Kako prekomerno uzimanje lekova ugrožava zdravlje starijih osoba

Razmere polifarmacije među starijom populacijom

Upotreba višestrukih medikamenata postala je uobičajena pojava u modernom zdravstvenom sistemu, naročito kod osoba starijih od šezdeset i pet godina. Podaci iz Velike Britanije pokazuju da oko osam miliona ljudi u toj zemlji svakodnevno pije pet ili više propisanih lekova. Dodatno, procenjuje se da čak dva miliona stanovnika svakodnevno unosi deset ili više različitih terapijskih preparata. Najveći deo ove populacije čine upravo stariji građani koji se istovremeno bore sa više hroničnih oboljenja i zdravstvenih poteškoća.

Sa godinama se prirodno povećava verovatnoća od razvoja različitih dijagnoza, poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, artritisa ili srčanih tegoba. Svaka od ovih bolesti zahteva specifične medikamente, što dovodi do brzog nagomilavanja dnevnih doza. Problem često nastaje kada se nove terapije dodaju sukcesivno tokom godina, bez sistematske provere da li su svi ranije propisani lekovi i dalje delotvorni ili uopšte neophodni. Na taj način pacijenti godinama nastavljaju sa uzimanjem preparata koji su možda izgubili svoju prvobitnu svrhu.

Nezeljene posledice i rizici po zdravlje

Složeni i obimni režimi uzimanja medikamenata značajno povećavaju rizik od međusobnih neželjenih interakcija lekovitih supstanci. Kada pacijent unosi pet ili više različitih preparata svakog dana, verovatnoća da će doći do nepredviđenih hemijskih reakcija u organizmu drastično raste. Neželjena dejstva mogu se manifestovati kroz učestalu vrtoglavicu, opasne padove, kognitivne smetnje, konfuziju ili izraženu telesnu slabost. Takvi simptomi se nažalost često pogrešno pripisuju prirodnom procesu starenja, umesto da se na vreme prepoznaju kao posledica prekomerne akumulacije hemikalija.

Pored direktnih zdravstvenih rizika, prekomerno propisivanje terapija ostavlja dubok trag na svakodnevnu samostalnost i kvalitet života starijih pacijenata. Organizacija i pamćenje složenih rasporeda uzimanja brojnih pilula tokom dana stvara velik psihološki i praktični teret za pacijente i njihove porodice. Kada zdravstvene komplikacije izazvane neželjenim dejstvima medikamenata smanje fizičku pokretljivost, pacijenti postaju zavisniji od tuđe pomoći. Time se direktno ugrožava njihovo dostojanstvo i mogućnost da samostalno obavljaju svakodnevne životne aktivnosti.

Strategije za bezbednije upravljanje terapijom

Rešavanje izazova polifarmacije zahteva uspostavljanje bliske saradnje između lekara opšte prakse, medicinskih specijalista i samih pacijenata. Ključni korak u tom pravcu jeste redovna i detaljna revizija celokupne terapijske liste koju osoba koristi. Zdravstveni radnici bi trebalo da u planiranim vremenskim intervalima procene da li su svi propisani medikamenti i dalje neophodni i bezbedni za upotrebu. Proces postepenog ukidanja ili smanjenja doza nepotrebnih preparata sprovodi se pažljivo i pod nadzorom, čime se rizik od zdravstvenih komplikacija svodi na minimum.

Pacijenti i njihovi najbliži članovi porodice takođe imaju izuzetno važnu ulogu u očuvanju lične bezbednosti prilikom lečenja. Preporučuje se redovno vođenje precizne i ažurne liste svih lekova koji se konzumiraju, uključujući biljne preparate i suplemente koji se kupuju bez lekarskog recepta. Prilikom svake posete lekaru ili farmaceutu, korisno je ponuditi celokupan pregled svega što se svakodnevno unosi u organizam. Otvoreni razgovor o eventualnim nuspojavama i praktičnim poteškoćama omogućava lekarima da prilagode terapiju i učine je maksimalno bezbednom.

Izvor: Medical Xpress · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)