Ko je vlasnik koda koji je napisao AI i može li da se proda

Ažurirano: 12.10.2026. | Verzija 1.0

Pitanje ima dva sloja koji se stalno mešaju. Prvi je šta kaže vaš ugovor sa proizvođačem alata. Drugi je da li na tom kodu uopšte postoji autorsko pravo. Odgovori nisu isti.

Ovo nije pravni savet. Za konkretan posao, posebno ako prodajete firmu ili proizvod, pitajte advokata.

Prvi sloj: šta kažu proizvođači

Ovde je slika jednostavna i ide vama u korist.

Formulacija „ako ih ima" nije pravnička doskočica nego najava drugog sloja.

Drugi sloj: da li autorsko pravo uopšte postoji

U Sjedinjenim Državama je stav jasan iz dva izvora. Kancelarija za autorska prava je 2023. napisala da prompt funkcioniše više kao uputstvo naručioca umetniku, a da materijal koji je model sam oblikovao nije plod ljudskog autorstva. U izveštaju iz januara 2025. stoji da autorsko pravo ne pokriva čisto AI generisan materijal i da sami promptovi ne daju dovoljnu kontrolu, ali da ljudski izbor, raspoređivanje i izmene jesu zaštićeni. Sud je 2025. potvrdio liniju da autor mora biti čovek.

U Srbiji zakon ne pominje AI, ali definicije rešavaju pitanje. Delo je originalna duhovna tvorevina autora, a autor je fizičko lice koje je delo stvorilo. Računarski programi su izričito navedeni kao dela.

Iz toga sledi zaključak koji je razuman, ali nije sudska praksa: kod koji je u celini napisao model verovatno nije autorsko delo, jer nema ljudskog autora. Zvaničnog tumačenja za Srbiju nisam našao.

Što znači i obrnuto, a to se retko kaže naglas: ako kod nije zaštićen, ne možete nikome da zabranite da ga koristi, pod uslovom da do njega dođe zakonito.

Pa kako se onda prodaje

Prodaje se, samo ne kao autorsko delo. U praksi se koriste tri mehanizma koja ne zavise od autorskog prava:

1. Ugovorom. Prodajete isporuku, dokumentaciju, podršku i obavezu da isto ne isporučite konkurenciji. Ugovor vezuje stranu sa kojom ste ga potpisali.
2. Poslovnom tajnom. Zakon o zaštiti poslovne tajne traži tri uslova: da informacija jeste tajna, da ima komercijalnu vrednost zato što je tajna, i da ste preduzeli razumne mere da je sačuvate. Treći uslov je onaj koji se najčešće ne ispuni: ako kod stoji u javnom repozitorijumu, nije tajna.
3. Pristupom, a ne kodom. Ako prodajete uslugu, kupac dobija pristup, a kod ostaje kod vas. Ovo je razlog zašto je model usluge pravno jednostavniji od prodaje koda.

Praktična posledica za nekoga ko prodaje aplikaciju: vrednost nije u fajlovima nego u tome što radi, ko ga koristi i ko ga održava.

Druga strana: može li vaš kod da liči na tuđi

GitHub u svojim uslovima izričito navodi da izlaz može da liči na kod trećih lica, uključujući i kod pod licencama otvorenog koda.

Jedna važna izmena: od 3. aprila 2026. filter za otkrivanje podudaranja više nije uslov za njihovu zaštitu korisnika od zahteva trećih lica. Ostaje dostupan, ali nije obavezan. Stari uslovi za taj proizvod zamenjeni su novim 5. marta 2026. Ako se oslanjate na tu zaštitu, pročitajte aktuelnu verziju.

Sudski spor u kojem se tražilo utvrđivanje odgovornosti zbog uklanjanja podataka o autorstvu dobio je 16. septembra 2026. odluku višeg suda. Deo zahteva je odbijen uz obrazloženje da alati ne uklanjaju podatke o autorstvu nego prave nova dela koja ih nikad nisu ni sadržala. Deo postupka koji se tiče ugovornih obaveza i dalje traje.

Pet praktičnih mera

1. Čuvajte trag ljudskog rada. Beleške o odlukama, izmene koje ste sami uneli, verzije. To je ono što može da bude zaštićeno.
2. Držite repozitorijum privatnim ako računate na poslovnu tajnu. Kod Replit-a javan projekat automatski dobija otvorenu licencu.
3. U ugovoru opišite isporuku, ne vlasništvo. Šta kupac dobija, šta sme, koliko dugo i uz kakvu podršku.
4. Proverite licence biblioteka. Tu autorsko pravo svakako postoji i obaveze su stvarne.
5. Za prodaju firme pitajte advokata unapred. Kupac će pitati šta tačno kupuje, i to pitanje je bolje rešiti pre nego što sedne za sto.

Česta pitanja

Da li je kod koji je napisao AI moj? Po uslovima proizvođača jeste, prava se prenose na vas. Da li na njemu postoji autorsko pravo je drugo pitanje, i verovatno ne postoji ako nema ljudskog doprinosa.

Mogu li da prodam aplikaciju napravljenu uz AI? Možete. Prodaja se oslanja na ugovor, poslovnu tajnu i uslugu, a ne na autorsko pravo.

Može li neko da uzme moj kod ako nije zaštićen? Ako dođe do njega zakonito, autorsko pravo ga ne sprečava. Zato se oslanjate na tajnost i ugovor.

Da li moj kod može da liči na tuđi? Može, i GitHub to izričito navodi u svojim uslovima. Rizik se smanjuje proverom licenci i alatima za otkrivanje podudaranja.

Šta kaže srpski zakon? Ne pominje AI. Definiše delo kao originalnu duhovnu tvorevinu, a autora kao fizičko lice, pa čist AI izlaz verovatno ne ulazi. Zvaničnog tumačenja nema.

Sledeći korak

Ako prodajete ili planirate da prodajete, proverite dve stvari danas: da li je repozitorijum privatan i šta tačno piše u vašem ugovoru sa kupcem.

GoSimple · Ivan Dabetić

Izvori (provereno 12.10.2026)

• Kancelarija za autorska prava SAD, smernice: https://www.copyright.gov/ai/ai_policy_guidance.pdf
• Izveštaj o podobnosti za zaštitu, januar 2025: https://www.copyright.gov/ai/Copyright-and-Artificial-Intelligence-Part-2-Copyrightability-Report.pdf
• Zakon o autorskom i srodnim pravima: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
• Anthropic, potrošački uslovi: https://www.anthropic.com/legal/consumer-terms
• Anthropic, poslovni uslovi: https://www.anthropic.com/legal/commercial-terms
• GitHub, uslovi korišćenja: https://docs.github.com/en/site-policy/github-terms/github-terms-of-service
• Microsoft, izmena uslova za zaštitu korisnika: https://learn.microsoft.com/en-us/legal/cognitive-services/openai/customer-copyright-commitment
• Replit, licenca javnih projekata: https://docs.replit.com/legal-and-security-info/licensing-info