Gde zapravo završavaju milijarde namenjene razvoju veštačke inteligencije

Poreklo novca za inovacije

Velike korporacije izdvajaju ogromne sume za uvođenje naprednih tehnologija u poslovanje, pri čemu se struktura finansiranja znatno razlikuje od uobičajenih tehnoloških investicija. Najveći udeo novca potiče iz potpuno novih finansijskih izvora koji ranije nisu postojali u planovima kompanija. Manji deo potrebnog kapitala obezbeđuje se preusmeravanjem sredstava koja su bila namenjena nabavci klasičnih računarskih programa i licenci. Ostatak novca dolazi iz smanjenja troškova ljudskog rada i drugih operativnih stavki.

Mnogi osnivači startapa prave osnovnu grešku pretpostavljajući da se takmiče direktno sa proizvođačima tradicionalnih poslovnih aplikacija za isto parče kolača. Borba za postojeće budzete za softver zapravo predstavlja najmanji deo raspoloživog tržišta. Kompanije koje uspevaju da privuku veća sredstva obično nude rešenja čija vrednost opravdava znatno više cene u odnosu na standardne zamene po korisniku. Kupci takve alate ne tretiraju kao obične aplikacije, već kao resurse koji zamenjuju ili drastično uvećavaju ljudski rad.

Praktična iskustva vodećih poslovnih sistema pokazuju da se značajan deo budzeta za digitalne agente obezbeđuje kroz uštede na radnim mestima koja se ne popunjavaju nakon odlaska zaposlenih. Organizacije danas funkcionišu sa znatno manjim brojem ljudi uz podršku desetina automatizovanih agenata koji obavljaju rutinske zadatke. Dobavljači koji žele deo tog kolača moraju ponuditi rešenja koja preuzimaju konkretne operativne zadatke umesto klasične kancelarijske administracije. Takav pristup otvara vrata potpuno novim tokovima novca koji prevazilaze okvire IT sektora.

Usporavanje rasta klasičnih softvera

Masovna primena naprednih modela ostvarila je vidljiv uticaj na rast tržišta tradicionalnih poslovnih aplikacija zasnovanih na pretplati po korisniku. Procene pokazuju da je širenje ove industrije blago usporeno jer se deo novih investicija preusmerava ka novim tehnološkim rešenjima. Iako ukupna potrošnja na softver i dalje raste, kategorije koje naplaćuju usluge po broju zaposlenih beleže skromnije rezultate nego ranije. To se u poslovanju pojedinačnih kompanija često odražava kroz stabilne prihode bez značajnijeg rasta.

Temeljna istraživanja tržišta otkrivaju da korporacije nemaju nameru da menjaju svoje temeljne sisteme evidencije, poput baza podataka za ljudske resurse ili planiranje resursa preduzeća. Ti sistemi ostaju osnovni stubovi poslovanja jer čuvaju kritične podatke i istoriju kompanije. Promene se dešavaju na nivou novih budzeta koji se više ne ulivaju u osnovne sisteme, već u specijalizovane alate izgrađene oko njih. Preduzeća radije nadograđuju postojeću infrastrukturu nego što ulaze u rizične i skupe migracije celokupnih sistema.

Razumevanje ove ravnoteže pomaže novim preduzećima da preciznije odrede svoju ciljnu publiku i strategiju nastupa. Softverski proizvodi koji se oslanjaju na stare modele naplate po glavi zaposlenog suočavaju se sa ograničenjima rasta jer su limitirani brojem radnika u klijentskoj firmi. Sa druge strane, modeli koji prate učinak, potrošnju resursa ili ostvarene rezultate nemaju takva ograničenja. Kako klijenti koriste više automatizovanih rešenja, prihodi proizvođača koji prate potrošnju rastu srazmerno obimu obavljenog posla.

Dominacija vlasnika infrastrukture

Analiza raspodele investicija po odeljenjima otkriva da tradicionalni giganti zadržavaju primat tamo gde već kontrolišu radne procese, podatke i bezbednosne dozvole. Kompanije koje upravljaju internim servisnim zahtevima ili evidencijom zaposlenih lako nameću sopstvena rešenja kao prirodnu nadogradnju. Kada je reč o svakodnevnim administrativnim poslovima, veštačka inteligencija funkcioniše uglavnom kao dodatna usluga na već uspostavljenu platformu. Kupci radije biraju proverene dobavljače sa kojima već imaju dugoročne ugovore nego nepoznate alternative.

Potpuno drugačija situacija viđa se u oblastima koje nisu postojale u starom tehnološkom okruženju ili zahtevaju potpuno nov pristup obradi podataka. Službe za korisničku podršku i tehnički razvoj predstavljaju prostore gde nezavisni proizvođači i specijalizovane platforme ostvaruju najveći rast. Razlog leži u činjenici da savremeni alati mogu samostalno da vode složene razgovore od početka do kraja uz proverljiv kvalitet odgovora. Funkcije koje ispunjavaju uslove autonomnog delovanja i jasne provere rezultata najbrže privlače nova sredstva.

