i mobilnost radne snage.

Koncept se oslanja na tehnologiju niskog pritiska unutar tunela, čime se eliminiše otpor vazduha i omogućavaju brzine koje prevazilaze klasične brze pruge. Pored brzine, zagovornici ovog rešenja ističu ekološke prednosti, s obzirom na to da bi sistem funkcionisao na električni pogon i smanjio broj automobila na putevima. Međutim, prelazak sa teorijskih planova na praktičnu primenu zahteva rešavanje složenih inženjerskih i regulatornih izazova koji do sada nisu uspešno prevaziđeni u komercijalnim razmerama.

Istorija neostvarenih obećanja

Glavni razlog za skepticizam javnosti i stručnjaka leži u dosadašnjem radu kompanije Boring. Od svog osnivanja, ova firma je najavila brojne projekte u velikim američkim metropolama poput Čikaga, Los Anđelesa i Baltimora. Većina tih planova je tiho napuštena ili nikada nije prešla fazu početnih pregovora sa lokalnim vlastima. Jedini funkcionalni sistem koji je kompanija do sada izgradila jeste tunel ispod kongresnog centra u Las Vegasu, ali on se značajno razlikuje od prvobitne vizije.

Umesto naprednih kapsula u vakuumu koje se kreću ogromnim brzinama, sistem u Las Vegasu koristi standardna Tesla vozila koja voze kroz uske betonske tunele brzinom od oko 50 kilometara na čas. Mnogi kritičari ističu da je ovaj projekat zapravo samo podzemni put sa ograničenim kapacitetom, a ne revolucionarna transportna mreža. Zbog toga se novi predlog za Teksas posmatra sa velikom dozom rezerve, dok investitori i analitičari traže konkretne dokaze o tehnološkoj spremnosti kompanije.

Izazovi i budućnost infrastrukture

Izgradnja međugradskog Hyperloop sistema zahteva ne samo tehnološku zrelost, već i ogromna finansijska sredstva i rešavanje pitanja prava prolaza kroz privatne i javne posede. Kopanje tunela na dugim relacijama predstavlja izuzetno skup proces, a kompanija Boring mora da dokaže da njene mašine za kopanje mogu raditi znatno brže i jeftinije od tradicionalnih metoda, što je bio jedan od glavnih ciljeva osnivanja firme. Bez drastičnog smanjenja troškova iskopavanja, projekat između Ostina i San Antonija teško može postati ekonomski isplativ.

Pored finansijskih prepreka, bezbednosni standardi za transport putnika kroz vakuumske cevi podložni su rigoroznim proverama državnih organa. Svaki incident u zatvorenom podzemnom sistemu nosi velike rizike, zbog čega je proces dobijanja dozvola dugotrajan i neizvestan. Ipak, sam razgovor o ovakvim projektima podstiče inovacije u oblasti transporta i tera tradicionalne građevinske kompanije da razmišljaju o novim rešenjima za smanjenje saobraćajnih gužvi u modernim megapolisima.

Izvor: TechCrunch · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)