Osnivači koji razvijaju rešenja za specifične sektore moraju pažljivo da analiziraju gde se nalaze potrebni podaci i ko upravlja radnim procesom. Ukoliko postojeći gigant već drži ključne sisteme i kontekst, ulazak na to tržište zahteva jasnu strategiju integracije i dokazivanje superiornosti. Bez jasnog plana kako se dolazi do neophodnih informacija, svaki razvojni poduhvat osuđen je na marginalnu poziciju. Poznavanje unutrašnje strukture korporativnih IT sistema često predstavlja presudnu razliku između uspeha i propasti startapa.

Specijalizovane primene i struktura potrošnje

Tržište savremenih tehnologija jasno pokazuje neravnomernu zastupljenost različitih kategorija primene, pri čemu programska podrška za pisanje koda i radni asistenti apsolutno dominiraju ukupnim obimom ulaganja. Programeri i inženjeri koriste napredne alate u masovnoj meri, što ovu oblast čini ubedljivo najvećim pojedinačnim segmentom potrošnje. Radni asistenti i četbotovi za opštu upotrebu zauzimaju drugo mesto, dok svi ostali horizontalni sektori zajedno čine znatno manji udeo. Vertikalna rešenja namenjena specifičnim industrijama, poput zdravstva i pravnih usluga, rastu stabilno ali uz znatno manjeg obima.

Prodajne i komercijalne funkcije beleže specifičan razvojni put gde su alati za pronalaženje potencijalnih klijenata i obradu podataka preuzeli primat. Iako je automatizacija prodajnih procesa u usponu, potražnja za naprednim rešenjima u ovoj oblasti i dalje je višestruko manja u poređenju sa alatima za razvoj softvera. Razvojni laboratoriji i kreatori temeljnih modela zadržavaju najveći deo prihoda od infrastrukture i osnovnih servisa. Nezavisne aplikacije koje predstavljaju tanak sloj iznad osnovnih modela moraju pažljivo da biraju nišu kako ne bi ušle u direktan sukob sa tvorcima same tehnologije.

Prosečne korporacije troše znatno više novca na ove tehnologije nego što je to bilo predviđeno prvobitnim godišnjim planovima. Razlika između planiranih i ostvarenih troškova proističe iz činjenice da autonomni procesi rade neprekidno, čak i kada se zaposleni odjavu sa sistema. Obim posla koji obavljaju računarski sistemi direktno se odražava na finansijske izveštaje, stvarajući drugačiju dinamiku trošenja u odnosu na klasične softverske licence. Preduzeća koja koriste desetine agenata preko noći beleže potpuno drugačiju strukturu operativnih troškova od onih čiji radnici povremeno otvore prozor sa četbotom.

Strategije opstanka na novom tržištu

Vodeći svetski laboratoriji i kreatori osnovnih modela ostvaruju dominantan uticaj na raspodelu celokupnog kapitala namenjenog razvoju i primeni. Većina prihoda od infrastrukturnih rešenja i aplikacija koje rade na samom vrhu tehnologije završava u rukama malog broja giganta. Ipak, nezavisni proizvođači i dalje drže značajan udeo u segmentima aplikacija, posebno tamo gde rešenja rešavaju specifične probleme od početka do kraja. Uspeh na ovakvom tržištu zahteva potpuno razumevanje granica između onoga što nude giganti i onoga što mogu da ponude fleksibilni proizvođači.

Izbor prave kategorije i poslovnog modela određuje dugoročnu održivost svakog novog tehnološkog poduhvata. Kompanije koje nude proizvode s cenom vezanom za klasične licence bore se za mali fond sredstava gde tradicionalni proizvođači već imaju prednost. Sa druge strane, modeli koji se obračunavaju prema ostvarenim rezultatima ili obimu iskorišćenih resursa otvaraju vrata budzetima koji pripadaju operativnim troškovima rada. Razumevanje ovih finansijskih tokova pomaže investitorima da prepoznaju projekte sa realnim izgledima za rast.

Današnje poslovno okruženje zahteva od lidera da sagledaju širu sliku tehnološke transformacije umesto pukog praćenja trenutnih trendova. Efikasnost se više ne meri samo uštedom vremena zaposlenih, već potpunom reorganizacijom načina na koji se obavljaju poslovni procesi. Kompanije koje blagovremeno prilagode svoje strategije novim izvorima finansiranja obezbeđuju stabilnu poziciju na tržištu koje se menja brže nego ikada u istoriji.

Izvor: Jason Lemkin, SaaStr · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)